Video
Bojkotaši nisu uspeli čak ni da značajno umanje izlaznost na izbore, pre svega jer nisu bili spremni na zajedničku akciju, kao ni na ozbiljan rad na terenu. Zagovornicima bojkota izbora ni međunarodne okolnosti nisu išle na ruku; bez obzira na to što je rejting Aleksandra Vučića u zapdnim krugovima značajno opao, Zapad ipak nije spreman da podrži stranu koja u suštini nema alternativnu ponudu, odnosno evropsku agendu za Srbiju.
Paralelno sa postizbornim aktivnostima, predsednik Vučić imao je izuzetno dinamičnu diplomatsku agendu – od posete ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu uoči samih izbora, do odlaska u Moskvu na paradu u čast proslave pobede nad fašzimom, sa završnicom u Briselu. U poslednjem trenutku otkazano je Vučićevo prethodno planirano putovanje u Vašington.
UDAR IZ HAGA
Posle ovih izbora, Vučić je percipiran kao politički faktor koji može doneti odluku o bilo kojem pitanju faktički bez značajnijeg otpora unutar srpskog društva.
Kosovsko tužilaštvo u Hagu je neočekivano obelodanio optužnice protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija, što je neminovno dovelo do odlaganja sastanka u Vašingtonu, na veliko razočaranje ne samo Vučića i Tačija, već i Edija Rame. Ovaj neočekivani potez Tužilaštva inicirao je mnoge spekulacije o tome ko stoji iza ove odluke – Nemačka i Brisel, ili, kako navodi Karl Bilt, samo Tužilaštvo koje se na to odlučio, jer je navodno Tači lobirao kod Grenela da se zatvori sud.
Srpski mediji su komentarisali odluku Tužilaštva sa odobravanjem, ali istovremeno kritikujući instrumentalizaciju ,,mehanizma tranzicione pravde“, navodeći da je ,,Tramp na udaru Brisela, Berlina i duboke države“. Gotovo u svim napisima provejavalo je razočaranje, jer se mnogo očekivalo od vašingtonskog susreta, koji je obećavao, kako se ističe, ,,racionalno i objektivno sagledavanja problema“, jer ,,Tramp ima razumevanja za srpske interese“.
Vučić, koga je ova vest zatekla u Briselu, prilikom susreta sa EU liderima, je za Politiko, uticajni portal, izjavio da želi dijalog sa Prištinom uz posredovanje EU. EU je najzad jasno dala do znanja da ona treba biti glavni posrednik u dijalogu i da je Balkan evropsko pitanje. Vučić je od vašingtonskog susreta imao velika očekivanja, jer je Beograd u promenu američke politike uložio mnogo, pre svega preko Boltona, savetnika za nacionalnu bezbednost, a zatim i Grenela, do nedavno ambasadora u Nemačkoj i vršioca dužnosti direktora Nacionalnih obaveštajnih službi SAD. Izostala je nagrada koju je verovatno trijumfalno želeo obelodaniti na Vidovdan.
PREOKRET
Da bi Vučić bio zadovoljniji američkim posredništvom jasno ukazuje i njegova izjava da bi Trampova pobeda, uz male promene u američkoj politici, za Srbiju bilo od ogromnog značaja. Ali, kako su se okolnosti promenile Vučić je u Briselu brzo nagovestio da će Srbija verovatno prihvatiti novu metodologiju proširenja EU, kao i novi rok za ulazak u EU – od 2026.
Treba imati u vidu da je i Rusija otvoreno izrazila interes da se kosovsko pitanje ne može rešiti bez njene saglasnosti, čvrsto se držeći međunarodnog prava i Rezolucije 1244. To je bila glavna poruka Lavrova prilikom posete Beogradu, a verovatno i Putinova u Moskvi.
Ovako neočekivani preokret na međunarodnoj sceni obradovao je sve one koji tvrde da je ,,Kosovo neotuđivi deo Srbije“ a da nikada nisu izneli kako bi tačno izgledala reintegracija Kosova u Srbiji. Njihova je glavna teza da ,,treba biti strpljiv i vrebati geopolitičku priliku, a za to vreme nacionalno izgrađivati, kako bi se množina transformisala u jedninu – srpska zemlja“. Glavni oslanac za ovakva očekivanja vide u Rusiji, ali i u Kini. Američko rešenje koje je bilo na stolu za njih nije bilo prihvatljivo, jer bi trajno potisnulo Rusiju sa Balkana, što bi imalo najgore posledice po Srbiju i njeno eventualno dalje teritorijalno fragmentiranje.
Međunarodni vakuum na Balkanu je posledica ozbiljne krize u svetu, ali je očigledno za zagovornike ,,srpskih zemalja“ glavni razlog što su intenzivirane aktivnosti, odnosno ,,geopolitičke inicijative“ u svim tzv. srpskim zemaljama. To podrazumeva integrativne procese sa Srbijom na svim poljima posebno u Bosni, ne samo u RS već i u Federaciji.
META: CRNA GORA
Paralelno sa Republikom Srpskom, koja svakodnevno preko Milorada Dodika najavljuje raspad BiH kao države, jednako snažan angažman je i u Crnoj Gori, jer je novi Zakon o verskim zajednicama poslužio kao okidač za osporavanje Crne Gore i crnogorstva.
Brojni su napisi u srpskim medjima koji upućuju na samo jedan zaključak – da je Crna Gora bila i uvek će biti srpska zemlja. Pri tome, pored osporavanja crnogorskog identiteta, akcenat se stavlja i na to da vlast u Crnoj Gori relativizira uticaj pravoslavlja, čiji je Rusija svetski stožer.
Antizapadni stav srpskih nacionalista proizlazi i iz razumevanja da je interes Zapada da dezintegriše srpski nacionalni prostor, odnosno spreči konstituisanje jedinstvene srpske nacionalne države, koja bi bila snažna balkanska politička jedinica oslonjena na Rusiju.
Predsednik Vučić, koji je dnevno uključen u komunikaciju sa raznim međunarodnim akterima, ima razvijenije čulo gde šta može da očekuje, posebno kad je o Evropi reč, ali nema ličnu hrabrost da iskorači i preseče agoniju srpskog društva. Posle ovih izbora nalazi se u jedinstvenoj situaciji kad je moguće presecanje kosovskog čvora.
Do sada je uspešno plivao u globalnoj geopolitici, pre svega zbog turbulencija unutar EU, očekujući da revidira postjugoslovenske aranžmane u korist Srbije. Međutim, neupućenost u geostrateške igre velikih i isključivo oslanjanje na Rusiju, sprečava ozbiljniju analizu koja bi pokazala da Rusija može da se nagodi i sa Nemačkom i sa SAD bez uzimanja u obzir srpskih aspiracija. Investiranje nacionalne energije na samo jednu opciju koja je uvek bila osujećena je nesposobnost za realna rešenja i provincijalizam.
Preporučeno
Razdrobljeni prostor Balkana nije sposoban za veću ulogu na međunarodnoj sceni i jedini štit je priklanjanje EU, kao što su već uradile Slovenija i Hrvatska. I druge zemlje trude se da joj se što pre pridruže. Zapadni Balkan bi trebalo da profilira sebe ,,kao region u Evropi“, region koji već sada treba da se uključi u debatu o budućnosti Evrope, čime će definisati i svoje mesto u njoj.
