Iako lokalni, nerijetko, što je naročito slučaj proteklih nekoliko godina, ovi izbori izlaze iz okvira lokalnog i mogli bi da budu lakmus papir za neke odnose na nacionalnom nivou kada govorimo o političkoj snazi igrača na političkoj sceni u Crnoj Gori.

Prema preliminarnim rezultatima izbora u Podgorici vidljiv je pad podrške partijama vlasti na nacionalnom nivou koje su ostale bez većine u glavnom gradu.

Najveći pobjednik je opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS), pokazuju preliminarni rezultati Centra za demokratsku tranziciju (CDT).

DPS je osvojio 19 mandata u gradskom parlamentu (29,95 odsto ili 24.309 glasova), PES i Demokrate 14 (21,77 odsto ili 17.672 glasova), koalicija okupljena oko partija nekadašnjeg Demokratskog fronta (DF) 13 (20,16 odsto ili 16.361 glasova), „Za bolju Podgoricu“ šest (10,52 odsto ili 8.538 glasova), Evropski savez tri (5,43 odsto ili 4.411), a Preokret i Stranka evropskog progresa (SEP) po dva (3,33 ili 2.705 glasova i 3,08 odsto ili 2.504).

Ispod cenzusa ostalo je šest lista – pokret „Naprijed“ (2,75 odsto ili 2.233 glasa), Podgorička lista (0,63 odsto ili 515 glasova), Crnogorska evropska partija (0,71 odsto ili 573 glasa), Pokret podstanara (0,28 odsto ili 226 glasova), Crnogorska građanska akcija (0,21 odsto ili 174 glasa) i Bošnjačka stranka (1,17 odsto ili 953 glasa).

Imajući u vidu da Skupština Glavnog grada ima 59 odbornika, za konstituisanje vlasti potrebno je obezbjediti podršku najmanje 30 njih.

Mogu li rezultati podgoričkih izbora dovesti u pitanje stabilnost vlasti u Crnoj Gori

Kalezić: Icrtane konture odbrane od ‘srpskog sveta’

Danilo Kalezić, politički analitičar i saradnik Istorijskog instituta Univerziteta Crne Gore, ocjenjuje da su izbori pokazali „slom vladajuće većine i nacrtali konture odbrane od ‘srpskog sveta’ i veliko državnog nacionalizma koji ga podupire“.

Istovremeno, dodaje, pokazali su „vitalnost DPS-a i prozapadne građanske opcije. Sad je na potezu predsjednik Jakov Milatović koji na djelima treba da pokaže istinsku posvijećenost evropskim integracijama i vladavini prava“.

Na pitanje koliki je ucjenjivački potencijal Milatovića, Kalezić odgovara:“Bilo kakav pokušaj političkog reketiranja bi bio koban za njega“.

Radulović: Zaustavljeno skretanje u „desno“

Generalno, rezultati izbora u Podgorici pokazatelj su da je u Crnoj Gori zaustavljeno skretanje u „desno“, koje traje od 2020. i da dolazi do izvjesne konsolidacije građanskog (političkog) centra, ocjenjuje profesor Branislav Radulović, kopredsednik Igmanske inicijative za Crnu Goru.

Kombinacija populizma i nacionalizma, koja je trenutno dominantna na državnom nivou, ukazuje, očigledno nije dala projektovani efekat na izborima u Glavnom gradu i definitivno se crnogorska politička scena počinje prestruktuirati, sa sve većim uticajem manjih lokalnih lista, što su pokazali i izbori ranije u Budvi i Andrijevici, a sada i u Podgorici i Kotoru.

„Takav razvoj događaja, u startu, ne daje ‘čista rješenja’ ili tzv. full pobjednike, dakle liste/partije koje mogu same ili relativno lako sa manjim partnerima formirati vlast, ali dinamizira političku scenu i iz do sada dominantnog ‘nacionalno desnog polja’, makar na lokalnom nivou, pomjera je ka građanskom centru i urbanim temama“.

U svakom slučaju, kaže Radulović, ‘etno-federalistička koncepcija’ u trenutnoj Vladi, promovisana u tezi o vladi kao savezu ‘partija naroda’, očigledno je sankcionisana od strane građana i dovela je do eliminacije ili vidnog gubitka podrške kod partija sa izraženim nacionalnim preznakom“.

Dodatno, ukazuje, niska izlasnost tj. velika apstinencija birača, više izražena na vladajućem polu, dodatan su pokazatelj da su birači, koji nijesu izašli na birališta, na ovaj način, sankcionisali strukture vlasti.

„Nemogućnošću da samostalno formiraju lokalnu vlast u Podgorici, partije ‘vladine većine’ na taj način otvorili su pitanje legitimiteta potojeće strukture vlade, tj. dali prostora opoziciji na državnom nivou, da otvoreno zagovara neophodnost zakazivanja vanrednih parlamentarnih izbora.

Ključ ovog procesa, za sada, je u rukama predsjednika države, od kojeg, sa osvojenih šest mandata njemu bliske liste, zavisi formiranje lokalne vlasti u Podgorici“, zaključuje Radulović.

Đukanović: DPS može biti zadovoljan, Milatovićeva lista „tas na vagi“

Izbori u Podgorici pokazali su da građani više nijesu spremni da olako prihvate populistička obećanja koja su im pojedini akteri nudili, što se odrazilo na njihov lošiji rezultat, ocenjuje Petar Đukanović, programski direktor Centra za građansko obrazovanje (CGO) iz Podgorice.

„DPS može biti zadovoljan, jer je ostvario najbolji rezultat i iznad svih očekivanja. Veći dio vlasti na državnom nivou, međutim, podbacio je, naročito PES i Demokrate.

Iako drže Vladu, njihov rezultat je znatno ispod očekivanog, posebno s obzirom na institucionalnu prednost koju su imali i do sad neviđenu zloupotrebu državnih resursa“.

Izbori su, dodaje Đukanović, pokazali da su partije sa jakom infrastrukturom u boljoj poziciji kada je izraženija apstinencija, a to se primarno odnosi na DPS i partije nekadašnjeg DF-a.

„Lista koju predvodi predsjednik Milatović, kao što su neka predviđanja nagovještavala, sada je tas na vagi i ostaje da se vidi kome će pružiti podršku za formiranje vlasti u Podgorici“.

Na pitanje da li je moguć „budvanski scenario“ (tj.situacija da niko ne uspije da formira vlast te da se izbori ponovo raspisuju – u Budvi su u novembru novi vanredni izbori) Đukanović kaže da je to najmanje vjerovatan jer, pojašnjava, novi izbori ne idu na ruku nikome a posebno ne partijama vlasti, iako će proces uspostavljanja vlasti potrajati.

S obzirom na dešavanja tokom predizborne kampanje, moguća su i iznenađenja u nastavku procesa, ukazuje on.

„Prethodno iskustvo nas uči da ne treba očekivati da će se politički procesi odvijati na temelju principa i vrijednosti. Vjerovatnije je da će se nastaviti pregrupisavanja aktera zasnovana na interesima, a što može dovesti u pitanje i neke postojeće odnose i koalicije“.

Loš rezultat PES-a i Demokrata, koji čine Vladu, dovodi u pitanje njen legitimitet, dodaje.

„To ne znači da će doći do njenog neposrednog pada niti da možemo uskoro očekivati vanredne parlamentarne izbore, ali je legitimitet ozbiljno uzdrman, što predstavlja dodatni izazov za održavanje već ionako heterogene vlade u kojoj već ima mimoilaženja i varnica“, zaključuje Đukanović.