Video
„Otvoreni Balkan je čisti politički projekat. Niko ga ne analizira kao ekonomski projekat. Mi smo zemlja koja ima skroman izvoz, ogroman uvoz, imamo vrlo otvorene granice, tako da mi ne možemo biti liberalniji nego što jesmo u smislu da bi to nešto za naše kompanije bilo u korist, a još više za naše građane. Skinuti feto i vito inspektore sa granica je dosta rizično“, istakla je ona.
Naglašava da inicijativa Otvoreni Balkan podrazumijeva veći stepen liberalizacije koji nosi određene rizike.
„Ako simuliramo situaciju da jedan kamion sa robom ide iz Tirane do Leskovca i prolazi kroz zeleni koridor na granici Alabnije i Makedonije, i Makedonije i Srbije na Preševo, carinski punkt faktički služi tom kamionu samo za registraciju prelaska, a on se kao takav plombira na granicama i ne vrši se nikakva kontrola. Nemate ni fito ni veto inspektora, nemate klasični carinski policijski pregled robe. Rizikuje se da se neko krijumčari ljude, drogu ili bilo šta što je protivzakonito, rizikuje se da se to pomiješa sa robom koja ide u treće zemlje, rizikuje se Evropski sporazum o kontroli tranzitne robe“, upozorava Đurović.
Prof. Đurović ukazuje i šta bi bila krajnja posljedica takvoga modela liberalizacije.
„Ako se tako slobodno puštaju kamioni da ne znamo šta u zemlju ulazi i prolazi više granica, to vodi kreiranju zajedničkog ekonomskog prostora u smislu zajedničkih spoljnih granica i nekog nadnacionalnog tijela koje te granice kontroliše i vodi zajedničku carinsku i spoljnotrgovinsku politiku. Onda to više nije EU integracija nego ‘Balkanska sfera’ koja ima prvenstveno političke, a ne ekonomske motive“, napominje ona.
Đurović dalje navodi da će Open Balkan inicijativi uskoro biti potreban i novac za unapređenje infrastrukture graničnih prelaza, ali i za legislativu i novo zapošljavanje u unutrašnjem carinskom prostoru i inspekcijama.
„Samo za infrastrukturu, Transportna zajednica procjenila je ulaganja na 17 miliona za drumski transport, i dodatnih 20 miliona za prilagođavanje željezničkog transporta režimu ove trgovine“.
Đurović naglašava da ako SAD ubijede EU da je „vrijedno“ investirati u ovo, onda će pritisak da se približimo Otvorenom Balkanu porasti. Važnim smatra to što su za Otvoreni Balkan samo tri države regiona (Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija) i stav Brisela u odnosu na rješenja koja je ranije kreirala EU.
Preporučeno
„Ako EU ostane pri tome da je već dala obećanje za projekat Zajedničkog regionalnog tržišta i uložila novac u to da CEFTA priprema sve za taj projekati, i ako EU nastavi da inisitira na tome – onda ne moramo ići u Otvoreni Balkan, jer će pritisak popustiti. Pratimo trag novca i evropska obećanja, pa ćemo znati namjere naših partnera“, zaključila je Đurović.
