Video
Ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović još je krajem decembra prošle godine najavljivala da početak vakcinacije možemo očekivati u drugoj polovini januara. Kasnije je, 20 januara ove godine, najavila da će do kraja januara u Crnu Goru stići dovoljan broj vakcina.
Planiramo da započnemo imunizaciju sa Fajzer vakcinom i da se ubrzo nastavi sa ruskom i kineskom, govorila je tih dana ministarka.
– Želimo da građani ne budu u mogućnosti da se vakcinišu samo sa jednom vakcinom, nego da obezbijedimo različite vakcine koje su jednako dobre i bezbjedne – istakla je Borovinić-Bojović, gostujući u Jutarnjem programu TVCG tog 20. januara.
Do kraja januara, ne da nije stigao dovoljan broj vakcina za početak imunizacije stanovništva i to od tri proizvođača, već nije stigla nijedna. I tako, dok je u međuvremenu odbijena donacija 10.000 kineskih Sinofarm vakcina od grčkog biznismena Petrosa Statisa, i dok je ministarka objašnjavala da je namjera zdravstvenih vlasti da u Crnoj Gori imunizacija započne vakcinom koja je odobrena u zemljama Evropske unije, u Crnu Goru su 17. februara stigle prve vakcine.
Premijerka Srbije Ana Brnabić lično, uručila je isporuku od 2.000 doza ruskog Sputnjika V, donaciju Srbije, predstavnicima crnogorske Vlade na podgoričkom aerodromu. Tri dana kasnije, prvu vakcinu primio je šesdeset šestogodišnji korisnik Doma starih u Risnu.
I tako je krenulo, sporo, ali je krenulo. U narednih 15-ak dana stiglo je još dva puta po 5.000 Sputnjik V vakcine kao i prva isporuka kineske Sinofarm vakcine u količini od 30.000 komada. Ni Aleksandar Vučić nije zaboravio da pošalje drugu turu od 2.000 Sputnjika V za revakcinaciju. Krajem marta proradio je i Kovaks sistem kada je Crnoj Gori isporučeno 24.000 Oksford -Astra Zeneka vakcine.
Masovna imunizacija kasni, doduše nekoliko dana, za sada. Fajzera, i pored najava, nema već tri mjeseca. Poučeni iskustvom ministarkinih bravura u odnosima sa javnošću i (ne)pouzdanošću informacija koje nam je saopštavala, opravdano imamo razloga za brigu.
Pitanja je bezbroj. Hoće li građani koji su prvu dozu Astra Zeneka vakcine primili tokom aprila, a kojima je revakcinacija zakazana u terminima od četiri nedjelje nakon prve doze, imati šta da prime s obzirom na činjenicu da su količine preostale Astra Zeneka vakcine višestruko manje od količina koje su administrirane stanovnicima Crne Gore? I ne, nije odgovor na ovo pitanje ,,Astra Zenekom se može revakcinisati i do 12 nedjelja nakon prve doze“ – to znamo. Ono što ne znamo, a možemo naslutiti je zašto se stvari ne dešavaju po planu, ili je možda bolje se zapitati, da li neko nešto uopšte i planira u crnogorskom zdravstvenom sistemu?
Sumorna statistika
U našoj zemlji do sada je prvom dozom vakcinisano 39.496, dok je drugu vakcinu primilo 19.881 što je oko 3,2 odsto ukupnog stanovništva. Crna Gora je na začelju evropske liste i jedna je od najgorih zemalja regiona po dinamici vakcinacije. Takođe, jedina je zemlja Evrope gdje je najavljena masovna imunizacija, postavljeni svi punktovi, a vakcina nema. Posebni smo i po tome što nam Vladini zvaničnici svakodnevno poručuju da se moramo vakcinisati iako nemamo čime.
Iako statistika imunizacije Evropske unije nije zadovoljavajuća većina zemalja je daleko ispred Crne Gore. Prema zvaničnim podacima evropskih agencija za statistiku, Evropska unija do sada je uspjela vakcinisati 20,4 odsto populacije, što je znatan rast u odnosu na prošlu sedmicu, kada je ovaj procenat iznosio 16 odsto.
Analizirajući pojedinačno države Evropske unije, vidljivo je kako Mađarska u ovom trenutku bilježi znatno veći napredak nego druge države. Do sada je, prema statističkim pokazateljima Evropske unije, koji se redovno ažuriraju, Mađarska vakcinisala 38 odsto stanovnika, čime uz Finsku (25,8 odsto vakcinisanih) te Estoniju (25 odsto) predvodi evropski blok u borbi protiv pandemije korona virusa.
Velika Britanija se, za razliku od prethodnih sedmica, kada je doživjela nagli rast broja vakcinisanih, trenutno nalazi u nešto sporijem tempu vakcinacije stanovnika, dok broj revakcinisanih raste. Do sada je vakcinu u ovoj državi primilo 32.932.448 građana, što predstavlja oko 62 odsto stanovnika, a revakcinisano je njih 10.152.039, što predstavlja 19,3 odsto građana ove države.
Od ostalih država svijeta konstantan napredak bilježi Izrael, koji trenutno ima 61,8 odsto vakcinisanog stanovništva, te Sjedinjene Američke Države, koje su prošle sedmice imale 35 odsto vakcinisanih, a prema podacima stranice Our World in Data, taj broj sada iznosi 39,2 odsto.
Kada govorimo o revakcinaciji, taj proces i dalje u većini država protiče sporo, a osim Izraela s 57,5 odsto revakcinisanog stanovništva, jedine države koje ostvaruju znatniji napredak u ovom pogledu jesu Čile, Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati te Sjedinjene Američke Države.
Vakcinacija u regionu protiče otprilike istim intenzitetom kao i u prethodnim sedmicama, a za razliku od prethodnog perioda, Bosna i Hercegovina se konačno može pohvaliti kako je ušla u bar neke vidljive statističke podatke kada govorimo o vakcinaciji.
Što se tiče Srbije, prema zvaničnim podacima Vlade ove zemlje, u Srbiji je data 3.233.951 doza vakcina protiv korona virusa, a obje doze vakcine primile su ukupno 1.303.093 osobe. To je više od 20 odsto stanovništva, dok je samo u Beogradu vakcinisano 40 odsto.
Kada je riječ o Hrvatskoj, ona i dalje sprovodi program masovne imunizacije stanovništva. Zaključno s 23. aprilom utrošena je 770.221 doza, a vakcinisane su 611.792 osobe. Prvom dozom cijepljeno je 450.976 osoba, dok je drugom dozom vakcinisano 158.429 osoba.
Preporučeno
Slovenija je u proteklih sedam dana zabilježila znatan rast broja vakcinisanih građana. Najmanje jednom dozom vakcinisano je 405.850 ljudi, a među njima je 174.000 onih koji su dobili obje i tako su zaštićeni od zaraze.
