Video
“Ne znam jesu li tačni podaci, ali oni govore da u Nikšiću ima 30 odsto Srba, a Kovačević je dobio 34 odsto glasova što nam otvara stara pitanja turističkih političkih glasača. Dakle, pitanje je koliko uticaja na izbore u Nikšiću imaju Trebinje, Bileća, Hercegovina i dijelovi Srbije, i da li je i ovaj put vođena bitka za Nikšić, naravno bez neke medijske pompe, zato što je Vučić imao preča posla”, smatra Bursać.
“Kruženjem srpskih glasača u prirodi” suočen cijeli region
Prema njegovom mišljenje “kruženjem srpskih glasača u prirodi” suočava se cijeli region – Crna Gora, BiH i Srbija.
“To je problem ne samo posljednjih pet godina, nego i inače, gdje se koriste sve moguće rupe u sistemima dvojnog državljanstva, u sistemima Dejtonskog mirovnog sporozuma, u sistemima specialnih paralelnih veza, u sistemima takozvanog Otvornog Balkana. Sve to “srpski svet” kapitalizuje, a to smo vidjeli i sad u Nikšiću”, kaže Bursać.
On je dodao da oni građani Crne Gore koji se smatraju građanima, a ne narodima i narodnostima, treba da se zabrinu i zamisle.
Bursać smatra da je Pokret Evropa sad platila danak koaliranja i slijeđenja DF-a i Andrije Mandića, te da konačno mora prelomiti da li će put Brisela ili Moskve.
“PES treba da prelomi prije svega zbog sebe i svog daljeg postojanja. Nikakva im je utjeha to što će odlučivati o vlasti u Nikšiću. Znate, puno puta je na Balkanu bilo trećih koji su odlučivali izbore, ali su isto tako puno puta neslavno propadali. Dakle, biti tas na vagi umjesto biti ta vaga je potpuno loša opcija i zapravo to je politika luzerstva u bilo kakvim političkim opcijama. To PES-ovo sjedenje na jednu, dvije ili tri stolice je pogubno, a posebno za glasače koji su svjesno dovedeni u zabudu. PES je trenutno u jednom gotovo šizofrenom stanju, da jednim okom gledaju Brisel, drugim Beograd, jednim okom gledaju evroatlanske integracije, drugim Crkvu Srbije… To je nešto što se zapravo osvetilo PES-u, a onda posredno i građanima Crne Gore”, kaže Bursać.
Euroskepticizam pogoduje prosrpskim strankama u Crnoj Gori
U suštini, smatra Bursać, za politiku generalno je dobro kad se ukrupnjava politička scena, međutim nije dobro kada, osim DPS-a, ne postoji nijedna druga proevropska, probriselska, prozapadna stranka koja će prebaciti 10 odsto podrške.
“To onda nijje više pitanje da li je DPS jedini, nego je pitanje kako građani dišu i da li je to u ovom trenutku pobjeda srpskog sveta, u smislu da je Crna Gora stavila kočnicu na evroatlanske integracije, da li se pomirilo s tim da do 2030. godine, minimum, nema bilo kakvog govora o priključivanju EU. Pitanje je i to da li talas euroskepticizma koji hara Evropom zapravo još više pogoduje prosrpskim partijama u Crnoj Gori, pa je onda svaka inicijativa koja vodi ka nečemu što jeste civilizacijski iskorak, osuđena na propast”, precizira Bursać.
Govoreći o tome da li podrška Kovačeviću za predsjednika Opštine Nikšić prilika da PES jasnije trasira put ka Evropi, Bursać kaže da se ta stvar bespotrebno mistifikuje, a zapravo je vrlo jednostavna.
“PES ima otvorenu situaciju i to je jako jednostavno da svojim glasovima odluči da Kovačević ne bude prvi čovjek opštine. Prema onome što znam ja mislim da to PES neće, ali trebaju izaći pred javnost i to reći. Slušajte, ja sa tom drugom stranom bojovnika srpskog svijeta nemam problem dok god su oni legitimni i izlaze pred javnost i pred glasače sa tom opcijom. Ali ne možeš ti u isto vrijeme izlazit sa opcijom da si Pokret Evropa sad, da se zalažeš za Brisel, a pritom da odbacuješ opciju koja želi to isto, dakle licemjerno je”, zaključuje Bursać analizu nakon lokalnih izbora u Nikšiću.
Dodik je u BiH normalizovao nenormalno
Govoreći o situaciji u BiH, a na pitanje da li se situacija nakon presude predsjedniku BiH entiteta RS Miloradu Dodiku smirila, Bursać kaže da je tačno da su tenzije pale, ali samo u smislu što je Dodik normalizovao nenormalno.
“Sada više nije vijest što Dodik svakodenevno krši, ne samo Ustav, nego što kao bjegunac radi to što radi. Potpuno smo normalizovali stvar da bjegunac drži pod okupacijom 49 odsto teritorije Bosne i Hercegovine, da protjeruje ministra Evropske unije kako mu se ćefne, da odlazi gdje može. Mi smo, dakle, gotovo pa legalno legalizovali tu nenormalnost”, kaže Bursać.
Na pitanje šta i kako dalje, bosanskohercegovački sagovornik Standarda kaže da je ključno pitanje ko će i kako uhapsiti Milorada Dodika i hoće li ga uopšte hapsiti.
“Ako ga neće hapsiti čemu onda uopšte sudski process.Vas ili mene niko živ na svijetu ne bi otužio pa osudio ako ne zna hoće li nas uhapsiti. Prosto ne bi se sudstvo i tužilaštvo dovodilo u situaciju, ne samo inkriminisanja, nego i otvorene sprdnje. Drugo je pitanje da li je SIP-a sposobna da to izvede. Ako to ne mogu da li su nam potrebni. Mnogi kažu moguće hapšenje Dodika dovelo bi u opasnost živote ljudi koji će biti u toj akciji, ali mislim, ne želim zvučiti grubo, ali zar im to nije posao”, logicira Bursać.
Kaže da je u Banja Luci “običan svijet” u prvih par sedmica nakon presude Dodiku bio potpuno na fonu – uhapste ga već jednom da nam se ne petlja u živote.
Preporučeno
“Niko ne bi podmetnuo ni nokat, a kamoli da ide u rov za Milorada Dodika. Međutim taj momentum je propušten volšebnom nesposobnošću vlasti na nivou države, a sada je atmosfera iz opcije – hapste ga, došla u opciju – pa ipak se taj Dodik nešto pita, ne moramo ga ni hapsti. Osim toga od prvog sekunda EU je jasno i glasno dala do znanja da oni neće učestvovati u bilo kakvom hapšenju i sve je prepušteno državi Bosni i Hercegovini koja je uradila jedno veliko ništa”, zaključio je Dragan Bursać.
