Video
Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola, kojim je propisano da mogu da uživaju ista prava kao i heteroseksualni parovi, osim da usvajaju djecu, usvojen je u Crnoj Gori 1. jula 2020. godine. Ovoj zajednici su, međutim, danas i dalje uskraćena brojna prava iz tog akta, jer ga nadležni organi još nijesu uskladili sa svim ostalim zakonima.
Iako je Zakon usvojen u julu 2020. godine, počeo je da se primjenjuje tek u julu 2021. godine. Donosioci odluka su procijenili da im treba godina dana da donesu ključne podzakonske akte. Obaveza im je bila i da usklade 22 zakona, ali taj posao još nijesu završili. Kažu da im je ostalo da usklade – više od 15 zakona.
- Cjelokupna ova situacija i te kako utiče na naše živote, skoro pa na svakodnevnom nivou. Država i sistem su vam dali uživanje određenog prava, međutim, u praksi vi to pravo ne možete iskoristiti do kraja. Na primjer, ukoliko moj partner sjutra bude hospitalizovan, ja još uvijek nijesam po Zakonu prepoznat kao njegov partner i neću biti u mogućnosti da ga posjetim. I takvih i sličnih situacija je dosta – kaže izvršni direktor Kvir Montenegra Miloš Knežević.
Imali su dovoljno vremena
Zajednica je dobila obećanje od ministra za ljudska i manjinska prava Fatmira Đeke da će se proces usklađivanja zakona završiti u mandatu ove vlade. Smatraju, ipak, da je realno stanje daleko od toga.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava u junu ove godine uputilo je urgenciju nadležnim resorima. Jasno su, objašnjavaju iz tog ministarstva, ukazali koje sve zakone je neophodno da usklade sa predmetnim aktom.
- Bez obzira na razloge, čak i one koji se mogu uzeti u obzir – česta promjena u strukturi vlasti i čelnih ljudi u državnim organima, period od dvije godine bio je dovoljno dug da se preduzme mnogo više od onog što se preduzelo – poručuju iz institucije zaštitnika ljudskih prava i sloboda.
Ukazuju da i bez donošenja ovog zakona, dio obaveza države proizilazi iz međunarodnog prava i vrlo jasnih presuda Evropskog suda za ljudska prava. To znači da čak i neusklađenost zakona ne bi trebalo da ometa neposrednu primjenu međunarodnog prava.
Nedostaje politička volja da bude bolje
NVO Kvir Montenegro, koja se bavi zaštitom LGBTIQ prava, ne vidi da postoji politička volja donosioca/teljki odluka da proces usklađivanja zakona dovedu do kraja. Stava su da im ovo pitanje nije prioritet, da je stavljeno u drugi plan.
– Cjelokupan taj proces je stao. Uglavnom su usklađeni oni zakoni koje je bilo najbezbolnije donosiocima odluka uskladiti. Nije se ulazilo u teme koje su „delikatne“ i u onaj dio zakona koji tretira nas kao porodicu u različitim aspektima – kaže Knežević iz Kvir Montenegra.
Statistika Ministarstva za ljudska i manjinska prava pokazuje da je u Crnoj Gori do sada sklopljeno više od 20 životnih partnerstava. Podaci Kvir Montenegra govore da ih je više od 30. Najviše parova dolazi iz država regiona, a najveći broj životnih partnerstava je sklopljeno u Budvi – 18, i to između ruskih državljana – 11.
Ovu nevladinu organizaciju raduje što se sve veći broj građana i građanki u Crnoj Gori intersuje za partnerstva, ali kažu da, ipak, nijesu dovoljno ohrabreni da se odluče na taj korak. Stručnjaci koji se bave ljudskim pravima smatraju da crnogorsko društvo u određenom dijelu još uvijek ne može da se navikne kako na postojanje LGBTIQ+ zajednice, tako i na ovaj zakon. Zajednica, s druge strane, učestalo pojašnjava javnosti da taj akt ne predstavlja ništa više od onoga što im pripada, kao ravnopravnim građanima/kama Crne Gore.
Zakon donešen, povećan stepen uvreda, govor mržnje…
Dugo su čekali na usvajanje Zakona o životnom partnerstvu. Ombudsman je prvi zatražio da se donese taj akt – 2012. godine. Nije do toga došlo. U sklopu svoje nadležnosti, institucija je iste godine inicirala da se izmijeni Porodični zakon, ali je i taj potez bio bezuspješan. Ustavni sud nije uvažio njihovu inicijativu da se pokrene postupak.
Kasnije je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, na inicijativu nevladinih organizacija koje se bave LGBTIQ i ljudskim pravima, pripremilo Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola. U Skupštini 2019. godine akt nije dobio potrebnu većinu, ali jeste godinu kasnije. Iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava ističu da je usvajanjem ovog zakona Crna Gora postala prva zemlja koja je tokom procesa pregovora o pridruživanju EU usvojila Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola.
Ombudsmana, ipak, posebno zabrinjava što se nakon usvajanja Zakona intenziviralo sa uvredama, prijetnjama i govorom mržnje prema LGBTIQ zajednici, posebno u onlajn prostoru koji je i dalje bez adekvatne kontrole u vidu administracije sadržaja. Iako se donošenjem Zakona formalno napravio veliki korak u implementaciji ljudskih prava ove populacije, zaštitnik ljudskih prava i sloboda smatra da usvajanje tog akta samo po sebi nije dovoljno za suštinsku promjenu. Relevantna istraživanja iz 2020. godine pokazuju da je socijalna distanca prema LGBT osobama još jako visoka.
– Moram da kažem da smo sa velikim razočaranjem gledali predstavnike Vlade i Skupštine Crne Gore na kontraprotestu koji je organizovan svega dan prije Montenegro prajda. Ukoliko imate ministra zdravlja jedne zemlje koji prisustvuje takvom skupu, gdje su poslate jako oštre poruke upućene našoj zajednici, ne možete a da se ne osjetite obeshrabreno – komentariše izvršni direktor Knežević iz Kvir Montenegra.
Preporučeno
Kaže da je ovaj proces za njih spor, naporan i težak, ali da se u tome mora istrajati. Podsjeća da su ove promjene koje sada imaju, a koje broje 10 godina, došle polako i uz veliku inicijativu same zajednice. Najavljuju da istim tim putem nastavljaju i da neće dozvoliti donosiocima odluka da trguju sa njihovim pravima.
