Ovaj ugledni preduzetnik iz Crne Gore, a koji živi u inostranstvu do sada je učestvovao u brojnim humanitarnim akcijama kako bi pomogao ljudima kojima je potrebna ruka spasa i pomoći.

Samo jedan od takvih humanih akcija je i ona u kojoj je u organizaciji Udruženja Pomozi.ba zajedno sa predsjednikom Fudbalskog kluba (FK) Velež Admirom Rahimićem donirao 40 automobila porodicama sa poplavljenih područja Jablanice i Konjica.

Odmah iskazao želju da pomogne ljudima

U razgovoru za agenciju Anadolija ispričao je kako je ustvari došlo do ideje da kupe automobile i uruče ih ljudima koji su preko noći ostali bez svega.

„Čim sam saznao, znao sam da će se Elvir Karalić (op. a., osnivač Udruženja Pomozi.ba) uključiti. Dosta se pokrenulo akcija i kada sam nazvao Elvira, rekao mi je da sačekamo malo, da ima puno toga, sa svih strana dolaze donacije i da vidmo šta će se dalje dešavati, tako da sam razmišljao šta bih ja da sam u toj situaciji, šta da je moja familija bila tamo, i tako u tom razmišljanju pričao sam s prijateljima. Vidio sam da su se ljudi pokrenuli da pomognu i to mi je kao čovjeku bilo olakšanje u tom trenutku“, kazao je ovaj privrednik koji u svojim kompanijama zapošljava na stotine ljudi.

Povezani članci

Društvo

KUČ ZA STANDARD: Ne samo da sam parirala muškarcima, već sam bila bolja od njih

Društvo

Čestitke povodom Dana nezavisnosti

Politika

Ovakve krize liderstva odavno nije bilo na Balkanu

Napominje kako je ipak vjerovao da će se dosta brže odvijati proces obnove i izgradnja kuća koje su stradale u poplavama.

„Smatrao sam da će se puno brže oporaviti nego što se to sada stvarno dešava, da će se brže napraviti kuće, da će se brže reagovati, i poslije toga, zvao sam Elvira i takođe moj prijatelj Admir Rahimić predložio je da zajedno učestvujemo u akciji, da kupimo automobile, pošto, kako je i rekao, to je dobra ideja, napraviće im se kuće, hajde da kupimo auta. Ja sam odmah rekao da je super ideja i da kupimo automobile“, rekao je ovaj biznismen koji ima veoma uspješnu kompaniju i u Njemačkoj.

Brojni humanitarni projekti

Kroz humanitarne projekte, koji obuhvataju pomoć teško bolesnim osobama, učešće u izgradnji džamija, domova za studente, škola, do pružanja pomoći siromašnim i ugroženim, ovaj humanista svojim primjerom pokazuje da se prava vrijednost čovjeka mjeri njegovom sposobnošću da mijenja živote drugih nabolje.

Ističe da se trudi da učestvuje u humanitarnom radu kako bi jednostavno pomogao ljudima koji su u potrebi, napominjući da ga to čini sretnim i zadovoljnim čovjekom.

„Kada god sam dao, dobio sam više, kada god sam dao, u tome sam našao sreću jer svaki čovjek ima svojih iskušenja, svaki čovjek nosi sa sobom neki teret, iako kada gledamo u filmovima, to sve izgleda drugačije, ali nije tako. Svi mi imamo svoje brige, svoje obaveze i terete, i moraš tražiti šta te to u životu usrećuje, a što i drugima može biti od pomoći“, kazao je ovaj humanitarac.

Dodaje kako ovaj način razmišljanja o važnosti pomaganja drugih nastoji prenijeti i na svoju porodicu i djecu.

„Djeca se uključuju na svaki mogući način da takođe ovo nastave. Prenio sam im da su dobre stvari s dobrim ljudima i da ti oni čuvaju ono što imaš i Bog te tada nikada neće ostaviti i nećeš nikada izgubiti. To je ljudima koji ne mogu da daju i ne smiju da daju, misle da će izgubiti, oni nijesu osjetili slast davanja i neće osjetiti. Srećan je onaj kome Bog pruži mogućnost da može da pomaže, a onda kad ti Bog da tu mogućnost, onda ti da još i više da bi te više možda iskušao. Mene je samo strah da ne dam malo, a od puno nemam strah da dajem“, rekao je.

„Nije sve u materijalnim stvarima“

Smatra da su svijetu danas mnogo više nego ikada potrebni empatija, humanost i solidarnost jer je previše fokus na materijalizmu.

„Nije sve u finansijskim i materijalnim stvarima. Nekada ti je bitnije da ti neko pruži ruku, da te motiviše u trenutku kada kloneš, padneš, kada nekada pustiš vapaj. To je ta neka vrsta empatije i solidarnosti tako da moramo biti jedni za druge. Često puta mi čekamo da neko traži, ali mi ako hoćemo da pomažemo, treba da tražimo te ljude kojima se treba pomoći. Ti ljudi se često puta muče sami sa sobom, pate i zatvaraju se u sebe i teško je da oni sami traže pomoć. U tome i jeste velika misija da nađete takve ljude i da ih podignete s dna“, kazao je Brčvak.

Na kraju napominje da su svakom čovjeku, bez obzira na trenutni materijalni status, potrebni podrška i „lijepa riječ“.

„Potrebno je svima nama, bez obzira na materijalno i na koliko ko ima, svima nama je potrebna lijepa riječ, motivacija, mnogo su mi bitni ljudi koji su pozitivni oko mene, koji ti jednostavno daju kada ti fali taj osmijeh na licu. Svi mi imamo neke svoje terete koje nosimo u džepovima i svakome su lijepa riječ i motivacija potrebni“, zaključuje ovaj dobrotvor čija filantropija nije ograničena samo na jednu zajednicu, već obuhvata ljude svih vjera i nacija.

Njegova humana misija nije ograničena samo na Crnu Goru, Sandžak, Bosnu i Hercegovinu, već je uistinu globalna, povezujući ljude kroz zajednički osjećaj odgovornosti prema onima koji su u potrebi.