Video
Crnogorski simfonijski orkestar večeras od 20 sati predvodiće južnokorejska dirigentkinja Holi Hjun Čo, asistentkinja dirigenta Pava Jarvija u orkestru “Tonhale” u Cirihu i muzička direktorka orkestara “Vidikon” i “Alumni” Univerziteta “Sv. Galen”.
Ovo je drugi put da naš orkestar nastupa sa Hjun Čo, a utisci koje nosi od prošlog aprila, još uvijek ne jenjavaju. Ipak, na naše pitanje da li bi ikada uzela u obzir da iz gostujuće pređe u stalnu dirigentkinju našeg orkestra, ova umjetnica ima zanimljiv odgovor.
“Kod Vas sam primijetila toplinu u ljudima, koliko su svi bliski, osjećaj porodice i prijateljstva je bio toliko jak. Radost je vratiti se i ponovo praviti muziku sa ovim muzičarima. Od većine orkestra osjećam strast i želju da zajedno pravimo dobru muziku i to je sjajan osjećaj kao dirigent. Biti dirigent sa punim radnim vremenom bilo gdje je ogromna odgovornost i posvećenost, tako da to nije pitanje na koje mogu olako da odgovorim. Vidim toliko potencijala i talenta u ovom orkestru. Mislim da je ovom orkestru potreban šef-dirigent koji je sposoban da posveti vrijeme, da intenzivno radi i raste sa orkestrom“, kaže u razgovoru za Standard Hjun Čo.
Istovremeno, o CSO ima samo riječi hvale, i ističe kako je jako srećna i zahvalna na prilici da radi sa njima.
“Emocionalna veza sa muzičarima tako je prirodna. Odmah sam se emotivno uklopila sa njima i od prvog trena vidjela da smo na istim talasnim dužinama. Samo ovo je važan aspekt zajedničkog stvaranja muzike. Na ljudskom nivou, daleko od naših uloga dirigenta/muzičara, mogli bismo da se slažemo i to čini ogromnu razliku u stvaranju muzike“, objasnila je južnokorejska umjetnica.
MUZICIRANJE JE NAJSVETIJA VRIJEDNOST ZA MUZIČARA
Na večerašnjem repertoaru naći će se djela: “Serenada broj 2 u A-duru” J. Bramsa, “Simfonija broj 1 u g-molu” K. Nilsena i “A walk to Beethoven” B. Bistrom.
“Izvodimo 2. Bramsovu serenadu, zatim komad švedske kompozitorke Brite Bistrom ‘A Walk to Beethoven’. Napisana je da se svira prije Betovenove 7. simfonije i može se čuti veza sa temama iz 2. stava posebno. Mislim da će publika zaista uživati kada čuje ovaj komad jer ima smirujući i otkačen vajb koji iznenada postaje mračan i atmosferski. Na kraju, vrhunac programa je Nilsen simfonija br. 1. To je dragulj, koji se, nažalost, ne izvodi tako često. Tako sam srećna što ovu ekstravagantnu simfoniju mogu podijeliti sa crnogorskom publikom”, navodi naša sagovornica.
Kako kaže, nažalost, nije odrasla uz klasičnu muziku, otkrila ju je relativno kasno, u ranim dvadesetim. Ali, mišljenja je da je upravo možda to izazvalo veću vatru iza strasti koju sada gaji prema ovoj muzici.
“Svaki komad koji dirigujem, to je prvi put. To je uzbudljivo i podmlađujuće za klasičnu muziku. Jedan život nije dovoljan da se nauči i izrazi dubina repertoara. Vidim koliko klasična muzika izražava ljudskost, u njenom najboljem, ali i najgorem obliku. To je odraz društva – njegovih ljudi, politike i kulture. Možemo pronaći toliko kompozitora uz koje možemo da saosjećamo, da vidimo da se bore sa istim ili sličnim društvenim problemima – mislim da je ovaj aspekt ono što klasičnu muziku čini bezvremenskom”, pojašnjava ona.
U nedavnom intervjuu naglasila je da želi da bude prepoznatljiva po svom izvođenju, ne po tome što je žena u mahom muškoj profesiji. Međutim, činjenica je se bavi pozivom u kojem dominiraju muškarci.
“Kao i u mnogim profesijama, istorijski gledano, očekivano, liderska uloga je za muškarce. Ako naše društvo nastavi da uči djecu da je ružičasta boja samo za devojčice, a plava za dječake; da su Barbike za djevojčice, a roboti za dječake, ovo pitanje nikada neće nestati…Polako sada vidimo sve više žena na rukovodećim pozicijama, i nadam se da nećemo morati da razgovaramo o rodnom pitanju kada budem imala unuke. Muzikalnost i muziciranje je najsvetija i najvažnija vrijednost za muzičare. Svi smo mi individue sa sopstvenim pričama, ožiljcima, uticajima i inspiracijama. Pol je samo dio onoga što jesmo, a ne ono što definiše našu sposobnost da budemo dirigenti”, ocjenjuje Hjun Čo.
NUŽNO RAZBIJANJE STEREOTIPA
Na stranu rodni stereotipi, da li smatra da mora da radi duplo više, ali i da bude strožija na liderskoj poziciji.
“Pošto smo u manjini, moramo više da radimo na razbijanju stereotipa i staklenog plafona. Dio rješenja je da se normalizuje žena dirigent na podijumu, zbog čega sam veoma srećna što ovdje nastupam sa CSO. Nadam se da će mnoge mlade djevojke biti u publici i da će odrastati vidjeći ženu na sceni kao normalnu stvar. Nikada ne postavljamo pitanje kada su solisti u pitanju. Nadam se da ćemo se jednog dana tako osjećati i prema dirigentima“, ističe dirigentkinja.
Prema njenom mišljenju, jedan od načina da se privuče mlađa i nova publika su fjužn koncerti,tzv. mix starog i novog. Ovo se posebno odnosi na simfonijske orkestre.
“Većina nas ima fazu u tinejdžerskim godinama u kojoj slušamo muziku koja nije klasična kao što su rok, pop, r&b, elektronika, tehno i slično. Možda se radi o rasponu pažnje i trajanju. Kada smo mladi, volimo muziku koja nam daje energiju i možemo brže da se zadovoljimo muzikom koja traje samo 3 minuta u odnosu na simfoniju kojoj je potrebno 40-50 minuta da dostigne vrhunac. Međutim, studije pokazuju da je veća vjerovatnoća da će se oni koji su bili izloženi klasičnoj muzici rano u djetinjstvu vratiti u koncertne dvorane. Stoga, muzičko obrazovanje treba da bude vitalni dio vrijednosti i misije orkestra”, kaže naša sagovornica.
Dobra strana pandemije, ako je za utjehu muzičkom svijetu, – Ništa ne može da zamijeni koncerte uživo. Sa ovom izjavom je u potpunosti saglasna.
“U sali za izvođenje postoji određena energija koju kamera nikada neće moći da uhvati. Potpuno je isto kada vidite predivan pejzaž i fotografišete. Jer kamera nikada ne uhvati onaj prvi momenat kada Vas prizor ostavi bez daha, koji doživite lično svojim očima. Klasičnu muziku treba iskusiti uživo uz vibracije koje prolaze kroz svakog pojedinca na sceni i u publici”, zaključuje za Standard Hjun Čo. M.R.
Preporučeno
