Turizam stabilan
Crnu Goru je u periodu januar–septembar 2025. u kolektivnom smještaju posjetilo 1.281.254 turista, što je rast od 4,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, ukupan broj noćenja blago je smanjen – za 0,3 odsto – i iznosio je 4,62 miliona, piše CdM.Najviše noćenja ostvarili su gosti iz Srbije (19,6 odsto), potom iz Ujedinjenog Kraljevstva (osam odsto), Francuske (6,5 odsto), Njemačke (5,5 odsto) i Bosne i Hercegovine (5,4 odsto).
Industrijska proizvodnja u padu
Industrijska proizvodnja u prvih devet mjeseci godine zabilježila je godišnji pad od 3,7 odsto. Najveći teret pada nose sektori energetike i rudarstva: proizvodnja električne energije niža je čak 30,6 odsto, dok je sektor vađenja ruda i kamena zabilježio pad od 18,4 odsto.
Pozitivan izuzetak je prerađivačka industrija, koja je porasla za 17,2 odsto.
Inflacija usporava
Godišnja stopa inflacije u oktobru iznosila je 4,8 odsto, dok je prosječna inflacija za prvih deset mjeseci godine bila 3,9 odsto. Na mjesečnom nivou zabilježen je pad cijena od 0,2 odsto.
Najveći doprinos rastu cijena i dalje daju kategorije hrane i bezalkoholnih pića te stanovanja, vode, struje i goriva.
Globalna ekonomija – blago usporavanje
MMF u oktobarskim prognozama predviđa da će globalni ekonomski rast u 2025. iznositi 3,2 odsto, uz dalji blagi pad na 3,1 odsto u 2026.
Eurozona bi, prema istom izvještaju, trebalo da ostvari rast od 1,2 odsto u 2025. – bolju projekciju nego u aprilu – dok se inflacija očekuje stabilnom, blizu cilja ECB-a od dva odsto.
Rast zaposlenosti i zarada
Tržište rada bilježi pozitivne trendove: prosječno je u periodu januar–septembar bilo zaposleno 269,7 hiljada ljudi, što je rast od 4,8 odsto na godišnjem nivou.
Stopa nezaposlenosti ZZZCG-a pala je na 9,03 odsto.
Prosječna neto zarada za devet mjeseci iznosila je 1.011 eura, što je čak 20,4 odsto više nego godinu ranije. Prosječna penzija porasla je 6,6 odsto i u septembru iznosila 554,85 eura.
Budžet u blagom deficitu
Budžetski prihodi za devet mjeseci 2025. iznosili su 2,099 milijardi eura, uz rast od 1,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Najviše su rasli prihodi od PDV-a (14,3 odsto), poreza na dohodak (31 odsto) i akciza (7,8 odsto).
Izdaci su iznosili 2,188 milijardi eura, pa je budžet završio u deficitu od 88,3 miliona, odnosno 1,1 odsto BDP-a. Istovremeno je ostvaren tekući suficit od 99,8 miliona eura.
Bankarski sektor usporio dobit, ali krediti rastu
Crnogorske banke su do kraja septembra ostvarile neto profit od 112,46 miliona eura – 17,5 odsto manje nego godinu ranije.
Ukupni krediti porasli su 16,3 odsto, pri čemu su krediti privredi veći za 23,6 odsto, a stanovništvu za 21,2 odsto. Depoziti su takođe u porastu, ukupno 7,7 odsto na godišnjem nivou.
Spoljnotrgovinski deficit raste
Spoljnotrgovinski deficit porastao je 9,6 odsto i u periodu januar–septembar iznosio je oko 2,87 milijardi eura. Izvoz je pao 4,7 odsto, dok je uvoz porastao 7,6 odsto.
Najveći udar izazvala je obustava proizvodnje primarnog aluminijuma, zbog čega je izvoz aluminijskih legura pao čak 28,8 odsto.
Crna Gora je ponovo neto uvoznik električne energije, usljed ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja.
Strane investicije stabilne
Neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je 366,1 milion eura – blagi pad od 1,7 odsto. Ukupan priliv SDI iznosio je 701,9 miliona eura, najviše iz Turske, Srbije i Njemačke.
Preporučeno
Najveći rast bilježe ulaganja u nekretnine – 13 odsto više nego prošle godine.
Video