Da se crnogorska privreda nalazi u dugogodišnjem problemu potvrđuju i podaci o broju preduzeća čiji su računi u blokadi.

Broj blokiranih preduzeća za pet godina porastao je za nešto više od dvije hiljade, a njihov dug zagotovo 84 odsto. Uzrok tome kažu u Uniji poslodavaca sigurno leži u lošim poslovnim odlukama menadžera ali mnogo veći problem prepoznaju u sljedećem.

“Privreda posluje u dosta nepredvidivom i nepostojanom ambijentu podložnom uticaju raznih sfera, čak korupcije, sive ekonomije, donošenja brzopletih odluka od strane donosilaca odluka, bez izrade analize o uticaju tih odluka na privredu. Za razliku od nelikvidnosti, ekonomija je rasla mnogo sporije”, kaže za TVCG Suzana Radulović iz Unije poslodavaca.

BDP je od 2019. do prošle godine porastao svega 34 odsto. Zato se u problemu našao i zdravi dio privrede.

“Taj dug otežava poslovanje drugih poslovnih subjekata jer su oni planirali poslovanje u odnosu na taj dug, a taj dug ne mogu da naplate. Upravo ta blokirana preduzeća otvaraju ćerke firme, ajde ne mogu reći ćerke firme, ali firme na imena ljudi iz svoje porodice i nastavljaju svoje poslovanje. Sve to ukazuje da država godinama nije kadra da se uhvati u koštac sa ovim problemom”, navodi analitičar Mirza Mulešković.

Povezani članci

ekonomija

U blokadi 19,96 hiljada preduzeća i preduzetnika

ekonomija

Mulešković: Novo zaduženje pokazuje da najavljenih “spektakularnih” ekonomskih rezultata nema mnogo, pred CG težak period

A, pokušaja je bilo – od najave uvođenja automatskog stečaja za one koji su ublokadi duže od tri godine do prebijanja dugova. No, kako ništa od toga nijezaživjelo naši sagovornici imaju konkretne prijedloge.

“Za te poštene razloge za otvaranje stečaja bez krivice menadžera i kompanije koja je došla u takvo stanje da se sprovedu brze i efikasne procedure stečajnog postupka ali na način da one vode ozdravljenju kompanije,a ne njenom potpunom gašenju”, kaže Radulović.

“Ukoliko jedno preduzeće ne može naplatiti dug za tri mjeseca neće sigurno ni za šest ali ne treba da pustimo da to traje nekoliko godina. Moramo da stvorimo kontrolne mehanizme i da radimo mnogo više udijelu inspekcijkog nadzora kako ne bi došli u još veći problem”, dodaje Mulešković.

A, šta država planira da učini kako bi prekinulazačarani krug nelikvidnosti iz Ministarstva finansija nijesu odgovorili. Do tada privrednicima ostaje da svakodnevno provjeravaju likvidnost potencijalnihposlovnih partnera na sajtu Centralne banke koja od oktobra prošle godine, umjesto mjesečno dnevno, objavljuje imena preduzeća čiji su računi u blokadi.