Kako su istakli, ako znamo da je zadnjih pet godina udio SDI u domaćem bruto proizvodu bio oko 18 odsto “onda je jasno da se radi o značajnom padu”, navodi se u saopštenju.

Pri tome, kako dodaju, imajući u vidu nisku akumulativnost domaćih investitora očigledno je da će pad SDI uticati na slabljenje crnogorske ekonomije.

“U okolnostima političke destrukcije i devastacije države svođenje ekonomske politike na budžetski klimave socijalno-demagoške mjere i administrativno-fiskalne eksperimente poput programa “Evropa sad” proizvelo je niz strukturnih i institucionalnih rizika”, ocjenjuju iz GI 21. maj.

Prvi je, kako su istakli, neodrživ nivo socijalnih izdataka, uključujući najavljeno povećanje penzionog fonda.

Povezani članci

Ekonomija

Politička i ekonomska stabilnost može sniziti kamatne stope

Ekonomija

GI 21. maj: Neodrživ sistem sa oko 75.000 zaposlenih u javnom sektoru, 120.000 penzionera, oko 200.000 korisnika socijalnih primanja

Ekonomija

GI “21. maj”: Život u Crnoj Gori postaje preskup, na granici je socijalne izdržljivosti, život podstanara naročito težak

“Drugi je nizak kvalitet javnog zdravstvenog sistema koji, nakon ukidanja doprinosa za njegovo finansiranje i otvaranja pitanja budžetske održivosti, ni po čemu nije bolji od prethodnog stanja. Treći je administriranje zaradama i u javnom i u privatnom sektoru, suprotno logici razumne javne potrošnje i slobodnog preduzetništva”, dodaju u saopštenju.

Četvrti je, kako navode, destimulacija biznisa kao proizvod populističke poreske politike što je uslovilo rast korporativnih i obligacionih poreza za oko 80 odsto.

“Time je biznis u zemlji otežan, sniženi su investicioni kompanijski potencijali, dok je nezaposlenost i dalje oko 18 odsto. Ekonomska politika koja preraspodjelom prihoda na štetu države i poslovne zajednice misli da kreira bolji životni standard je bez uporišta u realnom životu i nema veze sa razumijevanjem produktivne i održive privrede”, piše u saopštenju.

Iz GI 21. maj zaključuju da je, ukoliko naredni koraci ekonomskih mešetara budu usmjereni na novu partiju fiskalnog pokera i nove pakete špekulativnih mjera, poput ukidanja doprinosa za penzijsko osiguranje, realno očekivati ubrzanu krizu javnih finansija, dalje gušenje biznisa, rast inflacije i nezaposlenosti i u konačnom bolan raspad populističkog saveza između političkih pacera i građana koji ne vide dalje od ličnog interesa.