Crna Gora ne može čekati da joj Evropska unija (EU) i velike tehnološke platforme riješe problem dezinformacija i govora mržnje na onlajn platformama i u medijima već prvo mora na nacionalnom nivou krenuti u borbu protiv njih, ključna je poruka iz CDT-ovog podkasta Akcija „Borba protiv dezinformacija: Ograničenje slobode i/ili samoodbrana“.

Gosti podkasta bili su direktorica Agencije za elektronske medije (AEM) Sunčica Bakić i advokat Siniša Gazivoda, koji su saglasni da se mora naći balans između zaštite slobode izražavanja i zaštite građana od dezinformacija.

Upitana gdje je granica između slobode i odbrane od dezinformacija, Bakić ističe da treba praviti razliku da li je neki oblik govora „samo“ štetan ili je i zabranjen, ali i da se ne može očekivati od drugih da nam riješe problem.

„Na nacionalnom nivou se moramo boriti protiv određenih zabranjenih oblika govora. Treba praviti razliku je li govor štetan ili zabranjen. Ne možemo mi očekivati da nam META suzbije govor mržnje koji korisnici tu ostave“, kazala je ona.

Gazivoda kaže da mora postojati više različitih mjera u borbi protiv dezinformacija.

„Jedna je medijska pismenost koja ne ograničava slobodu izražavanja. Ima ipak mjera koje predstavljaju miješanje u slobodu izražavanja. Mora se ići u skladu sa svim standardima, prije svega sa članom 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima i praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Proizilazi da se sloboda izražavanja može ograničiti ako je propisano zakonom, pod uslovom da ograničenje teži zaštiti nekih legitimnih ciljeva predviđenih u samoj konvenciji i pod uslovom da je to neophodno u demokratskom društvu. Evropski sud kaže da mora postojati hitna društvena potreba da se u nekom slučaju ograniči sloboda izražavanja“, kazao je Gazivoda.

Još nemamo čime da se suprotstavimo dezinformacijama

Odgovarajući na pitanje da li Crna Gora ima mehanizme da se na demokratski način suprotstavi dezinformacijama, direktorica AEM-a kaže da se u toj agenciji češće koristi izraz informacioni poremećaj, nego dezinformacija, jer je sveobuhvatniji termin.

„Moramo razjasniti da li govorimo o medijima ili o društvenim mrežama. Oko toga se često u laičkoj, ali i stručnoj javnosti ne pravi razlika, a društvene mreže nisu mediji. U Crnoj Gori trenutno postoji okvir koji reguliše samo tradicionalne medije, tj. radio i televiziju. Već petnaestak godina zbog nepostojanja samoregulacije kompletnu regulaciju tradicionalnih medija radi AEM. Kod nas portali nisu regulisani. Ne postoji mogućnost da se utvrdi za jedan broj portala ko su vlasnici, ko su lica koja stoje iza sadržaja koji se objavljuje, to sve dovodi do velikog poremećaja“, navodi Bakić.

„Postoji u važećem zakonu o medijima mehanizam da bi sud na zahtjev tužioca mogao da ograniči širenje sadržaja, to se odnosi na ugrožavanje ustavnog poretka, kršenje prava drugih, opasnost po javno zdravlje, poziv na terorizam, međutim mi takvih slučajeva nemamo. Možemo da razgovaramo o tome šta su uzroci toga, da li tužilaštvo ne reaguje na slučajeve za koje opšta javnost zna, da li nam nedostaje mehanizma da je neko u obavezi da podnese prijavu ako takvo kršenje postoji“, dodaje Bakić.

Postoje, kako kaže, neki mehanizmi za borbu protiv dezinformacija, iako ona nije definisana u našem zakonodavstvu.

„Postoje i neka kršenja koja treba da se rješavaju samoregulacijom, neka koja treba da rješava regulacija AEM, međutim to je sve parcijalno, ne možemo reći da imamo sistemski odgovor kako da se suočimo sa ovim problemom“, kaže direktorica AEM-a.

Gazivoda dodaje da je kroz opis problema u Medijskoj strategiji donekle opisan problem dezinformacija. „Ali kad vidimo koje su konkretne mjere borbe protiv njih, već je to nedostatno u samoj medijskoj strategiji. Gotovo uvijek se koriste iste formulacije, govor mržnje, onlajn uznemiravanje i dezinformacije, pa se to ponavlja više puta, a onda kad se treba adresirati način kako da se to rješava više se o govoru mržnje govori, pa o uznemiravanju manje pa onda jako mršavo o dezinformacijama“, rekao je Gazivoda.

Medijska strategija, kako navodi on, identifikuje problem ali ne nudi rješenje. „Ali, najbolji bismo bili na svijetu kada bismo našli način kako da riješimo dezinformacije, to je problem u svim demokratijama. Ali se ne vidi ni da se nešto trudimo, da nešto krećemo da bavimo njime, tj. bavimo se njime kao prije 20 godina“, kazao je on.

Gazivoda smatra da se medijska strategija ne donosi radi strategije. „Da bismo rekli evo imamo strategiju, a ono što tamo piše da se isplanira i da se djeluje u tom pravcu, taj neki pokazatelj nam uvijek manjka“, dodaje Gazivoda.

Bakić kaže da se mnogo očekuje od novih medijskih zakona. „Očekivanja koja javnost ima da će novi zakon nešto u potpunosti urediti – to ne postoji“, navela je ona.

Dodaje da novi zakoni ne rješavaju pitanje šta se dešava ukoliko portal kontinuirano ozbiljno krši standarde emitovanja.

Govoreći o Aktu o digitalnim uslugama (DSA) koji je usvojila EU a koji reguliše i dezinformisanje na društvenim mrežama, Gazivoda navodi da on uvodi više različitih stvari.

„Onlajn platformama se uvode nove obaveze, između ostaloga da korisnici imaju pravo da budu obaviješteni kako funkcionišu algoritamski sistemi za isticanje pojedinih sadržaja, imaju obavezu da uvedu efikasan sistem prijavljivanja sadržaja, postojaće pouzdani prijavljivači, uvodi se efikasan sistem žalbi. Otprilike vidimo kroz obaveze koje se nameću, godišnja izvještavanja onlajn platformi, koliko je zapravo jako veliki broj žalbi.  Imamo i tijelo na nivou EU u kojem su zastupljeni nacionalni koordinatori, odnosno domaće institucije, a mi po nadležnosti bi bilo logično da je AEM, svakako mora da bude nezavisno tijelo od politike“, rekao je Gazivoda.

Ne možemo sami da se nosimo sa velikim tehnološkim kompanijama

Upitani da li države mogu pojedinačno da se suprotstave velikim onlajn platformama Gazivoda i Bakić su saglasni – da mala država kakva je Crna Gora to ne može.

„Zemlje sa mnogo većim demokratskim iskustvom same ne mogu učiniti mnogo protiv velikih tehnoloških kompanija. Mi nemamo ideju kako ćemo uvesti DSA u naš pravni sistem. On je uredba koja se primjenjuje u članicama EU, što mi nismo, on kod nas mora da se transponuje kroz pojedinačne zakone ili potencijalno kroz neki novi zakon. Ja se zalažem za veoma brz početak rada na transponovanju DSA, zato što je to proces koji će zahtijevati od zakonodavaca da se identifikuje i način na koji će DSA da se uvede u naš zakonodavni okvir“, kazala je ona.

Posebnu zabrinutost u vezi implementacije, dodaje, izaziva pitanje koliko će velike platforme zaista biti motivisane da imenuju predstavnika za male zemlje izvan EU, naročito za mala tržišta kao što je Crna Gora.

„AEM smatra da bi regionalna saradnja bila značajna, kada bi Balkan dobio tog predstavnika velikih platformi“, zaključila je ona.