To je saopšteno na forumu „WeB Media Literacy: Omladinski i mejnstrim mediji“, koji je organizovala nevladina organizacija (NVO) Juventas.

Izvršna direktorica Juventasa, Ivana Vujović, istakla je da omladinski mediji imaju izuzetno važnu ulogu i da je njihov zadatak da zadovolje potrebe mlade publike u pogledu informisanja, edukacije i zabave.

“Iz ugla odraslih mladi su ili problem ili im je potrebna zaštita, odatle istraživanja pokazuju da mladi smatraju da se češće prikazuju kao neaktivni ili promlematični. Autentičan glas mladih o pitanjima koja smatraju važnim, najčešće se čuje kroz sadržaje koje sami kreiraju, kroz omladisnke medije i društvene mreže”, kazala je Vujović.

Već godinama, kako je rekla, opšte mjesto u svim analizama o medijskoj sceni zauzima priča o njenoj polarizaciji, a vremenom, ona nije umanjena, već je produbljena.

“Profesionalni i etički standardi su prečesto na udaru, a naročito nezavisnost i nepristrasnost. Većina medija je opterećena lošim finansijskim uslovima. Sve to značajno utiče na kvalitet medijskih sadržaja, ali i na položaj mladih novinara i novinarki”, smatra Vujović.

Istakla je da je zadatak i omladinskih i mejnstrim medija da istražuju koje su potrebe mladih kao konzumenata sadržaja, koje su teme bliske ovoj generaciji zapostavljene, koji su problemi sa kojima se mladi suočavaju i potencijalna rješenja tih problema.

Podsjetila je da se Crna Gora se, u pogledu indeksa medijske pismenosti, po ocjeni Instituta za otvoreno društvo, nalazi na 32. mjestu od ukupno 35 zemalja na toj rang listi.

“Ovaj podatak mora sve da nas opomene i podstakne da zajedničkim naporima unaprijedimo stepen medijske pismenosti. Naročito je značajno unapređivati medijsku pismenost kod mladih, upravo zbog toga što oni provode najviše vremena koristeći medije, a kao populacija su veoma ranjivi. Takođe, mediji su snažni agensi socijalizacije, kroz njih usvajamo vrijednosti i razvijamo stavove prema brojnim pitanjima, zbog čega je veoma važno da sadržaje dekonstruišemo i kritički analiziramo. Uz pomoć medijske pismenosti možemo izbjeći predrasude, ali i prepoznati govor mržnje, propagandu, spin i druge neetične sadržaje”, objasnila je Vujović.

Koordinatorka Direktorata za medije u Ministarstvu javne uprave, digitalnog društva i medija, Anka Dabanović, rekla je da se odavno niko na pravi način nije bavio medijskom pismenošću i zbog toga i drugih izazova odlučeno je da se ove godine pokrene izrada Medijske strategije.

“Medijska strategija se po prvi put radi u Crnoj Gori i osim medijske pismenosti jedno od ključnih mjesta će biti sam proces koji će se baviti dezinformacijama. Kontinuiranim dijalogom želimo da čujemo šta cjelokupna medijska zajednica ima da nam kaže, kako bismo na taj način formirali banku potreba medija na osnovu koje bismo pravili sistemska i nadogradili rješenja koja već postoje”, rekla je Dabanović.

Vlada će, kako je rekla, formirati Fond za podsticanje pluralizma i raznovrsnosti medija.

“Naša politika je da se što transparentnije pristupi svim oblastima, da ne bi došlo do nedoumica. Mi mlade ljude vrlo cijenimo i vrlo smo ponosni na njihove incijative. Na partnerskim odnosima i na zajedničkom putu gradićemo sjajne stvari. Otvoreni samo kao ministarstvo da gradimo povoljan medijski ambijent, da unapređujemo nivo medijskih sloboda, kao i medijske pismenosti, jer će sve to doprinijeti demokratizaciji društva”, rekla je Dabanović.

Savjetnik za strateške komunikacije u Delegaciji EU u Crnoj Gori, Radovan Bogojević, smatra da je najvažnija dugoročna borba protiv dezinformacija, a ona se isključivo radi tako što se podiže medijska pismenost.

“Evropska Unija to radi na mnogo načina. Uključili smo medijsku pismenosot u Akcioni plan o demokratiji, u Direktivu o audio-vizuelnim uslugama, u Kreativnu Evropu, Erasmus. Na mnogo frontova pokušavamo da povećamo medijsku pismenost. Jako je bitno i obrazovanje. Ovo je previše bitna oblast da bi neko mogao ostati izvan nje, jer svima nama treba medijska pismenost, posebno mladim ljudima”, kazao je Bogojević.

Naveo je da je 40 odsto mladih u Evropi reklo da tokom obrazovanja i mladosti ne dobija dovoljno informacija o medijima i demokratiji.

“Postoji velika odgovornost medija i platformi. Morate ljude što više osnažiti da bi oni što informisanije konzumirali vaš sadržaj. Sa medijima je lakše, jer imamo dovoljno istorije sa njima, ali sa velikim internet platformama to je puno teže. Što se tiče Crne Gore i Zapadnog Balkana obično smo na dnu kada se mjeri medijska pismenost. To je zato što imamo puno kraću istoriju slobodnih medija i slobodnih institucija”, objasnio je Bogojević.

Istakao je da se ne smije dozvoliti da borba protiv dezinformacija, ili insistiranje na medijskoj pismenosti ograniči ljudske i medijske slobode, odnosno slobodu izražavanja.

Programski direktor ND Vijesti, Mihailo Jovović, smatra da omladinski mediji predstavljaju pokušaj kopije mejnstrim medija.

“Ima tamo stvari koje su zanimljive i meni, kao nekome ko nije mlad. Ali ako omladinski mediji i ti mladi ljudi koji rade u medijima ne pokažu zube u tom periodu dok su mladi oni ih nikad neće pokazati. Mislim da su mnogi mladi nedovoljno aktivni i da dopuštaju da im drugi kreiraju ono što bi oni sami trebalo da kreiraju. Nisam pristalica omladinskih redakcija, jer bi onda u svakom mediju trebalo da postoji i redakcija za starije, sredovječne”, kazao je Jovović.

Ukazao je da je danas sve manje novinara, a sve više posla.

“Moj stav je da urednici treba da imaju sluha za inicijative koje dolaze od mladih novinara, kojih ima u redakcijama. Pretpostavka je da će mladi ljudi najčešće uočiti problem koji njih same tišti. Mnogo je nedostataka u mejnstrim medijma, mnoge teme se ne pokrivaju. Medijska pismenost je važna, ali mislim da mladoj generaciji, prije svega, nedostaje politička pismenost i građanska pismenost”, rekao je Jovović.

Mentorka na projektu za mlade “HEXATORM”iz RTCG-a, Snežana Radusinović, istakla je da je potrebno graditi kuću od temelja i da je prvi korak da se istraži šta mladi ljudi rade, čitaju, šta ih zanima, koja je njihova pozicija u cijeloj priči.

“Nužno je da proširimo sliku, da vidimo širu perspektivu, da se svako od nas zapita koliko je tokom školovanja imao profesora koji su ohrabrivali drugačije mišljenje. Istina je da mlade osobe ne gledaju televiziju, da ne čitaju novine i oni očekuju drugačije formate. Što se tiče video sadržaja mladi danas najviše gledaju sadržaje od 5, 10, najviše 15 minuta. Mladu osobu zanima nešto što je sirovo, šokantno, provokativno, mora postojati element zabave”, rekla je Radusinović.

Po nekim prognozama mim nije nešto što je popularna forma koja će da traje i prođe, već maldi prognoziraju da će mim postati novi medij za mlade.

Glavna i odgovorna urednica Omladinskog portala Makanje, Maja Nikolić, kazala je da omladinski portali opstaju zahvaljujući entuzijazmu ljudi koji rade na tim portalima.

“Uvijek pričamo o mladima, o tome koliko su oni važni, koliko su omladinski mediji zapravo bitni, ali mislim da im se ne posvećuje dovoljno pažnje. Problem je što nas prvo instutucije, a onda i drugi mediji ne smatraju uvijek dovoljno ozbiljnim. Mi se ne bavimo političkim temama, jer su mladi previše zatrpani političkom situacijom. Bavimo se kulturom, obrazovanjem, sportom, zdravljem. Ali inistitucije su dosta zatvorene i usmjerene više ka mejnstrim medijima. Problem je uvijek i sa održivošću omladinskih portala”, ukazala je Nikolić.

Glavna i odgovorna urednica Radija KRŠ, Jelena Kavarić, smatra da su omladinski mediji sada u boljem položaju nego ranije, ali razvoj omladinskih medija i kreiranje nezavisnosti je, kako je rekla, opterećeno problemom egzistencije.

“Ideja koja je u Radiju Krš zaživjela 2014. godine jeste da de mladim ljudima ponudi prostor da oni budu ti koji će podučiti svoju generaciju, koji će prenijeti prave poruke. I ta ideja i dalje živi. Na mladima je najveća odgovornost da se izborimo sa svime. Živimo u vremenu kada mediji kreiraju našu svijest, pogled u budućnost. I mi smo ti koji treba da podučimo, prije svega mlade ljude da prepoznaju kada se nešto ne radi kako treba”, rekla je Kavarić.

Osnivač nekadašnjeg portala TRAGOm i koordinator za razvoj u CGO, Damir Nikočević, kazao je da se danas u Crnoj Gori najviše gledaju „Zadruga“, „Zvezde Granda“ i „Evropsko prvenstvo“.

„Dovoljno je da svi pogledamo naše telefone, da otvorimo You Tube i da vidimo šta je trenutno u trendingu najgledanije u Crnoj Gori. Vidjećete da u prvih 20 i 30 sadržaja nije ništa što je „medijski pismeno“, dovoljno provjereno i što pozitivno utiče na omladinu“, rekao je Nikočević.

Smatra da mladi treba da podijele odgovornost što gledaju takav sadržaj, navodeći da ne konzumiramo što nam se medijski pruža u velikim količanam i da to nije isplativo medijima koji to puštaju i koji to prikazuju, vjerovatno bi situacija bila drugačija.

Forum je realizovan u okviru regionalnog projekta „WeB Media Literacy“, koji se sprovodi uz podršku Evropske komisije, a čiji je cilj unapređenje medijske pismenosti u Crnoj Gori, Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini kroz saradnju i razmjenu iskustva i znanja među mladima u ovim zemljama.