“Iako energiju crpe iz obnovljivih izvora, male hidroelektrane štetne su za životnu sredinu jer zagađuju i isušuju rijeke. Osim toga, male hidroelektrane (mHE) nijesu ni efikasne — iako im je 2018. na Balkanu bilo dodijeljeno 70 odsto državnih podsticaja, proizvele su samo 3,6 odsto ukupne električne energije. Izgradnjom malih hidroelektrana svako od nas gubi, i to višestruko: gubi rijeke i nacionalne parkove koji se isušuju, endemske vrste riba, plodno tlo, radna mjesta i još mnogo toga”, saopšteno je iz WWF-a.
Navode da je glavni motiv za gradnju više od 50 projekata mHE na 33 crnogorske rijeke uspostavljeni društveno – ekononomski neprihvatljiv i finansijski štetan sistem podsticaja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora (OIE).
“Zahvaljujući ovom sistemu crnogorski potrošači su od sredine 2014. godine, kada je počela rad prva mHE, pa do kraja novembra prošle godine, za struju iz 13 mHE isplatili investitorima u mHE 13,4 miliona eura subvencija. Prema tome, isplativost ovih projekata izrazito je velika za investitore, dok građani plaćaju uvećane račune za električnu energiju i gube prirodne vrijednosti i resurse”, navedeno je u saopštenju.
Da podigne svijest o svim ovim gubicima, WWF je pokrenuo kampanju u Crnoj Gori i regionu s ciljem obustavljanja davanja državnih podsticaja za male hidroelektrane jer bi, kako ističu, bez njih većina od čak 2.700 projekata izgradnje malih hidroelektrana na Balkanu bila neisplativa, a onda i zaustavljena.
Preporučeno
U WWF-u su pozvali građane da potpiši peticiju na losingrivers.com/cg i pridruži se, kako kažu, borbi za spas rijeka u Crnoj Gori i regionu.
Video