Video
Specijalno državno tužilaštvo predalo je prijedlog za određivanje privremene mjere obezbeđenja za nepokretnost upisanu u L.N. 3623, KO Budva, apartman od 170m2, koja je upisana kao svojina pravnog lica Bemax d.o.o. iz Podgorice, u obimu 1/1, za koju je ranije SDT izdalo naređenje katastru za uspis zabilježbe o “vankžnjižnom vlasniku”, kategorija koja ne postoji u crnogorskom zakonodavstvu.
Pravni zastupnik kompanije Bemax Zoran Piperović potvrđuje da takvo nešto ne postoji.
“Toga u stvarnom pravu i kod upisa u Direkciji za nekretnine do današnjeg dana nije bilo. Kako je Aleksandar Mijajlović postao vanknjižnji vlasnik po razlozima SDT-a i tužioca Turkovića? To su porodične fotografije u stanu i iskaz arhitekte Petrovića koji je kazao da mu je uputstvo za opremanje stana davala supruga Mijajlovića. Jeste, i što se iz toga može zaključiti? Što se može zaključiti iz fakta da negdje u svesci ‘gravity’ kod imena i prezimena vlasnika piše ispred broja 60. – Mijajlović”, kaže Piperović.
On se pita da li bi se Mijajlović na osnovu toga što je nabrojao tužilac Miroslav Turković mogao uknjižiti kao vlasnik u Direkciji za nekretnine, da želi?
“Ni slučajno, smatrali bi da mu nije dobro. Da li bi on mogao da ispiše Bemax vlasničkom tužbom kod redovnog suda, što je jedini mogući način da on postane vlasnik? Tu bi mu se sud tek smijao. Da li se fotografijama porodičnim i DNK nalazima u istoriji stvarnog prava utvrđivala svojina? Ne može se otimati tuđa svojina samo iz razloga jer titular svojom voljom daje na korišćenje i uređenje nekom licu svoju nepokretnu stvar”, tvrdi Piperović i kaže da ovo nije pitanje za krivični sud i tužilaštvo.
“Kada se ovako krenulo onda se ovdje radi o elementarnim postulatima stvarnog prava i tu imam, dopadalo se nekome ili ne, kao neko ko je sudio upravo tu materiju ne malo iskustvo i znanje.
Šta je vanknjižni vlasnik? To je lice koje ima valjani titulus, ali mu nedostaje upis u javne knjige (modus akvirendi) da bude titular. Izmišljati vanknjižnog vlasnika na osnovu namještaja, slika, DNK, svesaka – greota je po samo civilno pravo”, kaže Piperović.
On tvrdi da ne postoji skriveni pravni posao izmedju Bemaxa i Mijajlovića.
“Ili ima, ali ga treba pronaći. Ovo pitanje kada bi se i na pravosudnom ispitu postavilo, bilo bi nesuvislo. U pravu ne postoji – neka bude, što biti ne može. Ili ima. Ako ima, ugasimo svijetla. Svaki pravni akt za pravni osnov sticanja svojine Bemax posjeduje. Regularan i zakonit”, tvrdi pravni zastupnik Bemaxa i nabraja: od ugovora o izgradnji sa investitorom, od ugovora o kompenzaciji koji se u stanovima plaća građevinska usluga, od okončanih i ovjerenih situacija, od notarskih zapisa do kniženja u katastru u obimu 1/1 na stanovima među kojima je i sporni.
“Šta je koga briga na ovom svijetu što će vlasnik sa svojom svojinom da radi. Može da je uništi, potopi, rentira, ustupi prijateljima na korišćenje, pri tome još ih i uredi po njihovom ćefu, može što hoće. Da pritom ne ugrožava prava drugih”, zaključuje on i dodaje:
“Ako ovaj predlog prođe na sudu, onda su sudije izvrnule cijeli sistem prava svojine i ovlašćenja koja titular ima. Napravićemo naučni iskorak u nadogradnji instituta Rimskog prava i svi zakoni – Zakon o svojinsko pravnim odnosima i još mnogo njih – prestaće da važe”.
“Borba protiv kriminala – da, svakako, ali nemojmo to da radimo na ovaj način. Možda se neko i naljuti ako kažem da je neozbiljno. Zamislite ovo, tužilaštvo ne spori da je Bemax vlasnik, ali zamislite, kaže da je Mijajlović vanknjižni vlasnik. Evo, pozivam sve poznavaoce stvarnog prava.
Preporučeno
Jesu li što slično čuli i kako se pravno dolazi do ove situacije. I glavno. Kako ispisati Bemax iz titularstva? Ako mi to neko pravno objasni, prestajem da se bavim ovim poslom, uz napomenu da izraz koji stoji u aktu tužilaštva – stvarni vanknjižni vlasnik u pravu ne postoji”, kategoričan je Piperović.
