Istraživanje o percepciji pravosudnih organa u Nikšiću od strane naših sugrađana predstavljeno je danas u Tehnopolisu, a sprovedeno je u okviru projekta “Građani u reformi pravosuđa”.

Projekat realizuju Centar za političku edukaciju i Defendologija centar iz Nikšića, a uz podršku Centra za monitoring (CEMI), Centra za demokratiju i ljudska prava (Cedem), Mreže za afirmaciju evropskih integracija i Evropske unije (EU).

Proces istraživanja trajao je od 1. maja do 1. juna ove godine, a ciljna grupa bili su punoljetni građani koji žive na gradskom području ili široj okolini opštine Nikšić.

Obuhvaćene su tri oblasti – rad Osnovnog suda u Nikšiću, pitanje besplatne pravne pomoći i vansudsko rješavanje sporova.

Kada je u pitanju Osnovni sud, čak 42,2 odsto ispitanika nije posjetilo ovu ustanovu u posljednjih pet godina. Ipak, oni koji su imali priliku da posjete ovaj sud kažu da je stanje manje-više nepromijenjeno. Ako uporedimo sa podacima dobijenim iz istraživanja sprovedenog 2013. godine, uočavamo blago povećanu ocjenu kvaliteta rada ove institucije. Rad suda kao “veoma dobar” ocijenilo je 2,5 odsto ispitanika (2013.) dok ove godine isti stav zauzima 3,7 odsto ispitanika. Da je rad ove institucije izrazito loš, 2013. godine se izjasnilo 15 odsto ispitanika, a ove godine 10,5 odsto.

Oznake unutar prostorija zgrade suda donekle pomažu u snalaženju, a mogle bi biti još jasnije i preciznije, smatra 48,1 odsto ispitanika. Važno je istaći da većina ispitanika – 56 odsto izjavljuje da su zadovoljni posjetom sudu i pruženim odgovorima, savjetima ili uputstvima. U već pomenutom istraživanju iz 2013. godine, 36 odsto ispitanika je bilo zadovoljno posjetom sudu, pruženim odgovorima, savjetima i uputsvima. Da su oznake unutar zgrade suda jasno i precizno istaknute i da je veoma lako pronaći odgovarajuću prostoriju i ako prvi put dolazite, prepoznalo je 29 odsto ispitanika, dok je 2013. godine svega 2,5 odsto ispitanika dalo ovakvu ocjenu.

Kada je u pitanju ljubaznost i komunikativnost sudskih službenika u administraciji, stanje i dalje nije na dovoljnom nivou.

Sudske službenike u administraciji 7,3 odsto ispitanika je ocijenilo kao izuzetno ljubazne. Rezultati nisu ohrabrujući ako se uzme u obzir da je 16,2 odsto ispitanika dalo ocjenu da nisu ljubazni niti komunikativni.

U odnosu na ovu razliku, ispitanici ocjenjuju advokate i sudije sa višom ocjenom, 19,8 odsto ispitanika smatra da su advokati izuzetno profesionalni nasuprot 13 odsto onih koji smatraju da uopšte nisu profesionalni.

Sudije kao izuzetno profesionalne ocjenjuje 21 odsto ispitanika, dok 19 odsto njih smatra da uopšte nisu profesionalni.

Da ova institucija treba smanjiti dužinu trajanja postupaka i procesnih radnji govori nam nezadovoljstvo ispitanika dužinom trajanja postupaka (33,3 odsto), dok je 17,7 odsto ispitanika zadovoljno dužinom trajanja postupaka.

Takođe, situacija je slična kada govorimo o pridržavanju zakazanih rokova i termina. Da se u ovom sudu ne pridržavaju u potpunosti zakazanih termina izjasnilo se 50 odsto ispitanika, 12,4 odsto njih je iznijelo stav da se sud nikako ne pridržava zakazanih termina. Svega 6,3 odsto ispitanika smatra da se sud pridržava svih zakazanih termina.

Da bi se poboljšao rad suda, ispitanici prvenstveno smatraju da treba poboljšati saradnju sa Upravom policije (33,7 odsto), Centrom za socijalni rad (22,1 odsto), MUP-om (20,7 odsto), poštanskom i dostavnom službom (18 odsto) kao i sa Upravom za nekretnine (5,8 odsto).

Ispitanici bi u ovom sudu, na prvom mjestu smanjili uticaj vlasti na donošenje odluka (11,6 odsto), skratili vrijeme za donošenje odluka (8,2 odsto), povećali profesionalnost sudija (6,8 odsto), ljubaznost zaposlenih (6,1 odsto) ali i unaprijedili online komunikaciju sa sudom (2,7 odsto).

Kada je u pitanju besplatna pravna pomoć, kao istraživanje sprovedeno 2013. godine, i ovo pokazuje da većina ispitanika nije upoznata sa besplatnom pravnom pomoći (44,6 odsto). Ipak, pomaka nabolje ima u odnosu na prethodni period jer je 34,7 odsto ispitanika upoznato sa besplatnom pravnom pomoći, u odnosu na 2013. godinu kada je svega 17,5 odsto njih bilo upoznato.

Samo 14,5 odsto ispitanika je koristilo besplatnu pravnu pomoć, a od njih, 23,8 odsto je donekle zadovoljno dobijenim savjetima ili zastupanjem. Ipak, svega 4,5 odsto je veoma zadovoljno pruženim informacijama.

Izuzetno mali broj ispitanika (15,8 odsto) je rješavao sporove vansudski. Kod onih koji su se odlučili za ovakav vid rješavanja sporova, najčešće strane postignu dogovor van institucije (4,8 odsto ispitanika je imalo ovakvo iskustvo). Osnovni razlozi za to su skraćivanje dužine trajanja sudskog spora (2,7 odsto) ili nepovjerenje u sudske institucije (2,7 odsto).

Rezultate istraživanje prezentovala je Tamara Miljanić, metodolog-istraživač Centra za političku edukaciju, a projektne aktivnosti su predstavili Dragiša Janjušević, koordinator projekta iz Centra za političku edukaciju i Jelena Milić, asistent na projektu iz Defendologija centra.

Projekat je finansiran od strane Evropske unije, kao dio glavnog projekta “Reforma pravosuđa: Unapređenje kapaciteta organizacija civilnog društva u doprinosu očuvanju integriteta pravosuđa.

 

 

Izvor: Onogošt.me