Video
Kao potvrda stava STEGE izloženog, početkom godine, u : Otvorenom pismu predsjedniku Vlade M. Spajiću, da je ekonomski model koji forsira 44. Vlada Crne Gore neodrživ i da je potreban snažan ekonomski zaokret, na istom fonu i saopštenje Međunarodnog monetarnog Fonda.
Poruka MMF-a je jasna: ekonomska politika Vlade se vodi bez jasnog plana i bez svijesti o dugoročnim posljedicama oportunističko-potrosacke logike koja za posledicu ima galopirajucu inflaciju i pogoršanje životnog standarda građana.
Fiskalni deficit već 2025. godine izlazi iz zakonskog okvira, dostižući 3,5–3,7% BDP, sa trendom rasta ka 4% do kraja decenije. To je direktno kršenje Zakona o fiskalnoj odgovornosti, čime se urušava fiskalna disciplina i kredibilitet države u međunarodnim okvirima.
Javni dug će se rapidno povećati ka 65% BDP do 2030. godine, što znači vraćanje na nivoe koji ozbiljno ugrožavaju fiskalnu održivost. Vlada ne nudi jasan plan ekonomske stabilizacije, već se oslanja na privremene i ad hoc mjere koje nemaju uporišta u zdravoj ekonomskoj logici.
Struktura rashoda pokazuje potpuni izostanak reformskih koraka. Zdravstvo i penzioni sistem ostaju najveći generatori pritiska na budžet, a umjesto reforme, Vlada bira da povećava troškove bez procjene dugoročnih efekata.
Pokusaj ispunjavanja bilbord obećanja Evropa sad 2., dovela je do značajnih gubitka prihoda budzeta. Umjesto kompenzacije kroz ozbiljne poreske reforme, Vlada se oslanja na povišene stope PDV-a za sektor turizma i akciza – što je kratkoročan i regresivan instrument, bez strateške vizije, što u krajnjem pokazuje njenu nemoć da sanira pogoršano stanje u javnim finansijama.
Eksterni disbalansi su alarmantni. Deficit tekućeg računa od 18% BDP u 2025. jasno ukazuje da ekonomija zavisi od uvoza i potrošnje, dok su produktivne investicije zapostavljene. Bez diversifikacije stranih direktnih investicija, ova politika vodi ka povećanoj ranjivosti koju naša ekonomija teško podnosi u vremenima krize.
Inflacija ponovo raste (4,6% u avgustu 2025), dok rast plata značajno nadmašuje rast produktivnosti. Time se direktno ugrožava konkurentnost i otvara prostor za spiralu cijena i zarada.
Izlaz je jasan: konsolidacija budžeta, reforma državne uprave i penzionog sistema, racionalizacija zdravstvenih rashoda, jačanje fiskalnih institucija i diversifikacija investicija. Vlada, međutim, ignoriše upozorenja i nastavlja da vodi politiku kratkoročnih nemarnih populističkih rješenja.
Preporučeno
Ukoliko se ovakav kurs ne promijeni odmah, Crna Gora neće ispuniti kriterijume za ulazak u eurozonu 2028. godine, izgubiće fiskalnu kredibilnost i povećati ionako visoke troškove zaduživanja. Umjesto obećane stabilnosti, građani će se suočiti sa rastućim dugom, višim porezima i smanjenom kupovnom moći.
Imajući u vidu gore navedeno, Vlada Crne Gore pod hitno mora da pređe na reformski kurs i da zaustavi svjesno urušavanje crnogorske ekonomije!
Stega – ekonomska redakcija
