Video
Piše: Zoran Piperović
06.10.
22:22h
Oktobar je, a nije dosadno.
Nema u njemu čari jeseni, čarolija zimskih, niti ambijentalnog senzacionalizma proleća.
Doduše, ima stvari koje zahtijevaju od mene ono što je nemoguće. Da se prekrstim i to nogom.
Ima i suda koji i dalje nije brana nečemu što njega samoga u farsu pretvara.
I to često.
A trebalo bi – nikada.
Jer mu je prvi zadatak od postanka civilizacije bio da zabrenza, poštujući zakon, aparat prinude.
S toga je i zakonodavac kazao da se “u rukama” prinude može biti samo 72 sata.
Imao je DPS sudije “specijalce” – za svaki slučaj.
Ovi su ih po tome premašili.
O čemu će da razmišljaju kada se penzionišu, o tome ne razmišljaju.
Nikada nije bilo da se mozak može pozajmiti, on se može samo unajmiti.
Pa, ko voli.
I Dritko se pojavio.
Iako je oktobar mjesec, prvi nakon ljeta. Utihne sve. Ulcinjani ga stoga ne vole, jer ostaju sami.
A jun je daleko.
Podsjeti nas da ga ništa ne može obrukat.
Ne može ni “tunel”, ni Krstovići, ni akcija soliter, ni Bemax.
Ništa.
Ova zadnja akcija rezultat je njegove vizije rođene u telefonu mog kuma Aca.
Dritan je znao za poruke. Koje je Aco priznao u tužilaštvu. Dritan je čekao da ih Milojko pronađe.
Nije on to htio. Dobar neki.
Duška Kneževića je pospremio najavljujući superfinale.
I opet po tradiciji ulcinjskih kockara blefira, pa ako nešto, o čemu on pojma nema, i bude, evo nam ga opet.
Ako ne bude ničega, napraviće se mrtav kao kod Krstovića i Bemaxa koji je vrh piramide za kokain.
Koji se proizvodi po asfaltnim bazama gdje Ranko izigrava Pabla Bemaxobara.
Treba istrpjeti ovo iživiljavanje slučajnih, perifernih momaka koji defiluju evo peta godina, pokazujući infantilnost na način što sve mladalačke hendikepe liječe na pogrešnim mjestima koje građanima život znače.
Kada bolje razmislim Andrija Mandić je za ove Aristotel.
Aristotel.
Možete da ga volite, ne volite, ali njegov verbalizam, posebno kod nečega što znači hapšenja, difamiranja ljudi – engleski je aristokratizam.
Koji sadrži visoku dozu ljudske obzirnosti, makar čovjek poštedi javnost i porodice uhapšenih verbalnog iživljavanja, ruganja, zlog seirenja. To je istina.
P.S: Ja za sopstvenu neizvjesnost nikada nisam strahovao jer bi to značilo da se plašim svoje ljudskosti.
Preporučeno
P.S.1: “Šta za vas znači nemogućnost (nepostojanje slobode), da zauzmete profesionalni položaj saobrazan vašoj stručnoj spremi i sposobnosti, samo zbog principa podobnosti, najefikasnijeg sredstva za odstrel nepodobnih, i stoga ste jebeni položaj dobili”, reče Pekić i nastavi “Treba vremena da položaj čovjeka udari u glavu. Niko se ne rađa kao čudovište”.
