Kršenje prava djece i žena u Crnoj Gori je evidentno i prisutno, a SOS telefon Nikšić je, putem servisa Nacionalne SOS linije, u periodu od 1. januara do 6. avgusta primio 1.706 poziva! U istom periodu pruženo je čak 2.128 različitih usluga, kazala je u razgovoru za Standard aktivistkinja te organizacije Nada Koprivica. 

Servis Nacionalne SOS linije za žrtve nasilja u porodici je besplatan, dostupan ženama i djeci sa iskustvom nasilja 24 sata. Kako je Koprivica navela, u toku jednog dežurstva u prosjeku prime deset poziva. SOS telefon okrenule su građanke iz 20 crnogorskih gradova, ali je i ove godine, kao i prethodone, najviše poziva stiglo iz Nikšića!

“U periodu 1. januara do 6. avgusta je nastavljen trend iz prethodne 2018.godine i najviše poziva je upućeno iz Nikšića. Pozivi za pomoć i podršku su zaprimljeni iz 20 gradova. Od 1.706 zaprimljenih poziva 646 ili 37,8% je bilo upućeno iz Nikšića, a zatim iz Podgorice 349 poziva ili 20,5%“, objasnila je ona.

Nasilje u raznim oblicima fenomen je koji ugrožava žene, ali i veliki broj djece. Nasilje nad djecom se javlja u obliku zanemarivanja, psihičkog i fizičkog zlostavljanja. Da se ne završava sve na pozivu, kaže Koprivica, pa SOS telefon Nikšić putem Nacionalne SOS linije za žrtve nasilja u porodici pruža usluge urgentne intervencije, posredovanja i povjerljivog razgovora. Tu je informisanje, kao i stručno pravno i psihološko savjetovanje. Takođe, servis Nacionalne SOS linije je bilingvinalan i pored našeg, dostupan je na albanskom jeziku.

Pune ruke posla

SOS telefon Nikšić je davne 1998. godine osnovala grupa aktivistkinja, koje su sanjale društvo u kom su ravnopravnost i socijalna pravda osnovne vrijednosti. Tokom tog perioda imale su pune ruke posla, a dešavale su se i mnoge neprijatne situacije. Događalo se i da nasilnici uznemiravaju aktivistkinje, prijete im i slično.

“SOS telefon Nikšić je organizacija koja duže od 20 godina pruža podršku i pomoć ženama i djeci sa iskustvom nasilja. Pored servisa Nacionalne SOS linije za žrtve nasilja u porodici obezbjeđujemo uslugu smještaja za žene i djecu sa iskustvom nasilja, uslugu pratnja povjerljivog lica, stručna savjetovanja (pravno i psihološko). Na godišnjem nivou se pruži pomoć za oko 500 žena i 60ro djece. U nekoliko situacija se dešavalo da nasilnici dođu do prostorija naše organizacije, kao i da verbalno napadnu članice SOS telefona Nikšić. U navedenim situacijama podnosili smo prijave CB Nikšić, a nasilnici su kažnjavani za kršenje javnog reda i mira“, rekla je Koprivica.

Na pitanje da li i na koji način država mora da zaštiti pravo na život žene koja prijavi nasilje, ona odgovara da je Crna Gora je potpisnica većeg broja međunarnih dokumenata koji je obavezuju da obezbijedi pomoć i podršku ženama sa iskustvom nasilja. Prevashodno je obavezuje Konvencija Savjeta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Takođe je obavezuje i domaće zakonodavstvo: Zakon o zaštiti od nasilja u porodici i Krivični zakon Crne Gore, kao i podzakonski akt Protokol o postupanju, prevenciji i zaštiti od nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

“Zakonodavni okvir je relativno dobar, ali ga je potrebno unaprijediti prevashodno u dijelu koji se odnosi na sankcionisanje nasilja koje žene prežive u partnerskim vezama, kao i silovanja koje prežive u bračnoj/vanbračnoj zajedici. Država mora osigurati da sve institucije dosledno primjenjuju postojeće zakone i podzakonska akta. U praksi se nerijetko dešava da žene koje prijave nasilje ne dobiju adekvatnu zaštitu. Njihove prijave se ne procesuiraju već okončavaju upozoravanjem nasilnika“, objašnjava ona.

Ilustracija

Počinioci često bez adektvatne kazne

Nasilnici često znaju da “zaobiđu” ili pronađu rupe u zakonu, a vrlo su vješti u izbjegavanju odgovornosti. Snalaze se i na sve moguće načine, pa je takođe registrovana zabrinjavajuća praksa da nakon što žena koja dugi niz godina preživljava nasilje podnese prijavu, nasilnik podnosi kontraprijavu. Ukoliko se i dogodi da bude kažnjen, u pitanju su niske kazne, najčešće novčane.

“Službenici u institucijama (policija, sudovi) u ovakvim slučajevima ne utvrđuju ko je primarni agresor, već podnose prijavu i osuđuju za nasilje oboje. Ovakvo postupanje je izuzetno štetno jer ženu koja je preživjela nasilje nanovo viktimizuje i istovremeno obeshrabruje i druge žene da izađu iz nasilja kojem su izložene. Kazne koje se izriču za počinioce nasilja predstavljaju zakonski minimum, najčešće su novčane, opomene ili uslovne čime se nasilnicima šalje poruka da je nasilje u porodici društveno prihvatljivo ponašanje“, kazala je Koprivica.

Na pitanje da li su marginalizovane žene koja prijave nasilje i da li smo tu kao društo zakazali, Koprivica ističe da je poslednjih godina ostvaren napredak u zaštiti žena od nasilja, ali se one i dalje u zajednici suočavaju da osudama zbog toga što su ga objelodanile. 

“Društvo ima visok prag tolerancije, na nasilje i na žene vrši pritisak da o istom ćute. Takođe je sveprisutna praksa da se žena okrivljuje za nasilje kojem je izložena, a nasilnik opravdava. U narednom period svi moramo uložiti napore i stvoriti društvenu klimu “nulte tolerancije” na nasilje nad ženama“, zaključila je ona.

J.L.