Video
Kako navode, Evropska unija od 1. januara 2026. uvodi pravilo koje se zove CBAM.
“U najjednostavnijem smislu, to znači da svaka tona dima iz termoelektrane više neće biti besplatna, već će se plaćati”, ističe se u saopštenju.
Kako dodaju, TE Pljevlja godišnje ispusti više od milion tona ugljen-dioksida, i ako se svaka od tih tona bude naplaćivala 70 ili 80 eura, Crna Gora će samo zbog dima iz termoelektrane morati da plati oko sto miliona eura godišnje.
“Taj trošak je toliko velik da struja proizvedena iz uglja postaje najskuplja opcija u energetskom sistemu. Zato se, bez velike filozofije, vrlo jasno vidi da TE Pljevlja u ovim uslovima nema ekonomsku budućnost i da će se najkasnije do kraja 2030. godine ugasiti”, ističe se u saopštenju.
Crna Gora je kako ističu, prethodnih godina uložila oko 70 do 80 miliona eura u tzv. ekološku rekonstrukciju termoelektrane. Dodaju da je građanima obećano da će termoelektrana biti modernizovana, čišća i bez štetnih emisija.
“Ipak, taj projekat nije smanjio količinu CO₂, koji je jedini faktor presudan za CBAM. Još gore, postoje ozbiljne sumnje da rekonstrukcija nije urađena kako treba, jer se na terenu i dalje vide isti problemi kao i ranije. Javnost je to mogla da vidi i na snimku na kojem se otpad i prašina iz termoelektrane podižu u vazduh i vjetar ih raznosi prema deponiji Maljevac, o čemu očekujemo i hitnu reakciju ekološke inspekcije”, navodi se u saopštenju.
Dodaju da ako nakon desetina miliona eura termoelektrana i dalje radi isto kao ranije, onda je jasno da taj novac nije riješio problem koji dolazi 2026. godine, ali ni rješio zahtjeve o dozvoljenim emisijama iz Direktive o industrijskim emisijama, za koju smo se obavezali zakonom da će se poštovati nakon retrofikacije TE Pljevlja.
“Sve ovo je dovoljno teško i ozbiljno, ali posebno zabrinjava činjenica da premijer dolazi iz Pljevalja i veoma dobro zna šta znači gašenje termoelektrane za grad u kome je odrastao. Pljevlja ne žive „oko“ termoelektrane; Pljevlja žive „od“ termoelektrane. Čitave porodice su decenijama vezane za taj sistem: neko radi u elektrani, neko u rudniku, neko u preduzećima koja održavaju opremu, neko u transportu, neko u opštini koja se puni prihodima od uglja”, piše u saopštenju.
Kako ističu, premijer sve to zna, jer dolazi iz tog okruženja.
“Zna da bez tranzicije i plana prvi gube Pljevljaci. Uprkos tome, Vlada danas nema plan, koji odražava stvarnu situaciju i mapu puta dekarbonizacije energetskog sektora. Iako se kroz Reformsku Agendu Crne Gore predviđa preko 20 miliona eura sredstava EU, nema finansijskog plana za stavljanje u funkciju pravedne tranzicije tih sredstava, nema programa za zapošljavanje i prekvalifikaciju radnika, nema pripreme za nove investicije u obnovljive izvore, nema razgovora sa lokalnom zajednicom o tome šta slijedi”, poručuje se u saopštenju.
Nema čak ni kako dodaju, javnog priznanja da će se TE Pljevlja ugasiti, iako su rokovi i troškovi potpuno jasni, nego se i kroz novi Nacrt nacionalnog energetskog i klimatskog plana insistira na 2041. godini. Dodaju i da, kada premijer, koji najbolje razumije cijelu priču, ne preduzme ništa, on time preuzima najveću odgovornost za posljedice koje će pogoditi ljude u njegovom gradu.
Preporučeno
“STEGA smatra da najveća odgovornost danas leži u tome da se građanima otvoreno kaže istina, da se istraži odgovornost za propuste retrofikacije TE Pljevlja, spriječi dalje prebacivanje troškova nesavjesnog nadzora radova na građane, da se obezbijedi podrška i da Pljevlja ne budu ostavljena da sama plate cijenu tranzicije koju država nije pripremila, iako je premijer bio u idealnoj poziciji da je vodi”, zaključuje se u saopštenju.
