Video
To je saopšteno na pres konferenciji, koju je Unija poslodavaca Crne Gore (UPCG) organizovala povodom predstavljanja Izvještaja o spremnosti privrede za ulazak u EU.
Generalna sekretarka UPCG, Suzana Radulović, primijetila je da privrednik uspjeh evropskih integracija ne mjeri brojem zatvorenih poglavlja.
“Za jednu kompaniju Evropska unija znači standard koji treba ispuniti, sertifikat koji treba pribaviti, ulaganje u opremu i tehnologiju, zaposlene koje treba obučiti, novo tržište na koje može izaći. I evropski fond koji može koristiti – ali samo ako zna da postoji, razumije proceduru i ima kapacitet da pripremi dobar projekat”, ukazala je Radulović.
Zato za privredu članstvo ne počinje onog dana kada Crna Gora formalno postane članica Evropske unije već, kako je rekla, mnogo ranije.
“Ono počinje kroz prilagođavanje novim pravilima i procedurama, ulaganja u ljude, tehnologiju i standarde i pripremu za drugačije uslove poslovanja”, kazala je Radulović.
Naglasila je da su u istraživanju učestvovale kompanije različite veličine i djelatnosti, a gotovo tri četvrtine uzorka čine mikro i mala preduzeća.
“To je za nas važno, jer stvarnu spremnost naše ekonomije nećemo vidjeti samo kroz velike kompanije, već i kroz to koliko će mikro i mala preduzeća moći da se prilagode novim pravilima i uslovima poslovanja”, jasna je Radulović.
Rezultati istraživanja su, kako je istakla, u jednom važnom dijelu, veoma ohrabrujući.
“Gotovo 69 odsto kompanija očekuje pozitivan ili veoma pozitivan uticaj članstva na svoje poslovanje. Dakle, privreda Evropsku uniju uglavnom ne vidi kao prijetnju, već kao priliku. Ali meni je možda još zanimljivije šta privrednici vide kao najveću korist članstva. Na prvom mjestu su veća pravna sigurnost i uređeniji poslovni ambijent”, ukazala je Radulović.
Taj podatak, kako je primjetila, pokazuje da je privredi stabilan i predvidiv ambijent važniji i od samog širenja tržišta.
“To znači jasnija pravila, efikasnije institucije i dosljednu i neselektivnu primjenu zakona. Bolja administracija, veća pravna sigurnost, kvalitetnije obrazovanje i snažnija ekonomija znače bolju državu i za građane”, uvjerena je Radulović.
Rezultati istraživanja pokazuju i gdje još ima dosta posla. Samo oko 10 odsto ispitanika, kako je kazala, smatra da su institucije uglavnom ili veoma dobro pripremljene da odgovore na potrebe poslovnog sektora.
“Podatak vidim kao upozorenje da moramo reagovati dok još imamo vremena. A kompanije prilično jasno kažu šta im treba: manje administracije, bolji pristup EU fondovima, jasnije informacije o evropskoj regulativi i obavezama koje iz nje proizilaze, podrška za uvođenje standarda i funkcionalnije digitalne usluge javne uprave”, rekla je Radulović.
Istraživanje, kako je ukazala, pokazuje da su velike kompanije spremnije za evropsko tržište, što je za Crnu Goru dobra stvar.
“Imamo kompanije koje već imaju znanje, iskustvo, tehnologiju i kapacitet da koriste mogućnosti jedinstvenog tržišta i tu prednost treba iskoristiti. Ali moramo voditi računa da se razlika u kapacitetima ne pretvori u trajni jaz između velikih i malih. Cilj nam je da i mala i mikro preduzeća rastu i budu konkurentna. To se možda najbolje vidi kod evropskih fondova. Indeks spremnosti za njihovo korišćenje kod mikro preduzeća iznosi 36,1, a kod velikih kompanija gotovo 70”, kazala je Radulović.
Zato smatra da malim i mikro preduzećima treba više konkretne podrške, jer imaju manje zaposlenih, manje finansijskih mogućnosti i manje administrativnih kapaciteta da isprate sve promjene koje dolaze.
Radulović je istakla da gotovo polovina kompanija očekuje veći odliv domaćih radnika, a privreda već dugo ima problem sa nedostatkom radne snage, posebno ljudi sa potrebnim znanjima i veštinama.
“Zato obrazovanje, razvoj vještina, produktivnost, zadržavanje ljudi i zapošljavanje stranaca više ne možemo posmatrati odvojeno. Sve se to na kraju svodi na isto pitanje- koliko ćemo biti spremni da na evropskom tržištu zaista budemo konkurentni. Upravo zato će nam iskustva Hrvatske i Slovenije biti posebno korisna”, rekla je Radulović.
Još jedan podatak smatra jako važnim, a to je da čak 73 odsto ispitanika ne prepoznaje punu uključenost poslovnog sektora u pripremu za članstvo.
“Zato je važno da u završnoj fazi evropskih integracija privreda bude stvarno uključena- ne samo kao neko na koga će se nova pravila odnositi, već kao partner u njihovoj pripremi i sprovođenju”; ukazala je Radulović.
Za UPCG ključna poruka istraživanja je, kako je zaključila, da privreda ne traži zaštitu od evropskog tržišta, već uslove i podršku da se na vrijeme pripremi i da na tom tržištu ravnopravno posluje.
Kao ključne prepreke Radulović je navela jačanje pravne sigurnosti i vladavine prava, jednostavnije i efikasnije administrativne procedure, funkcionalna digitalna javna uprava, bolja priprema privrede za evropska pravila, snažnija podrška malim i srednjim preduzećima, suzbijanje sive ekonomije i nelojalne konkurencije, lakši pristup EU fondovima, razvoj znanja i veština potrebnih privredi, konkurentniji troškovi poslovanja, kao i jačanje konkurentnosti domaće privrede pred ulazak na jedinstveno tržište.
Izvršni direktor Inteligencija DOO i autor izvještaja, Mirza Mulešković, ocijenio je da crnogorski privrednici prepoznaju da će članstvo u EU donijeti benefite, a na pitanje koliko su njihove kompanije pripremljene za evropsko tržište u prosjeku na skali od jedan do pet dobijena je prosječa ocjena 3.53.
“Većina privrede smatra da njima neće trebati puno da se prilagode evropskom tržištu. Oni jesu uradili dosta toga kako bi se pripremili i sada je potreban period finog prilagođavanja naše privrede EU, kako bi na najbolji način mogli da iskoriste sve benefite članstva”, kazao je Mulešković.
Prema njegovim riječima samo 10,1 odsto ispitanika smatra da su institucije uglavnom ili veoma dobro pripremljene da odgovore na potrebe poslovnog sektora u procesu pristupanja EU, dok 76,4 odsto privrede vjeruje da institucije nisu dovoljno ili su samo djelimično pripremljene.
“52,3 odsto kompanija očekuje da će se članstvom u EU povećati produktivnost i efikasnost poslovanja, a 55,6 odsto smatra da će članstvo povećati njihovu mogućnost za izlazak na nova tržišta. Ovo je veoma bitan podatak imajući u vidu uvoznu zavisnost Crne Gore, ograničavajuće faktore naše privrede i sa ovim šaljemo pozitivan signal privrede i očekivanja privrednika”, smatra Mulešković.
Što se tiče troškova nakon ulaska u EU i da li su im potrebna ulaganja kako bi pripremili kapacitet za članstvo, 41 odsto privrednika procjenjuje da će im biti potrebna umjerena ulaganja, dok 15,2 odsto očekuje mala ulaganja.
Mulešković je istakao još jedan ohrabrujući podatak da skoro 60 odsto privrede može u potpunosti biti spremno za evropsko tržište u periodu od godinu do tri godine.
“Što se tiče privrede i EU fondova, 32 odsto ispitanika nije upoznato sa EU fondovima i nije koristilo EU fondove, 30,9 ima informacije, ali ne u značajnoj mjeri, a svega 2,8 odsto privrednih subjekata u potpunosti ima informacije koje se tiču EU fondova. 37, 6 osto nije koristilo EU fondove, ali planira, dok je 17,4 odsto uspješno koristilo EU fondove”; rekao je Mulešković.
Dodao je da je prosječna informisanost o EU fondovima ocijenjena sa 2.32.
“Kada je riječ o budućem poslovanju, 56,7 odsto kompanija smatra da većina kompanija, ako ocjenjuju druge kompanije, nije dovoljno spremna za jedinstveno evropsko tržište, a 8.4 odsto misli da nijedna nije dovoljno spremna. Dakle, kada posmatraju sebe mnogo je pozitivnija ocjena, ali kada se posmatraju drugi imamo nižu ocjenu”, primijetio je Mulešković.
Privrednici, kako je rekao, prepoznaju da će najveću korist od ulaska u EU imati sektori turizma i ugostiteljstva, energetike i obnovljivih izvora energije, ICT sektor i digitalne usluge, poljoprivreda i prehrambena industrija.
“Oni koji mogu ući u rizik su mala trgovinska preduzeća, tehnološki manje razvijene kompanije, mikro i mala preduzeća i poljoprivreda“, naveo je Mulešković.
Na pitanje koliko bi članstvo u EU moglo doprinijeti povećanju međunarodne konkurentnosti crnogorske privrede 11,8 odsto, kako je kazao, smatra da će značajno doprinijeti, 24, 7 odsto da će doprinijeti, a svega 6,3 odsto smatra da neće doprinijeti.
Glavna direktorica Hrvatske udruge poslodavaca (HUP), Irena Veber, istakla je da je članstvom u EU Hrvatska dobila pristup većem i sigurnijem tržištu, evropskim fondovima, kapitalu i snažnijem institucionalnom okviru.
“Kasniji ulazak u Šengen i u euro područje nam je dodatno olakšalo poslovanje i cjelokupnu integraciju sa evropskim tržištem. Rezultati su danas stvarno vidljivi. Evropska komisija u izvještaju za Hrvatsku iz juna ove godine navela je da je realni BDP u 2025. godini porastao za 3,4 odsto, brže od ostatka Unije, petu godinu zaredom. BPD po stanovniku porastao je približno sa 61 odsto prosjeka EU kad smo ulazili, a sada smo na 80 odsto. Stopa zaposlenosti nam je dosegla 74,4 odsto”, ukazala je Veber.
Naglasila je da će EU otvoriti vrata za Crnu Goru, ali ona mora sama ući.
“Članstvo neće ukloniti nužnost domaćih reformi, nego pojačava potrebu za njima. EU neće zamijeniti potrebu za kvalitetom institucija, nego će je pojačati. Znači bez kvalitetnih i snažnih institucija biće puno teže”, sigurna je Veber.
Ulaskom u EU se, kako je rekla, povećava i potreba za ulaganjem u radnike.
“Svaka kompanija mora uložiti dodatne resurse za zadržavanje svojih zaposlenih. Nama je to bio ogroman problem. Mi smo na početku imali snažan odliv radne snage, a najveći problem je bio što su odlazili najobrazovaniji, najkompetentniji, najambiciozniji. Ali ono što je dobro je da povećanjem standarda i plata posljednih godina svjedočimo snažnom povratku iseljenih u našu zemlju, što nam posebno znači”; naglasila je Veber.
Objasnila je da nije jednako biti pravno usklađen i stvarno spreman za ulazak u EU.
“Hrvatska je u trenutku pristupanja u velikoj mjeri bila pravno usklađena sa evropskim pravilima, ali nisu sve kompanije bile jednako spremne. Lakše su se prilagodile one kompanije koje su već izvozile, koje su poslovale sa evropskim partnerima. Veliki problem je bio kada su u pitanju mikro, male i srednje kompanije. Za njih je prilagođavanje bilo veoma zahtjevno i izazovno. Zato je njima potrebno olakšati cijeli proces”, rekla je Veber.
Pojasnila je da su EU fondovi Hrvatskoj omogućili ulaganja koja bi se teško finansirala samo iz nacionalnog proračuna.
“Za period od 2021. do 2027. godine Hrvatskoj je iz kohezijske politike namijenjeno oko devet milijardi eura. Ali svaki povučeni euro nije dovoljan pokazatelj uspjeha. Važan je ishod, rezultat”, jasna je Veber.
Uspjeh članstva se, kako je ustvrdila, ne mjeri brojem zatvorenih poglavlja, iznosom povučenih sredstava, ili brojem novih propisa, već se mjeri time koliko su kompanije produktivnije, koliko ljudi u njima želi raditi, koliko je otvoreno sigurnih i dobro plaćenih radnih mjesta, koliko se izvozi, uspješo takmiči na zajedničkom evropskom tržištu.
Generalni sekretar Udruženja poslodavaca Slovenije (ZDS), Miro Smrekar, siguran je da su preduzeća odavno odlučila da je EU budućnost.
“Od 2004. godine 13 država je ušlo u EU i mislim da nema nijednog lošeg iskustva. Ima boljeg i lošijeg. Trebaš uzeti ono što se nudi. Vrata su ti otvorena, ali tamo te čeka konkurencija. Administrativna pravila jesu teška, ali bez toga ne ide”, rekao je Smrekar.
Jasan je da ekonomija ni u Crnoj Gori ni u Sloveniji za 20 godina neće izgledati kao danas, ali jedino što će ostati su ljudi.
“Jedino se na ljude možemo osloniti kada je najteže. Zato je najvažnije obrazovanje, ali i stvarati povjerenje između različitih djelova društva. Mi smo u Sloveniji imali veoma dobar socijalni dijalog. Svi smo imali isti cilj, a to je ulazak u EU. Nismo svi voljeli istu partiju, ali smo znali gdje želimo da idemo. Nama je bila plata 800 eura, a sada 2.400”, rekao je Smrekar.
Važno je da preduzetnici budu optimistični, ali i da znaju da ako se žele takmičiti sa najboljima moraju poštovati pravila koja važe na velikom tržitu.
Preporučeno
“Jedini način za zadržavanje ljudi jeste otvorena, konkurentna ekonomija. Jer ti ne možeš zaključati vrata i nekome reći- ne smiješ ići. Preduzeća treba da prihvate da neće ljudi da rade za male pare, jer žele raditi za velike, za dobre uslove. Prihvati pravila, jer tek kad si unutra možeš ih mijenjati. I ne zaboravite na dijalog, jer on je jako važan”, poručio je Smrekar.
