Video
“Kao što je javnost upoznata prije nedjelju dana formirali smo Zelenu poslaničku grupa gdje su predstavnici i opozicija i parlamentarne većine. Nas je u inicijalnom sastavu za sada 9, međutim, Zelena poslanička grupa ostaje otvorena za pridruživanje i ostalih poslanica i poslanika”, kazao je Mugoša.
Ova Zelena poslanička grupa, kako je poručio, formirna je u okviru projekta koji realizuje Škola političkih studija uz podršku njemačkog GIZ-a i Ombudsmana.
Mugoša je istakao da je cilj Zelene poslaničke grupe pokretanje, promovisanje i sprovođenje inicijativa na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou u skladu sa prinicipima zaštitite životne sredine i održivog razvoja, te održivog razvoja energije, zaštite klime, energetske efikasnosti, održive urbane mobilnosti i održivog saobraćaja.
“Ono što je veoma važno, jeste da sve ovo treba posmatrati ne samo u kontekstu nacionalne priče, o tom poglavlju 27. koji se tiče životne sredine i klimatskih promjena, nego trebamo posmatrati u okviru jedne priče na nivou Evropske unije, jer kao što znate EU je promovisala evropski Zeleni sporazum, jednu vrlo ambicioznu strategiju koja sadrži oko 50 različitih mjera, koji treba da ima za cilj da Evropa treba da bude prvi klimatski neutralan klimatski kontigent”, objašnjava Mugoša.
A za sve nas, ističe on, veoma važno je da je EU pokrenula i Zelenu agendu za Zapadni Balkan odnosno ekonomsko investicioni plan koji podrazumijeva i jedan značajan iznos bespovratne podrške namijenjen za zelenu transformaciju privrede i javnog sektora.
“U Samitu u Sofiji u novembru 2020. zemlje Zapadnog Balkana su potpisale Deklaraciju o Zelenoj agendi i obavezale se da će sprovoditi adekvatne mjere u nekoliko oblasti, a to je obnovoljivi izvor energije, zaštite klime, prelaz na cirkularnu ekonomiju, smanjenje zagađenja vode, zemljišta i vazduha, takođe i zaštita biodevirziteta i ekosistema i održiva poljoprivredna proizvodnja i prehrambena proizvodnja”, kazao je Mugoša.
On je naglasio da se radi o jednoj izuzetno važnoj problematici.
Preporučeno
“Mi imamo dva ključna resursa, to je znanje tj. ljude i prostor i treba da nađemo balans da to znanje upotrijebimo na način da adekvatno upravljamo tim prostorom”, zaključio je Mugoša.
