Postoji li iole iskrenosti u tom partijskom djelovanju ili je za naše političare EU sinonim za pretpristupne fondove iz kojih pokušavaju da zahvate novca koliko mogu i na taj način privremeno prikriju sve naše slabosti, održavajući se na vlasti još jedan mandat.
Neispunjavanje obaveza
Da li je pridruživanje Evropskoj uniji nacionalni ili partijski program? Ako analiziramo svakodnevne političke aktivnosti, nažalost, stičemo utisak da je sam proces pridruživanja sveden na političke floskule, koje veoma često koriste parlamentarne partije bez jasnog vrednovanja tekovina EU.I bez finansijskih podsticaja iz EU, ispunjavanje evropske pravne tekovine standard je kojem na nacionalnom nivou svi treba da težimo. Ankete potvrđuju da crnogorska populacija listom (76 odsto) želi u EU. Dobar psiholog bi takav stav protumačio željom građanki i građana da konačno uđemo u zonu ozbiljne pravne tekovine i visokih obrazovnih, proizvodnih i drugih standarda i, konačno, izmaknu se iz dugogodišnjeg mrcvarenja politikantskih elita koje imaju svoje prioritete ispred evropskih standarda.
Neobično je da i visoki crnogorski funkcioneri sagledavaju ulazak u EU kao trku u zatvaranju poglavlja, pa smo povremeno prvi ili posljednji u regionu, što potvrđuje da nam politikanstvo permanentno zamagljuje vidike. Zar ne shvataju da i zatvaranje poglavlja ne donosi ništa novo? Partije i pojedinci i dalje neće poštovati evropske odluke, koje im ne odgovaraju, iako znaju da im svaki evropski građanin na dnevnom nivou donira dio svoje zarade.
Kad je poljoprivreda u pitanju valja napomenuti da je u posljednjih trideset godina donešeno nekoliko strategija razvoja poljoprivrede. S radošću se sjećam i tzv. zelene strategije. Imala je zelene korice, pa je utisak o konačnom brzom razvoju poljoprivrede bio snažniji. Zatim je svaka vlada, zajedno sa ovom posljednjom, isticala da je poljoprivreda osnovna strateška grana u državnoj politici. Deficit hrane, međutim, demantuje navodne rezultate i u periodu 2022-2023. uvoz hrane i pića (600 miliona eura) višestruko nadmašuje izvoz (25 miliona eura).
Poglavlje 11 (Poljoprivreda i ruralni razvoj) otvoreno je na Međuvladinoj konferenciji decembra 2016. Realizacija programa pristupanja EU (2020-2023), međutim, pokazuje jako loše rezultate. Tako je u 2023. godini Crna Gora imala ukupno 300 planiranih obaveza prema EU, od čega je realizovano 77 (26 odsto). Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede bilo je među najslabijima – sa samo četiri realizovane obaveze od ukupno planiranih 34 (12 odsto). U 2022. realizacija planiranih obaveza na nivou Crne Gore još je gora. Od 216 obaveza realizovano je 28 odsto, od čega u Ministarstvu poljoprivrede nijedna! U 2021. godini Ministarstvo poljoprivede bilo je najagilnije. Realizovano je 50 odsto (25) obaveza. Čini se da su tadašnji rezultati i dio aktivnosti obučenih kadrova iz prethodnog perioda.
Tako dolazimo do zaključaka – ili izbor ministara nije adekvatan, ili administracija ne radi ili ne zna da radi svoj posao, ili Ministarstvo nema dovoljno osposobljenu administraciju. Ono što znamo jeste da su u međuvremenu u Ministarstvu poljoprivrede zaposleni filozofi, sociolozi, metalurzi, bezbjednjaci, a početnici instalirani na najviše funkcije. Izgleda da je prilikom tradicionalne podjele kolača najmanji dio pripao onima koji imaju dovoljno iskustva i poznaju problematiku crnogorske poljoprivrede.
Strategija
Ujedno, a shodno izvještaju Državne revizorske institucije, u Ministarstvu poljoprivrede troškovi za ugovore o djelu enormno rastu. Bez procedura o biranju lica s kojima se zaključuju ugovori o obavljanju poslova bez zasnivanja radnog odnosa i bez kriterijuma za određivanje ugovorenog iznosa naknade, nadoknade se isplaćuju od slučaja do slučaja. Tako je među „okončanim“ obavezama u 2023. bila i Strategija razvoja poljoprivrede i ruralnih područja 2023-2028. za koju, makar u impresumu dokumenta, ne možemo da saznamo ko je koordinator i ko su autori. Strategija je pompezno reklamirana iako sadrži niz grešaka i propusta sa podacima koji se mogu tumačiti različito.
Kroz obezbjeđivanje efektivnog, inovativnog, naučno zasnovanog liderstva u javnoj politici poljoprivrede, hrane i ishrane, zaštiti i upravljanju prirodnim resursima, ruralnom razvoju i srodnim pitanjima uz posvećenost pružanju pravičnih i klimatski pametnih mogućnosti, koje inspirišu i pomažu Crnoj Gori da napreduje, poljoprivreda treba da služi svim građanima nikako političkim grupacijama.
Crnogorski proizvođač treba da bude u centru državne razvojne politike, a čelnici Ministarstva poljoprivrede da snose odgovornost ništa manje nego sudije i tužioci. Ocjenjivanje učinka u Ministarstvu, savjetodavnim službama i drugim institucijama jednako je važno kao i u pravosuđu, borbi protiv kriminala i korupcije.
Jasno je da razvoj rurala mora biti jedan od prioriteta, međutim, on ne podrazumijeva samo nabavku traktora preko EU fondova, već uključuje razvoj ekonomije u cjelini. Ukoliko bi rural razvijali isključivo iz aspekta poljoprivrede i proizvodnje hrane, efekti takve politike bili bi kratkoročni. Jedino interdisciplinarni prilaz kreira interakciju socijalnih i političkih faktora sa ekonomskim procesima.
Preporučeno
Ujedno, bez ozbiljne reforme administrativnog i institucionalnog okvira i jačanja ljudskih resursa nećemo povećati standarde u poljoprivrednoj proizvodnji niti se prilagoditi zajedničkoj poljoprivrednoj politici u EU. O povećanju proizvodnje u kvantitativnom smislu teško je govoriti, pa nas u narednom periodu očekuje uvećanje potražnje za hranom, fluktuacija cijena, neminovnost pražnjenja ruralnih područja, a nepredvidive klimatske promjene zasigurno donose glavobolju.
Video