Ističu da su ovoj analizi pristupili temeljno i sveobuhvatno.

“Takođe, svoj doprinos će dati i predstavnici civilnog sektora koji imaju relevantna znanja i iskustvo iz oblasti koje su predmet inicijative. Dakle, na temeljan i sveobuhvatan način se pristupilo izradi analize o procjeni koristi i nedostataka „Otvorenog Balkana“, odnosno pristupanja Crne Gore toj inicijativi “, saopšteno je Pobjedi iz Ministarstva za evropske poslove.

Ministarka evropskih poslova Jovana Marović izjavila je na panelu „Otvoreni Balkan i Berlinski proces – Lavirint regionalne saradnje“ da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da se fokusiraju na Berlinski proces i u okviru njega iskoriste dobre prakse inicijative Otvoreni Balkan.

“Ako smo već u Berlinskom procesu, svih šest zemalja Zapadnog Balkana, ako napredujemo sa Zajedničkim regionalnim tržištem i ako se Otvoreni Balkan na neki način preklapa sa tim, onda je cilj spojiti dvije inicijative, uzeti najbolje prakse iz obije i imati jednu zajedničku u kojoj će učestvovati sve zemlje regiona”, kazala je Marović.

Ona je rekla da ne postoji zvanična pozicija Vlade Crne Gore o Otvorenom Balkanu i da političke elite politizuju to pitanje. Jedan blok, dodala je, zagovara pridruživanje Crne Gore toj inciijativi, ukazujući na ekonomske koristi, dok je drugi protiv, uz objašnjenje da je to „dio srpske hegemonije“ i da je to političko, a ne ekonomsko pitanje.

Marović je rekla da misli da postoji većina partija u vladi koja je u ovom trenutku za Otvoreni Balkan, ali da analiza ministarstva na čijem je čelu pokazuje da „nema žurbe“ da se Crna Gora pridruži. Prema toj analizi, inicijativa Otvoreni Balkan još nema velikih rezultata, nema mehanizam za rješavanje sporova i nema okvirni dogovor koji bi garantovao jednak status za sve učesnice.

“Zapadni Balkan treba da se fokusira na Berlinski proces i da u njega integriše dobre prakse iz Otvorenog Balkana, kao što je dogovor o bezbjednosti hrane”, kazala je Marović.

„Otvoreni Balkan“ je zajednički projekat Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije, napravljen sa idejom slobodnog protoka roba i ljudi između država članica. Projektu se za sada nijesu priključile druge države Zapadnog Balkana, a Crna Gora je na samitima prisutna u formi posmatrača.

Od momenta kada je „Otvoreni Balkan“ predstavljen, zvanična Crna Gora, tada sa Vladom Demokratske partije socijalista, odbijala je učešće u ovoj regionalnoj inicijativi. Predsjednik države i lider DPS Milo Đukanović je ovu inicijativu smatrao paravanom za realizaciju projekata velikodržavnih srpskih ambicija.

Nakon promjene vlasti 2020. ni Vlada Zdravka Krivokapića, koju su izglasali Demokratski front, Demokrate i Građanski pokret Ura, nije pokazala namjeru da pristupi ovoj inicijativi. Partije većine imale su donekle različite stavove – Demokratski front je bio snažno za ulazak, Ura ga je smatrala dobrom, ali loše predstavljenom idejom, dok se Demokrate o tome nijesu javno izjašnjavale.

Do promjene dolazi nakon što je Ura 17. januara ponudila koncept manjinske vlade, ističući da se inicijativa „Otvoreni Balkan“ nalazi visoko u njenoj agendi.

Brojni analitičari i ekonomski stručnjaci, kako međunarodni tako i domaći, su saglasni da Crnoj Gori nije mjesto u ovoj incijativi, a brojne kritike sa američkih i evropskih adresa su stigle i zbog nedostatka inkluzivnosti.

Ambasadorka SAD u Crnoj Gori Džudi Rajzing Rajnke kazala je da Sjedinjene Države podržavaju sve regionalne inicijative koje jačaju saradnju među zemljama Zapadnog Balkana, očekujući da takve inicijative budu u potpunosti inkluzivne, kompatibilne sa putem priključenja Crne Gore Evropskoj uniji i podržane od građana.

Ugledna profesorica Ekonomskog fakulteta Gordana Đurović je kazala da Crna Gora mora odbiti učešće u ovoj inicijativi.

” ‘Srpski svet’ i albanski projekat našli su najmanji zajednički sadržalac i formirali političku inicijativu, koju nastoje da predstave kao ekonomsku. Crna Gora nema i ne može imati korist od takve inicijative. Jedan od ključnih razloga za odbijanje inicijative je to što se stvara ideja o zajedničkoj granici što ne bi bilo dobro za Crnu Goru”, kaže Đurović.

I pored brojnih analiza koje obiluju kritikama na ovu temu, premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović je kazao da nije čuo validan argument da „Otvoreni Balkan“ nije dobar za Crnu Goru i dalje insistira da država postane dio tog saveza.