Kokainske rute iz džungli Kolumbije, Bolivije i Perua do neiscrpnog izvora gotovine u Evropi nastavljaju da cvjetaju usred rata protiv droga. Narko bosovima sa Balkana kokain iz Južne Amerike teretnim brodovima uglavnom pristiže u luke u Španiji i Holandiji, odakle se dalje transportuje na naše prostore. Cifre koje su u igri – od kupovine u Americi, pa do ulične prodaje na Balkanu – običan čovjek ne može ni da pojmi, a kamoli zaradi za cio život.

Izvor Srpskog Telegrafa objasnio je do detalja kako i odakle kokain i heroin putuju do Srbije, kao i koliko svako u lancu zarađuje. Od čiste zarade na samo jednom kilogramu može da se kupi stan u Beogradu.

Kako je izvor rekao, Peru, Kolumbija, Venecuela i druge države Južne Amerike postale su davno “obećana zemlja” za srpske dilere droge. Oni tamo odlaze, prije svega, zbog velike zarade, ali i zbog dobrih uslova “poslovanja” – organizovane i jake narko-mafije i razvijene korupcije. S druge strane, naši bosovi su zanimljivi tamošnjim bosovima zbog velikog iskustva (često i ratnog).

“Za kokain, koji je na ovim prostorima i dalje jedna od najskupljih droga, u Južnoj Americi nabavljamo po relativno niskoj ceni od 2.000 eura po kilogramu i njegova čistoća u tom trenutku iznosi 97 odsto. Potom nam ga do Evrope prebace pomorci teretnim brodovima“, otkriva izvor Telegrafa.

Zanimljivo, ali šverceru koji brodom prenese robu, bosovi plaćaju više nego što daju za kilogram kokaina.

“Oni svoje usluge transporta kokaina preko okeana naplaćuju oko 3.000 evra po kilogramu, s tim što ne pristaju da prenose manje od 10 kilograma. Naravno, javna je tajna da su u transport upleteni svi na brodu, uključujući i kapetana, a komunikaciju sa poručiocem kokaina obavljaju kriptovanim telefonika koje ni CIA ne može da prisluškuje“, objašnjava ovaj izvor.

Kada stigne u luku, onaj ko je poručio drogu formira cijenu. Prosjek je da se tada kilogram prodaje za 30.000 eura. U tu cijenu uračunat je i švercer koji će drogu prenijeti od luke u kojoj su je pomorci izbacili, pa sve do dilera u našoj zemlji.

“To znači da uložim 5.000 po kilogramu, a prodam ga za 30.000 eura. Od tih 10 kilograma koji stignu, pravim najmanje 30, što opet znači da mi od 20 kilograma ostaje čista zarada, po 30.000 eura za svaki kilogram. Prostom matematikom dolazim do zarade od 600.000 eura“, kaže izvor Telegrafa.

Kokain se dalje daje uličnim dilerima koji razblažuju robu i prodaju je 100 eura po gramu.

“Da je ne razblaže, svi narkomani bi se predozirali. Ono što je za sitne dilere specifično jeste da su oni svi narkomani koji pošmrču sve što zarade. A narkoman te krade, on ti nikad neće prodati gram, nego 0.7 miligrama“, objašnjava.

Jasno je da velike pare (običnom čovjeku nezamislive) uzimaju samo prvi u lancu.

Za heroin je priča ista, samo što se trasa i zarade razlikuju.

“Dop kreće od Avganistana, uglavnom ga Turci uzimaju, pa preprodaju Albancima. Tu je čistoća negdje oko 80 %. Da stigne do nas, to košta oko 15.000 eura. Naši tu robu “cijepaju” još nekoliko puta i od jednog kilograma prave tri. Ulože 15.000, a ostaje im čisto 30.000 eura. Sitni dileri (narkomani) rasprodaju ga po ulici za 40 eura po gramu“, otkriva izvor.

Igra mačke i miša u zatvaranju puteva droge, samo da bi nestali i nikli negdje drugde – sićušan je problem u poređenju sa apsurdno nemogućim zadatkom pronalaženja malih paketa bijelog praška među milionima teretnih kontejnera i milijardi poštanskih pošiljki.

“Pa čak i kad glavni bos padne, krijumčarenje se nastavlja. Iza njega ostaje dobro uigran tim koji koji eventualno samo malo promeni rutu. Igranka bez kraja“, zaključio je izvor.