Video
“Ovakav načelno izražen stav nije u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, pogrešno tumači slobodu izražavanja i odvraća javnost od kritike rada suda i državnog tužilaštva, čime se ugrožava dostizanje vladavine prava u Crnoj Gori. Udruženje sudija Crne Gore je pomenuti stav objavilo u reagovanju na saopštenje Nezavisnog sindikata policije. Ovaj sindikat je upečatljivo kritikovao presudu Osnovnog suda u Podgorici da na uslovnu kaznu osudi čovjeka koji je pijan autom udario policajca na dužnosti, prouzrokovao mu teške povrede i trajni invaliditet, kao i odluku državnog tužilaštva da se na takvu presudu ne žali”, podsjeća Gorjanc Prelević.
Sindikat je, dodaje, pored ostalog, zaključio: “Svakom kome padne na pamet da se napije, sjedne u auto i teško povrijedi policajca na dužnosti, bilo kog drugog čovjeka ili čak neko dijete sve će biti oprošteno ako na sudu kaže da je imao dobar razlog da se napije, da mu je žao i da čvrsto obećava da se to više neće ponoviti“.
“U svom reagovanju, Udruženje sudija nije osporilo nijednu činjeničnu tvrdnju koju je saopštio sindikat. Udruženje sudija nije, čak, argumentovano osporilo ni njihove stavove o presudi (tzv. vrijednosne sudove), već im je prosto zamjerilo što takve kritične stavove uopšte objavljuju u odnosu na presude koje nijesu postale pravosnažne, pa čak ni kada će izvjesno postati pravosnažne, kao u ovom slučaju, jer se na presudu nadležno državno tužilaštvo nije žalilo, a oštećeni nema pravo žalbe protiv presude koja nije oslobađajuća (čl. 382, tač. 4 ZKP)”, naglašava Gorjanc Prelević.
Prema njenim riječima, mora se uzeti u obzir da sindikat u svom saopštenju nikoga nije vrijeđao, pogotovo ne na ličnoj osnovi.
“Nijesu čak naveli ni ime sudije koji je presudu donio, ni ime odgovornog državnog tužioca koji nije izjavio žalbu, iako ni navođenje njihovih imena ne bi bilo nezakonito. Očigledan cilj sindikata je bio da se javnosti ukaže na sudsku odluku, koja, po njihovom mišljenju, odražava nedopustivo tolerantan stav suda prema nanošenju teških tjelesnih povreda u saobraćaju pod uticajem alkohola, a što nikoga ko se sam doveo u takvo stanje ne opravdava, kao što je opšte poznato (actiones libere in causa). Dakle, ovdje se radi o debati o pitanju od javnog interesa, kakva u demokratskom društvu uživa najviši stepen zaštite, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava”, naglašava ona.
Akcija za ljudska prava, prije svega, ukazuje da, nažalost, zainteresovana javnost ne može da pročita presudu Osnovnog suda u Podgorici, i ne može da provjeri stanje stvari na koje je ukazao Nezavisni sindikat policije, jer sudovi prvostepene presude ne objavljuju na stranici „sudovi.me“, niti ih dostavljaju na osnovu zahtjeva za pristup informacijama.
“Posebno zbog takve negativne prakse, koja je suprotna načelu javnosti suđenja, saopštenja poput ovog koje je objavio Nezavisni sindikat policije su neophodna i Akcija za ljudska prava im je na tome posebno zahvalna”, kazala je ona.
Drugo, navodi Gorjanc Prelević, želimo da naglasimo da je Evropski sud za ljudska prava odavno utvrdio stav da iznošenje vrijednosnih stavova o postupcima koji su i dalje u toku ni na koji način ne može i ne smije uticati na pravičnost suđenja, a posebno kada takvi stavovi ne sadrže pogrešne činjenične tvrdnje (vidi npr. presudu Velikog vijeća u predmetu Morice v. France, 2015, predstavka broj 29369/10, stav 125, u kome se rekapitulira već utvrđena praksa).
“Taj sud je takođe objasnio da vođenje krivičnih postupaka spada u pitanje od javnog interesa, koje zahtjeva visok nivo zaštite slobode izražavanja, što znači da vlastima ostaje posebno usko polje slobodne procjene za ograničenje te slobode. Sve dok kritika ne predstavlja „neosnovani destruktivni napad“ ili vrijeđanje sudije „na ličnom nivou“, ona je u demokratskom društvu dobrodošla: „Sudstvu može da koristi konstruktivna kritika“, reklo je Veliko vijeće u presudi Morice, potvrđujući pravo advokata da javnosti skrene pažnju na potencijalne nedostatke u pravosudnom sistemu i prije pravosnažnosti presude (vidi st. 131 i 167)”, napominje ona.
Evropski sud za ljudska prava smatra da bi sudije trebalo da tolerišu kritiku: „Imajući u vidu da su sudije dio osnovne institucije države, oni mogu biti predmet ličnih kritika u dozvoljenim granicama, a ne samo kritike u teorijskom ili opštem smislu.
“Kada djeluju u službenom svojstvu, granice prihvatljive kritike na njihov račun su šire nego u slučaju običnih građana“ (Morice, st. 131). I upotreba ciničnog tona u komentarima usmjerenim na sudiju nije suprotna odredbama člana 10 Konvencije (Morice, st. 161). Naravno, i sudije i državni tužioci moraju biti zaštićeni od neosnovanih napada i vrijeđanja na ličnoj osnovi, kao što i prava okrivljenog i sudski postupak moraju biti zaštićeni od kršenja pretpostavke nevinosti”, podsjeća ona.
Evropski sud je smatrao da oni članci koji u tom smislu stvarno i objektivno mogu da prejudiciraju ishod suđenja mogu biti ograničeni nametanjem vrlo blagih kazni (Worm v. Austria, 2011), i da je neophodno „održati autoritet sudstva i osigurati odnose zasnovane na uzajamnom razumijevanju i poštovanju između različitih aktera pravosudnog sistema“ (Morice, st. 170).
Međutim, smatra ona, vrijednosni sudovi utemeljeni u činjenicama, i kada se tiču prvostepenih presuda i drugih nepravosnažnih odluka koje donose sudije ili državni tužioci, a koje su zvanični i javni akti državne vlasti, prihvatljivi su i poželjni.
“Akcija za ljudska prava smatra da je Nezavisni sindikat policije iznio upravo takve stavove, koji mogu da doprinesu unapređenju rada državnih institucija i koje nikako ne treba ograničavati. Koristimo priliku da ponovo apelujemo da se i nepravosnažne prvostepene presude objavljuju, tako da javnost može i sama da pročita obrazloženje sudije i ocijeni jesu li kritični stavovi utemeljeni ili ne”, zaključila je Gorjanc Prelević.
U publikaciji Akcije za ljudska prava „Evropski sud za ljudska prava i sloboda izražavanja – zbirka biltena“ u poglavlju pod naslovom „Kritikovanje rada sudija i državnih tužilaca“ sažeto je predstavljen pregled standarda iz prakse Evropskog suda za ljudska prava u ovoj oblasti.
Preporučeno
Pregled uključuje i pomenutu presudu Morice v. France, u kojoj je Veliko vijeće toga suda ponovilo i sistematizovalo dotadašnju praksu. Akcija za ljudska prava je ponosna na to što se ova zbirka standardno koristi u edukaciji sudija Bosne i Hercegovine.
