Video
Da bi se crnogorsko obrazovanje približilo evropskom prosjeku u ovom trenutku je potrebno 54 godine, a cijelo punoljetstvo da dostignemo Evropu u oblasti digitalizacije. To su neki od rezultata koji su prezentovani na jučerašnjem panelu ,,Koliko smo zaista blizu Evropskoj uniji (EU)“.
Istraživanje pokazuje da je Crna Gora na 69 odsto prosjeka EU i time lider u regionu kada se zbirno sagledaju oblasti ekonomije, socijale, zdravstva, obrazovanja, infrastrukture, digitalizacije, upravljanja i zaštitne životne sredine.
Tempo napretka
To znači da bi nam sadašnjim tempom napretka bilo potrebno 32 godine da dostignemo EU prosjek.
Marko Sošić iz IA, ukazuje da određenog napretka ima, ali naglašava da je potrebno sagledati podatke koji se nalaze iza tog procenta, po pojedinačnim indikatorima. Ove su procjene, kako je rečeno, zasnovane na pretpostavci da trendovi budu na nivou prethodnih pet godina.
Jedna od učesnica panela profesorka Ekonomskog fakulteta u Podgorici Maja Baćović ukazuje da to i nijesu bile baš tipične godine, imajući u vidu da ovaj period uključuje i postpandemijsku 2021. godinu, a onda i dvije velike reforme Evropa sad 1 i 2. Na pitanje Pobjede da li to onda znači, da ukoliko pretpostavimo da u narednom periodu nećemo imati takve vanredne okolnosti, Crnoj Gori može trebati i duže za približavanje evropskom prosjeku, Baćović navodi da je teško u ovom trenutku predvidjeti jer se u obzir mora uzeti nekoliko parametara.
“Kada računamo konvergenciju, moramo da vodimo računa da i EU u tom narednom periodu takođe raste. Mi ne možemo samo da vodimo računa da stignemo njihov današnji nivo. Neki malo duži istorijski prosjek od 20 i više godina, kaže da je naša prosječna realna stopa rasta 2,8 odsto, a njihova 1,3 odsto. Ako bismo nastavili tom dinamikom, onda bi nam sigurno trebalo više od dvadesetak godina, a ako se ne bi uvažio paritet kupovnih snaga, možda i do kraja ovog vijeka. Ali ako bismo korigovali za paritet kupovnih snaga, onda bi ta konvergencija mogla da se desi i ranije. Riječ je o tri trenda koja se paralelno kreću, jer EU raste, naš dohodak raste i realna kupovna moć se mijenja. Da bi se dao precizan odgovor mora se ispratiti dinamika sve tri komponentne, ali dostizanje prosjeka u ekonomiji za 20 godina izuzetno je optimistično iz mog ugla”, kazala je Baćović.
Profesorica Ekonomskog fakulteta Gordana Đurović je objasnila da je od svih zemalja koje su 2004. godine ušle EU, samo Malta prešla 100 posto prosjeka i sada je neto davalac u budžet EU.
“Ispod 75 odsto su samo tri-četiri zemlje. Konvergencija ide, ali ne tako brzo da je baš lako dostići evropskih 100 i poslije 20 godina članstva”, ocijenila je Đurović.
Izazovi
Kazala je da je poruka istraživanja i atmosfera koje vlada u Crnoj Gori da članstvo u EU ima više koristi nego troškova. Đurović je naglasila da prva godina u EU bude turbulentna, nosi izazove za privatni sektor, ali da se od druge godine kompanije uključuju, kreću partnerstva i više projekata, čime se povećava apsorpciona moć i registruju se pozitivni efekti članstva.
Sošić je naveo da je prema istraživanju Crna Gora sa 54 odsto najbliža prosjeku kada je riječ o ekonomiji, ali naglasio da će čak i kad uđemo u EU biti potreban period da se dostigne taj prosjek.
“Ne stojimo tako loše u mnogim parametrima. Programi poreskih reformi su se isplatili kada je riječ o minimalnim zaradama, jer smo na 77 odsto prosjeka. BDP po glavi stanovnika je na 54 odsto, prosječne penzije i bruto plate na 58 odsto, bruto investicije po stanovniku na 56 odsto prosjeka, dok je učinak po zaposlenom na 59 odsto”, kazao je Sošić.
Ukazuje, pak, da iako primanja rastu, da produktivnost to ne prati, imajući u vidu da istraživanje pokazuje da će za dostizanje evropskih prosjeka plata biti potrebno 44 godine, a za nivo produktivnosti čak 98. Sošić navodi i da pored toga što na nivou stanovništva primanja rastu, distribucija je i dalje nejednaka i nepravična, pa bogati postaju još bogatiji.
Baćović naglašava da su sve mjere ekonomske politike posljednjih pet godina bile usmjerene dominantno na potrošnju te da se to vidi kroz indikatore. Ukazuje da produktivnost, infrastruktura, obrazovanje, digitalizacija nijesu na dobrom nivou. Stubovi dugoročnog ekonomskog razvoja su, kako dodaje Baćović, kapital, kvalitetna radna snaga, inovacije, institucije i digitalizacija, a mi smo u tim elementima daleko od EU prosjeka.
“To su definitivno upozoravajući signali. Ne možete bazirati dugoročni ekonomski rast na rastu potrošnje. Da bismo brže konvergirali moramo mijenjati strukturu privrede i povećati učešće produktivnijih sektora koji su trenutno na jednoj trećini, dok dominiraju usluge trgovine i ugostiteljstva koji su niže produktivni”, kazala je Baćović dodajući da se nada da će kreatori ekonomske politike ozbiljno shvatiti ove podatke koji jesu upozoravajući.
Nepovoljni su i podaci iz oblasti infrastrukture, koja je u svim zemljama regiona, uključujući i Crnu Goru u ozbiljnom zaostatku. Ipak, Crna Gora je u tom dijelu najdalje od usaglašavanja sa EU.
“Vidi se da će biti potrebno preko 100 godina da dostignemo prosjek, a ovo se mjeri ulaganjem u razvoj i infrastrukturu, dakle u sve ono što bi trebalo da ide ruku pod ruku sa povećanjem produktivnosti. U ovom trenutku započeti su brojni projekti, ali se njihov uticaj kad se mjeri stanje na terenu još ne vidi”, kazao je Sošić.
Preporučeno
Rezultati istraživanja u dijelu upravljanja pokazuju da se regulatorni kvalitet, odnosno predvidljivost promjene zakonskog okvira pogoršao na 74 odsto. Sošić ukazuje da je tome doprinijelo usvajanje čak 350 zakona u prošloj godini, koje nijesu u dovoljnoj mjeri pratile procjene uticaja i konsultacije javnosti.
