“Već više od godinu dana pandemija nas izbacuje iz uobičajenih tokova života. Upravljanje krizom prouzrokovanom COVID-om i dalje je dio našeg svakodnevnog posla. Međutim, u isto vrijeme postoji razlog za optimizam. Uprkos svim poteškoćama u svim našim zemljama ubrzavaju se vakcinacije – podstaknuto multilateralnom saradnjom i solidarnošću”, saopštio je Maas.

Ističe da bi voljeli da su pomogli brže, ali su COVAX i Evropska unija sada isporučili vakcine Zapadnom Balkanu, a u toku je dodjela dodatne pomoći za vaše zdravstvene sisteme i ekonomije.

“Takav napredak nam daje povoda da zauzmemo dugoročniju perspektivu kada s pogledom u budućnost obnavljamo naše ekonomije, politike i društva ka boljem. Obnova u cilju postizanja nečeg boljeg će za Zapadni Balkan značiti da treba biti ambiciozan, jer vaši građani imaju velika očekivanja: Od svojih vlada očekuju odgovornost, pouzdane javne usluge i ekonomski napredak, a od Evropske unije i njenih država članica za svoje zemlje zahtijevaju vjerodostojan put ka EU”, poručio je Maas.

Prema njegovim riječima sva ova pitanja čine srž Berlinskog procesa.

“Od kada je započeo ovaj proces 2014. godine, zemlje Zapadnog Balkana su mnogo toga postigle: regionalna kancelarija za saradnju mladih povezala je hiljade mladih preko nacionalnih granica, tokom pandemije vaše zemlje su uspostavile “zelene trake” te su tako omogućile slobodno kretanje robe preko granica uprkos ograničenjima zbog COVID-a, sljedećeg mjeseca novim sporazumom će se ukinuti naknade za roming u regionu, što će znatno pojeftiniti poslovanje i održavanje kontakta s prijateljima i porodicom”, navodi Maas.

Kako dodaje,  na prošlogodišnjem samitu u okviru Berlinskog procesa pokrenut je najambiciozniji projekat do sada: zajedničko regionalno tržište.

“Međutim, osvrćući se na prošlu godinu vidimo da je ostvaren mali napredak u drugim oblastima. I potpuno razumijem frustracije koje zbog toga nastaju u vašem regionu. Udvostručimo stoga zajedničke napore u vezi sa tri pitanja. Prvo, moramo da pospješimo proces proširenja”, naglasio je Maas.

Ističe da je budućnost svih šest zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, a Njemačka ostaje u potpunosti predana tom cilju.

“‘Ako vi uradite svoj dio posla, i mi ćemo svoj’ mora i dalje ostati naš pristup proširenju Evropske unije. S jedne strane, zemlje Zapadnog Balkana trebaju da ojačaju vladavinu prava, da suzbiju korupciju i organizovani kriminal, da štite slobodu medija i stvore prostor za napredak demokratije. Takve reforme će privući veća strana ulaganja, pružiće mladim ljudima perspektivu i na taj način će da zaustave odliv mozgova iz vašeg regiona”, saopštio je Maas.

Objašnjava da sa druge strane, Evropska unija se mora pridržavati svojih obaveza.

“Sjeverna Makedonija i Albanija su postigle održiv napredak u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. U Prespanskom sporazumu Skoplje i Atina su pokazali istorijsko političko vođstvo. Zbog toga bi sada trebalo da započnu pristupni pregovori sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom. Zahvaljujem Portugalu koji predsjedava Savjetom EU što je preuzeo ovaj zadatak – ima našu punu podršku!”, kazao je Maas.

Ministar vanjskih poslova Njemačke vjeruje da bi trebalo da kao EU konačno postignu liberalizaciju viznog režima za Kosovo, koje je i dalje jedina zemlja u regionu izuzeta od mogućnosti jednostavnog putovanja u EU.

“Drugo, ulažimo još veće napore u regionalnu saradnju i pomirenje. Sve nacije širom Evrope nose neko istorijsko breme. Ali ne bi trebalo da istorija bude prepreka za izgradnju zajedničke budućnosti. Nedavno sam posjetio Beograd i Prištinu sa ciljem da razgovaram o dijalogu između Kosova i Srbije u kojem posreduje EU. Naša poruka je jasna: Sveobuhvatni sporazum između Kosova i Srbije ne bi samo povećao regionalnu stabilnost, nego bi takođe za obje zemlje podstakao izglede za članstvo u EU”, kazao je Maas.

Kako je kazao isto važi i za Bosnu i Hercegovinu, i dodaje da više od 25 godina nakon Dejtona vide zabrinjavajući zastoj i agresivnu retoriku.

“Danas poslije podne biće objavljena presuda u žalbenom postupku u slučaju Ratka Mladića. Podsjeća nas na stravične ratove devedesetih, uključujući djela genocida, masovna ubistva i etničko čišćenje. Ova strašna sjećanja trebalo bi da dovedu do zaključka da je budućnost Zapadnog Balkana u miru i demokratiji. Evropska mapa puta za Bosnu i Hercegovinu je jasna, radi se naime o 14 ključnih prioriteta Evropske komisije”, istakao je ministar.

Mass je naglasio ulogu civilnog društva u promovisanju pomirenja i dijaloga.

“To me dovodi do moje treće tačke – napredovanje prema samitu Berlinskog procesa u julu. Snažno Vas pozivam da uložite svu svoju energiju kako bi ovaj samit bio uspješan za ljude u regionu: posebno bi sporazum o slobodnom kretanju građana sa ličnim kartama podstaknuo trgovinu i putovanja. Slično tome, jedinstveni vizni prostor kao i međusobno priznavanje univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija olakšali bi život mnogim građanima vaših zemalja”, rekao je Maas.

Zaključuje, da je za prosperitetan i miran Zapadni Balkan potrebno da se udruže sve zemlje u regionu – pragmatično i hrabro, realistično i ambiciozno i dodaje da je Njemačka spremna pružiti podršku.