Video
Ističe da izricanjem adekvatne kazne za počinjenjo nasilje u porodici šalje poruka i ohrabruju
žene žrtve nasilja da prijave nasilje bez straha i mogućnosti da će se desiti sekundarna institucionalna viktimizacija.
“Niko ne zaslužuje da živi u strahu, bez podrške i razumijevanja i da pritom u porodičnom krugu trpi neki oblik nasilja od muškog člana porodice ( muž, partner, otac, brat…), a da institucije sistema nakon prijave nasilja ne daju adekvatnu reakciju zaključujem da se na “velika vrata” uvodi društveno i institucionalno prihvatanje rodnog nasilja u porodici i van nje”, kaže Perović.
Patrijarhalni, stereotipni i retrogradni obrasci kontinuirano nameću, kako dodaje, neprikosnovenu ulogu muškarca u svim sferama života i rada mnogih žena .
“Takvi patrijarhalni , srednjovjekovni, obrasci dominacije muškaraca nad ženama kao jedinih nositelja prava na sve, ali ne i obaveza da poštuju i uvažavaju ženska ljudska prava nisu prisutni samo u društvenom miljeu vec i u institucijama sistema .Naravno da je takvo stanje stvari prije svega poražavajuce, necivilizacisko i neprihvatljivo u 21.vijeku kao i činjenice izostanka poštovanja ženskih ljudskih prava što je istovremeno i vrlo opasno jer izostankom osude nasilja i sankcija prema počiniocima istog otvara prostore za povećanje nasilja i broja nasilnika, a samim timi žrtava rodnog nasilja “, smatra ona.
Pravosudne institucije, prema njenoim mišljneju su samo jedna od niza “karika” koje usložnjavaju i čine upitnu politiku sankcionisanja nasilnika počinioca porodičnog I drugih oblika rodnog nasilja nad ženama .
“Sve institucionalne “karike” trebale bi funkcionisati jedinstveno u osudi nasilja nad ženama u bilo kojem obliku kao i pružanju pomoci i podrške ženama žrtvama nasilja. Da bi se do sankcije prema nasilniku došlo za početak potrebno je imati na umu da je najčešce žena žrtva nasilja i svjedokinja prilikom procesa ako uopšte do njega dođe pa otuda često možemo čuti “u nedostatku dokaza prijava se odbacuje””, navodi Perović.
Neshvatljivo je , ističe ona, da u pojedinim slučajevima nasilja nad ženama u institucijama
sistema pa i pravosudnim , kao “validni” dokaz mogu biti uzete injene molbe “da mu sve oprašta i da je nasilje bilo trenutni hir nasilnika”.
“Kao što je neshvatljiva takva činjenica neshvatljivo je i da oni koji bi trebali imati razumijevanja za ženu , djevojku žrtvu nasilja, još nisu čuli za Štokholmski i postraumatski sindrom žrtve nasilja ili straha i osvete nasilnika koja se najčešće realizuje zloupotrebom đece od strane nasilnika ako je u pitanju bračna zajednica “, kaže Perović.
Mišljenja je da svakako da zakonodavne norme treba unapređivati kad je nasilje nad ženama u
pitanju, ali i da napredka neće biti ako se one ne primjenjuju ili je primjena selektivna u sudskim procesima koji se najčešce ne završavaju u razumnom vremenskom roku ili zastarijevaju i bivaju odbačeni .
Preporučeno
“U pravosudnim i ostalim institucijama žene žrtve nasilja s pravom očekuju primjenu garantovanih zakonskin normi , a ne osudu, nerazumijevanje i stigma što se uopšte usudila da prijavi nasilje “rušeci bračnu idilu” za šire narodne mase koje ne znaju, ne prepoznaju ili ne žele da znaju da mnoge žene i djevojke u partnerskim i braćnim zajednicama žive ovozemaljski pakao”, zaključila je Perović i poručila da se nasilje ne događa “tamo nekoj ženi” nasilje se može desiti bilo kojoj ženi u različitim pojavnim oblicima i intezitetu.
