Video
Na taj način, kako piše DAN, reforme koje predviđaju značajne promjene u sistemu zarada, doprinosa, penzija i javnih prihoda postaju dio ključnih državnih ekonomskih i fiskalnih dokumenata
Konkretne fiskalne projekcije treba da uradi Ministarstvo finansija (MF), ali ministar finansija Novica Vuković još se nije ni oglasio sa mišljenjem u vezi sa najavljenim “Euro modelom”. On na telefonskoj sjednici Vlade nije glasao o “Euro modelu”, tačnije o šest zakona kojima su predviđene velike reforme po pitanju plata. Nekoliko dana nakon toga je kazao da mu treba malo više vremena da analizira predložene zakone u odnosu na ostale kolege ministre.
Analizu “Euro modela” još niko nije vidio, niti ona, po svemu sudeći, postoji. Jedno od glavnih pitanja koje prati program jeste koliko će reforma koštati, kako će se nadoknaditi eventualni manjak prihoda i kakav će biti uticaj na budžetski deficit i javni dug.
Spajić je u video-izjavi najavio da će se od januara 2027. minimalna neto zarada povećati na 1.000 eura za zaposlene sa osnovnim i nižim obrazovanjem, 1.250 eura za srednju stručnu spremu i 1.400 eura za visoku. Prema njegovim riječima, program bi obuhvatio više od 250.000 zaposlenih, a povećanje bi se odnosilo i na zarade iznad minimalnih iznosa. U sklopu ove reforme, Vlada planira potpuno ukidanje doprinosa na penzijsko i invalidskog osiguranja.
Penzije bi se od 2027. usklađivale četiri puta godišnje, dok bi minimalna penzija trebalo da pređe 500 eura.
Premijer je kao izvore za finansiranje naveo rast potrošnje i zapošljavanja, suzbijanje sive ekonomije, očekivani povratak dijaspore, rashodnu disciplinu i nove poreske mjere. Kao dodatni izvor prihoda pomenuo je i efikasnije oduzimanje imovine stečene kriminalnim aktivnostima, kao i oporezivanje praznih stambenih i poslovnih nekretnina.
Istom prilikom je saopštio da će deficit tokom 2027. biti između četiri i pet odsto BDP-a, a da bi već 2028. mogao da bude oko tri odsto, što bi bilo u skladu sa Mastriškim kriterijumima.
Upravo su procjene troškova i održivosti bile u središtu kritika koje su uslijedile. Dio ekonomista upozorio je da rast zarada mora biti praćen rastom produktivnosti, jer bi u suprotnom dio troškova mogao da se prelije na cijene, konkurentnost privrede ili zapošljavanje. Predstavnici poslodavaca tražili su više detalja o dinamici primjene, dok su pojedine lokalne samouprave upozorile da bi veći troškovi zarada mogli dodatno opteretiti njihove budžete.
RAČUNICA JOŠ NIJE NA STOLU
Dok Vlada najavljuje da će “Euro model” biti ugrađen u budžet za 2027. godinu i Program ekonomskih reformi 2027–2031, nije objašnjeno koliko će povećanje zarada i penzija koštati državu, koliki se dodatni prihodi očekuju od poreskih mjera i suzbijanja sive ekonomije, niti kako će se pokriti planirani deficit. Upravo će te projekcije biti važne i za dokument koji se šalje Evropskoj komisiji. Do tada, jedan od ključnih elemenata programa – njegova precizna fiskalna konstrukcija – ostaje nedovoljno poznat javnosti.
Ekonomisti procjenjuju da bi bruto efekat “Euro modela” trebalo da bude oko milijardu eura, dok je njegov neto efekat 500 miliona, odnosno, 500 miliona Vlada treba da pokrije iz poreza. Mnogi ekonomisti upozoravaju da bi to dovelo do povećanja PDV-a.
Ukidanje doprinosa državu će ostaviti bez 450 miliona eura.
Poseban značaj sada dobija činjenica da će “Euro model” biti uvršten u Program ekonomskih reformi koji Crna Gora dostavlja Evropskoj komisiji, na čijem je čelu Ursula fon der Lajen. Taj dokument nije samo politički program, već sadrži srednjoročne makroekonomske projekcije, planove javnih finansija i strukturne reforme. Zbog toga će način na koji Vlada u njemu predstavi efekte “Euro modela” biti važan za ocjenu održivosti crnogorske ekonomske politike.
U budžetu za 2027. godinu trebalo bi, takođe, da se prvi put jasno vide konkretni finansijski efekti reforme – na prihodnoj i rashodnoj strani. Tek će ti dokumenti pokazati koliko će povećanje zarada i penzija koštati državu, koliki su očekivani dodatni prihodi i kako će se sve to odraziti na deficit, javni dug i lokalne budžete.
Tako se “Euro model”, dvije sedmice nakon što je predstavljen, nalazi u fazi u kojoj su poznati njegovi osnovni ciljevi i nominalni iznosi zarada, ali ne i kompletna računica njegove primjene. Upravo će budžet za 2027. i Program ekonomskih reformi, koji ide pred Evropsku komisiju, biti prilika da se te nepoznanice konkretizuju.
Preporučeno
Ostaje, međutim, pitanje kada će Ministarstvo finansija iznijeti cjelovitu analizu programa koji bi od januara naredne godine trebalo da donese jednu od najznačajnijih promjena u sistemu zarada u Crnoj Gori.
