Položaj LGBTIQ+ osoba u Crnoj Gori bolji je u odnosu na period kada je organizovana prva parada ponosa 2013. godine, ali je potrebno još mnogo napora kako bi se iskorijenili probemi poput dikriminacije ili govora mržnje, te kako bi postali ravnopravni.
“Na Vladi Crne Gore je takođe obaveza da nastavi sa praksom upodobljavanja zakona i podzakonskoh akata, sa osnovnim zakonom koji tretira osobe u istopolnoj zajednici, ali isto tako da nastavi sa kreiranjem pravnih okvira koji će dodatno osnažiti određena prava”, rekao je ministar pravde Bojan Božović.Direktorica Centra za istraživačko novinarstvo (CIN) Milka Tadić Mijović istakla je da iako je donijet Zakon o istopolnom partnerstvu, ti parovi ne mogu da usvajaju djecu, niti da dođu do mnogih drugih prava koje imaju heterogene zajednice, jer, kako je dodala, naš pravni sistem nije usklađen sa ovim zakonom.
Na pitanje o proceduri za usvajanja Zakona o pravnom prepoznavanju rodnog identiteta, ministar je naglasio da je Ministarstvo podržalo nacrt tog zakona i da će on, kada se dokument nađe na nadležnoj Vladinoj komisiji, glasati za njega.
“Mislim da je samo pitanje vremena kada će to biti”, rekao je Božović.
A na pitanje Ima li pravde za LGBTIQ+ osobe u Crnoj Gori, iz te zajednice odgovaraju
“Ukoliko smo svjedoci da vlasti, vlade, političke partije svih spektara, da ne bude da nekoga posebno izdvajam, kalkulišu već par godina oko zakona o pravnom prepoznavanju roda po osnovu samoodređenja… Ja bih rekao da nema…”, rekao je izvršni direktor Udruženja za jednaka prava LGBTIQ osoba za Zapadni Balkan i Tursku (ERA) Danijel Kalezić.
Preporučeno
Projekat o unapređenju LGBTIQ+ osoba u Crnoj Gori podržala je i ambasada Kanade, iz koje su poručili da angažovani i osnaženi građani čine demokratiju jakom.
Video