Video
To je zvanično potvrđeno na sastanku Strateškog i Operativnog odbora Zapadnobalkanskog investicionog okvira, koji je danas održan u Briselu, a na kojem je Crnu Goru predstavljala ministarka evropskih poslova Maida Gorčević sa saradnicima.
„Zahvaljujući dodatnim sredstvima i kontinuiranoj podršci koju imamo od Evropske unije, sada imamo priliku da modernizujemo prugu, povećamo brzinu saobraćaja u tranzitu, unaprijedimo nivo usluga i olakšamo međunarodni protok robe i transport putnika. Ovakva ulaganja će dati konkretne benefite i direktno se odraziti na kvalitet života naših sugrađana, ali i turista koji koriste voz kao sredstvo prevoza“, navela je Gorčević.
Crnoj Gori su ovom prilikom odobrena sredstva za rekonstrukciju dionice Bar-Golubovci sa blizu 39,6 km otvorene željezničke pruge, uključujući 6,5 km dug gornji stroj u tunelu Sozina, 17 km staničnog i 6 km ranžirnih kolosijeka.
Ministarka je dodala da je, gledano iz aktuelnih geopolitičkih dešavanja, davanjem dodatnih sredstava, Evropska unija potvrdila da cijeni posvećenost Crne Gore i njenu stoprocentnu usklađenost sa vanjskom i bezbjednosnom politikom EU.
Gorčević je naglasila da Crna Gora veoma cijeni dodatnu podršku EU kroz novi Plan rasta i iznijela uvjerenje da će to biti efikasan mehanizam za pokretanje reformi, koje su potrebne da se proces pristupanja vrati u kolosijek, a građanima poboljša kvalitet svakodnevnog života.
„Nadamo se da će nam Plan rasta donijeti podršku za konkretne infrastrukturne projekte, u skladu sa ključnim politikama EU u ovoj oblasti. Crna Gora je, uz jasnu posvećenost nove Vlade, spremna da bude kredibilan partner kada je u pitanju planiranje i realizacija infrastrukturnih projekata, prateći u potpunosti logiku ekonomske izvodljivosti projekata, ali i pravila EU o javnim nabavkama, državnoj pomoći, životnoj sredini i drugim oblastima važnim za uspješan razvoj infrastrukture“, dodala je ministarka.
Preporučeno
Gorčević je istakla da je, s ciljem pripreme Reformske agende, Vlada Crne Gore identifikovala i formulisala reformske mjere koje se odnose na poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, digitalnu i energetsku/zelenu tranziciju, razvoj ljudskog kapitala, kao i reforme u oblasti vladavine prava koje su prioritet za ubrzanje procesa pristupanja EU.
