Spajić je rekao da 2021. godine niko maltene nije vjerovao da će prosječna plata biti 1.000 eura. Danas, kako je dodao, jasno je da je ostvaren veliki uspjeh. Naveo je da treba obratiti pažnju na tekući deficit.

“To je kada od svih prihoda oduzme tekuće troškove ne uključujući kapitalne projekte. Mi smo do 2020. godine imali tekući suficit, imali smo rezultat iznad nule. To se dešavalo kada je podignuta, u dva slučaja, opšta stopa PDV-a. Tada i nikada više. A zamislite razliku kada za posljednje četiri godine imamo tekući suficit”, rekao je Spajić.

Istakao je da je tekući deficit pod kontrolom.

Ako imate tekući suficit, državi, kako je rekao, ništa ne fali.

“Tekući suficit je zlatno pravilo javnih finansija”, istakao je Spajić.

Kako je kazao, mi držimo liniju.

“Mi ne damo, držimo liniju fiskalne odgovornosti i ekonomske budućnosti Crne Gore. To je ta linija koju ne damo da se pređe. Ta linija se zove tekući suficit. To nije filozofski , već vrlo praktičan koncept. To je najbitnija stvar za jednu državu”, naveo je premijer.

Premijer je rekao da “sljedeće godine možemo da očekujemo skoro osam milijardi BDP-a”.

“Broj stanovnika nije porastao. Pa kako se duplirao BDP? Realnim rastom. Prosječan realni rast za protekle četiri godine bio je preko šest odsto. Ne može niko da se pohvali tim rezultatima”, rekao je Spajić.

Kako je dodao, dvocifreni fiskalni deficit je nešto što nijedna država ne smije da ima.

“To je isto kao da vas neko sačeka iza ugla i isprebija. Eto tako treba da se osjećate kad dobijete fiskalni deficit od 10, 2 odsto”, kaže Spajić.

On je saopštio da najviše voli da čuje rečenicu kada kažu da su napravili auto – put, “nisu oni napravili auto – put, nego dug koji su nam ostavili”.

Kako je dodao, Crna Gora treba da se navikne na koncept tekućeg sufucita.

“I da se navikne da saldo nije nula”, istakao je premijer.

Prema riječima ministra finansija Novice Vukovića, projektovani prihodi iznose 2,88 milijardi eura, dok nedostajuća sredstva dostižu 1,14 milijardi eura, od čega 820 miliona otpada na dospjele dugove iz ranijih perioda. Rashodi budžeta planirani su na četiri milijarde eura, što je za 505 miliona više u odnosu na ovu godinu. Deficit budžeta iznosi 280 miliona eura, koliko iznosi i kapitalni budžet, koji je veći od ovogodišnjeg za 40 miliona eura.

„Za prava iz oblasti Fonda PIO planirano je 777 miliona eura, za sektor saobraćaja 242 miliona, a za obrazovanje 362 miliona. Kapitalni budžet će finansirati 341 projekat“, naveo je Vuković, dodajući je da mandatorni troškovi budžeta, poput plata, penzija i socijalnih davanja, neće biti finansirani iz zaduživanja.

Govoreći o ekonomskoj strategiji, Vuković je istakao: „Realni ekonomski rast u narednoj godini projektovan je na 4,8 odsto, a BDP na 7,9 milijardi eura. Glavni pokretači ekonomskog rasta biće lična potrošnja domaćinstava, započinjanje novog investicionog ciklusa, nastavak povoljnih trendova u turizmu, kao i intenziviranje evropskih integracija uz efikasnije korišćenje EU fondova.“

Nedostajuća sredstva za 2025. godinu, kada je riječ o dugovima iz ranijih perioda bez kamata, iznose 820 miliona eura, dok će zaduženje iznositi 900 miliona eura, s mogućnošću dodatnog zaduživanja od pola milijarde eura u srednjem roku. „Dvije milijarde i sto miliona eura predviđeno je za period 2025, 2026. i 2027. godine. Odlukom je predloženo Skupštini da se omogući dodatnih pola milijarde eura kao sredstvo dodatnog zaduživanja, strateški posmatrajući obaveze države u naredne tri godine“, objasnio je Vuković.

Izvorni prihodi budžeta planirani su na 2,886 milijardi eura, što je povećanje od 102 miliona ili 3,7 odsto u odnosu na 2024. godinu, uprkos smanjenju doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u okviru reforme smanjenja poreskog opterećenja na zarade. Rashodi budžeta iznose 3,16 milijardi eura, a deficit je planiran na 278 miliona eura ili 3,5 odsto BDP-a, u skladu s fiskalnom strategijom.

Vuković je istakao da budžet uključuje mjere za unapređenje standarda građana u okviru programa „Evropa sad 2“, što podrazumijeva povećanje minimalne zarade sa 450 eura na 600 i 800 eura, povećanje zarada svim zaposlenima, prosječnu platu od 1.000 eura, kao i povećanje minimalne i prosječne penzije, naknada za stručno osposobljavanje i studentske kredite.

„Unaprjeđenje standarda građana i intenzivan investicioni ciklus sprovodi se uz punu stabilnost javnih finansija, što se garantuje time da se budžetski deficit zadržava na nivou od prosječno 3,3 odsto u naredne tri godine, a neto javni dug na prosječnom nivou od 61 odsto BDP-a, čime se ispunjavaju kriterijumi fiskalne odgovornosti“, rekao je Vuković.

Kapitalni budžet planiran je na 280 miliona eura, što će omogućiti realizaciju višegodišnjih projekata ukupne vrijednosti 3,7 milijardi eura. Projekcije za 2025. godinu uključuju nastavak pozitivnih ekonomskih trendova, dinamičan rast od 4,8 odsto, smanjenje inflatornih pritisaka i povećanje zaposlenosti.

Medijima će se obratiti i šef Kabineta predsjednika Vlade Branko Krvavac, savjetnica predsjednika Vlade za ekonomsku politiku Milena Milović, državna sekretarka u Ministarstvu finansija Milica Adžić i generalni direktori u Ministarstvu finansija Jelena Jovetić i Bojan Paunović.

Konferenciju za medije možete pogledati na linku ispod: