Video
Iz Ministarstva ekonomskog razvoja nijesu odgovorili na pitanja Pobjede u vezi s velikim padom stranih investicija u ovoj godini i njihove nepovoljne strukture zadnjih godina. Iz tog Vladinog resora nijesu odgovorili na upite što treba uraditi da bi se povećale strane direktne investicije i mogu li se od nove vlade očekivati potezi i odluke koje će promijeniti sadašnje stanje.
Razlozi za pad investicija
– Razlozi za pad stranih investicija mogu biti mnogostruki ali bi ih mogli kategorisati u dvije osnovne grupe: eksterni i interni. Eksterni su dobro poznati i nijesu novi: rat, neizvjesnost, stagnacija svjetske ekonomije, inflacija, borba protiv inflacije koja direktno šteti investicijama zbog visokih referentnih kamatnih stopa – kazao je Kostić. Prema njegovim riječima interni razlozi za veliki ovogodišnji pad stranih investicija su manje uočljivi i ne tako transparentni ali, kako kaže, nijesu manje važni. – Ako na ove izuzetno nepovoljne spoljne uslove dodamo interne u obliku rasta političke nestabilnosti, pogoršanja poslovnog ambijenta, podržavljenja preduzeća, suspendovanja zakona o poslovanju i arbitrarnog odlučivanja Vlade, zapostavljanje promovisanja stranih investicija i investicionih projekata, fokus Vlade na potrošnji a ne razvoju i shodno tome zaustavljanju investiranja… dobijamo objašnjenje za nastalu situaciju – istakao je Kostić. Ukupan priliv stranih direktnih investicija (SDI) na kraju septembra ove godine iznosio je 631,36 miliona eura, dok se istovremeno iz zemlje odlilo 310,99 miliona eura, pokazuju najnoviji preliminarni podaci
Centralne banke (CBCG). Neto priliv stranih direktnih investicija od januara do septembra iznosio je 320,37 miliona eura, što je 47,14 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. Ukupan priliv stranih direktnih investicija pao je za 26,14 odsto u odnosu na uporedni period, što je, kako se navodi u biltenu CBCG, rezultat pada ulaganja po osnovu interkompanijskog duga i investicija u kompanije i banke, kao i po osnovu povlačenja ulaganja iz inostranstva. Iz zemlje se po osnovu ulaganja rezidenata u inostranstvo odlilo 64,66 miliona eura, dok su povlačenja sredstava nerezidenata investiranih u Crnu Goru iznosila 246,33 miliona eura. Priliv stranih direktnih investicija u formi vlasničkih ulaganja iznosio je 403,87 miliona eura, što čini 63,97 odsto ukupnog.
Dominantno ulaganje u nekretnine
Od toga je u nekretnine uloženo 335,19 miliona eura, što je rast od 4,03 odsto, a u preduzeća i banke 68,68 miliona eura, što je pad od čak 52,35 odsto. Priliv SDI u formi interkompanijskog duga iznosio je 197,91 milion eura, što je 31,35 odsto ukupnog priliva – Osim smanjenja stranih investicija koje je drastično ni struktura investicija nije mnogo povoljnija jer se nastavlja dugogodišnji nepovoljni obrazac po kome se najviše ulaže u nekretnine, a znatno manje u preduzeća i finansijske organizacije. Pri tome relativno uzevši u odnosu na ukupan priliv u ovoj godini je znatno povlačenje od strane nerezidenata. Tačnije, ova stavka je i dalje prilično visoka dok su se ostale znatno smanjile, što upućuje na činjenicu da se trend odliva u ovom obliku nastavlja i ukazuje da njegovi uzroci ne jenjavaju – naprotiv, rekao bih – saopštio je Kostić. On je ocijenio da je potencijalno dugoročna posljedica ovakvog stanja ta što kada jednom usporite ili smanjite znatno, kao sada, dotok stranih investicija, postoji ozbiljna mogućnost da se proces teško može obnoviti na pređašnjem nivou jer je, kako je naveo, proces privlačenja stranih investitora vrlo kompleksan i mukotrpan.
– Za kapital se, stoga, nerijetko kaže da ga je lako uplašiti i da je plahovit. Zato je za crnogorsku privredu i crnogorsku ekonomiju od izuzetne važnosti da ambijent za ulaganja bude stimulativan i pouzdan. Kada je ambijent pouzdan, predvidiv i stimulativan tada su i domaći i inostrani subjekti spremni da investiraju – naglasio je Kostić.
Manjak ulaganja usporava razvoj
On je dodao da strane direktne investicije imaju višestruki značaj za razvoj Crne Gore, prije svega zbog činjenice da je naša država upućena na stranu akumulaciju i da bi bez stranih direktnih investicija ona imala znatno usporeniji razvojni put. Osim toga, kako je kazao, priliv investicija ima i značajnu funkciju zbog ublažavanja makroekonomske neravnoteže budući da je ona trajna karakteristika crnogorske ekonomije. – Ovo su samo dvije od mnogih pozitivnih strana stranog direktnog investiranja u Crnu Goru. No, strano investiranje nije obavezno i u svakom slučaju korisno za zemlju primaoca investicija već zavisno od toga u kojim oblicima se ono odvija, kakva je struktura, u kojim sektorima i na kakav način, ima li negativnih eksternih efekata (uticaja na životnu sredinu i slično). Najkraće rečeno strane investicije su od izuzetnog značaja za razvoj crnogorske ekonomije ali ne po svaku cijenu i u svakom slučaju – zaključio je Kostić.
Podaci Centralne banke pokazuju da je prošle godine ukupan priliv stranih direktnih investicija (SDI) iznosio 1,15 milijardi eura, dok se istovremeno iz zemlje odlilo 368,79 miliona eura,. Neto priliv stranih direktnih investicija lani je iznosio 782,63 miliona eura, što je 34,56 odsto više u odnosu na 2021. godinu.
Statistika
Ukupan priliv stranih direktnih investicija u prošloj godini porastao je 24,07 odsto u odnosu na 2021. godinu, što je rezultat rasta vlasničnih ulaganja, kao i ulaganja po osnovu interkompanijskog duga.
Iz zemlje se po osnovu ulaganja rezidenata u inostranstvo lani odlilo 132,42 miliona eura, dok su povlačenja sredstava nerezidenata investiranih u Crnu Goru iznosila 236,37 miliona eura. Priliv stranih direktnih investicija u formi vlasničkih ulaganja iznosio je prošle godine 667,42 miliona eura, što čini 57,96 odsto ukupnog. Od toga je u nekretnine prošle godine uloženo 448,02 miliona eura (rast od 60,99 odsto) a u preduzeća i banke 219,4 miliona eura (rast od 2,01 odsto). Priliv SDI u formi interkompanijskog duga prošle godine iznosio je 401,54 miliona eura, što je 34,87 odsto ukupnog priliva.
Preporučeno
Podaci CBCG pokazuju da je ukupan priliv stranih direktnih investicija (SDI) na kraju 2021. godine iznosio je 898,4 miliona eura, dok se istovremeno iz zemlje odlilo 346,4 miliona eura. Neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je te godine 552 miliona eura, što je 18,1 odsto više u odnosu na 2020. godinu. Ukupan priliv stranih direktnih investicija porastao je u 2021. godini za 35,5 odsto u odnosu na 2020. godinu, što je rezultat rasta vlasničkih ulaganja. Iz zemlje se 2021. godine po osnovu ulaganja rezidenata u inostranstvo odlilo 120,6 miliona eura, dok su povlačenja sredstava nerezidenata investiranih u Crnu Goru iznosila 225,8 miliona eura. Priliv stranih direktnih investicija u formi vlasničkih ulaganja iznosio je 493,3 miliona eura, što čini 54,9 odsto ukupnog. Od toga je, 2021. godine, u nekretnine uloženo 278,3 miliona eura (rast od 139,1 odsto), a u preduzeća i banke 215 miliona eura (rast od 73,7 odsto). Priliv SDI u formi interkompanijskog duga 2021. godine iznosio je 293,8 miliona eura, što je 24,6 odsto manje nego u 2020. godini.
