Video
„Dalje jačanje nezavisnosti javnih institucija, posebno pravosuđa, ne samo da bi poboljšalo izglede Crne Gore za pridruživanje Evropskoj uniji (EU), već bi pomoglo postizanju otpornog ekonomskog oporavka na način što bi osiguralo jednake uslove za poslovanje svih preduzeća i preduzetnika“, navodi se u redovnom ekonomskom izvještaju SB za Zapadni Balkan pod nazivom Zeleni oporavak, koji je objavljen ove sedmice.
U tom dokumentu, u posebnom odjeljku za Crnu Goru, navodi se da na izglede utiču višestruki negativni rizici.
„Ako se posmatraju spoljni rizici, novi talas infekcija Covid-om 19 u Evropi bi mogao da uspori ekonomski oporavak Crne Gore. Pored toga, inflatorni pritisci u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i EU mogu da ubrzaju pooštravanje monetarne politike, što bi moglo da rezultira skupljim spoljnim finansiranjem“, rekli su iz SB.
Domaći rizici proizilaze iz niže stope vakcinacije i neodlučnosti, pri čemu bi moguće nove mjere, kojima se ograničavaju određene aktivnosti, mogle da odlože oporavak.
Politička polarizacija je, kako tvrde u SB, i dalje velika.
U SB smatra da će razvoj situacije sa pandemijom velikim dijelom oblikovati kratkoročne ekonomske izglede.
„Pod pretpostavkom potpunog oporavka turizma naredne i 2023. godine, očekuje se da će rast i dalje biti snažan sa 5,6 odsto, odnosno 4,8 odsto. Očekivanja su da će se ulaganja stabilizovati naredne godine, jer se završetak izgradnje prve dionice auto-puta očekuje do kraja ove godine“, navodi se u izvještaju.
Predviđanja su da će investicije rasti 2023. godine zahvaljujući projektima u energetskom sektoru.
Vlada je, kako su podsjetili iz SB, najavila snažniju javnu kapitalnu potrošnju koja počinje naredne godine, što bi dodatno podržalo srednjoročni rast.
„Međutim, da bi se obezbijedili veći ekonomski efekti, potrebno je riješiti izazove upravljanja javnim investicijama. Privatna potrošnja će i dalje podržavati rast kako se zaposlenost bude postepeno oporavljala kao rezultat poboljšane ekonomske aktivnosti“, dodaje se u izvještaju.
U SB smatraju da će brzina oporavka zapošljavanja niskokvalifikovane radne snage odrediti koliko brzo siromašna i ranjiva domaćinstva mogu da se vrate na nivoe svog dohotka prije krize.
„Rješavanje dugogodišnjih izazova u zapošljavanju i niskog učešća radne snage je od ključnog značaja za snažan rast zaposlenosti i poboljšanje blagostanja tokom oporavka“, kazali su iz SB.
Da bi se ubrzalo smanjenje duga, u SB smatraju da je potrebno snažno fiskalno upravljanje, kao i upravljanje dugom.
„Očekuje se da će se fiskalni bilans 2023. godine pretvoriti u suficit, zbog manje kapitalne potrošnje, ograničenih izdataka za robe i usluge, kao i većih prihoda zbog ekonomskog oporavka“, dodaje se u izvještaju.
Projekcije ne pretpostavljaju da će izgradnja preostalih dionica auto-puta započeti do 2023. godine, jer se predviđa da će fiskalni prostor ostati ograničen.
„Vladin srednjoročni plan predviđa primarni fiskalni suficit od gotovo dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do naredne godine. Srednjeročno upravljanje primarnim fiskalnim suficitom će biti od ključnog značaja za smanjenje duga i zahtijevaće održivu konsolidaciju na strani potrošnje“, poručili su iz SB.
Očekuje se pad javnog duga na 77 odsto BDP-a naredne godine i dalje na 70 odsto 2023. godine, jer oko 500 miliona eura duga dospijeva za otplatu u tom periodu.
„Očekuje se da će se eksterni disbalansi smanjiti i vratiti na nivo prije izgradnje auto-puta. Predviđa se da će finalizacija dionice auto-puta, koja zavisi od uvoza, i snažniji izvoz, predvođen oporavkom turizma, smanjiti deficit tekućeg računa na 11,2 i 9,5 odsto BDP-a naredne odnosno 2023. godine“, dodali su iz SB.
Preporučeno
Neto strane direktne investicije (SDI) će i dalje u velikoj mjeri finansirati deficit tekućeg računa i očekuje se da će on ostati umjeren na oko 7,5 odsto BDP-a.
