“Svaki peti građanin/ka (19,1 odsto) makar jednom dnevno uoči neku informaciju za koju posumnja da je lažna, dok svaki četvrti jednom sedmično uoči sadržaj za koji smatra da je dezinformacija. Svega 8,4 odsto građana/ki navodi da u prošloj godini nijesu uočili neku objavu za koju su posumnjali da je dezinformacija”, navedeno je u saopštenju koje potpisuje glavni i odgovorni urednik portala Raskrinkavanje.me Darvin Murić.
Manje od polovine građana/ki (48,3 odsto), kako dodaje, smatra da prosječna osoba može prepoznati lažnu vijest. Da ne može ili uglavnom ne može da prepozna lažnu vijest kazalo je 27,7 odsto ispitanika, odnosno više od četvrtine građana/ki Crne Gore.
Skoro 60 odsto (57,2 odsto) građana/ki smatra da prosječna osoba u Crnoj Gori ne mari za tačnost informacija, već vjeruje u ono što želi.
Građani/ke rijetko provjeravaju sumnjive informacije
“U situacijama kada posumnjaju da je neka informacija u medijima ili na internetu lažna, četvrtina građana/ki konsultuje porodicu ili prijatelje, međutim svaki peti građanin/ka kaže da rijetko kada provjerava informacije. Takođe, 15,7 odsto građana/ki nam je kazalo da u ovakvim slučajevima ipak odluči da ne konsultuje nikoga. Tek 4,8 odsto građana/ki se ipak opredijeli da provjeri informaciju kod nadležnih institucija”, naveo je Murić.
Upitani gdje najčešće uočavaju dezinformacije ispitanici navode da su to društvene mreže (43,2 odsto odgovora), ali i u domaći mediji (40 odsto), mediji iz regiona (14,7 odsto)…
“Pitali smo građane/ke zbog čega se, po njihovom mišljenju, šire dezinformacije i najviše je onih koji navode da je to u cilju skretanja pažnje s važnih tema (28,1 odsto), ali i sa ciljem širenja uticaja na donošenje državnih odluka (15,8 odsto), ostvarivanja finansijske dobiti (15,8 odsto), narušavanja bezbjednosti države (13,5 odsto)”, rekao je Murić.
Preporučeno
Istraživanje je sprovedeno od 4. do 14. decembra 2023. godine na uzorku od 1.004 ispitanika.
Video