Video
Državni sekretar u Ministarstvu kulture i medija Neđeljko Rudović, rekao je da je cilj njegovog resora da se do kraja ljeta, pripremi inicijalni dokument, mapa puta, kako bi se utvrdilo šta se od normi iz evropskog Akta o digitalnim uslugama (DSA) i Direktive o digitalnim tržištima (DMA), nalazi u crnogorskom zakonodavstvu.
“Naš osnovni posao je da utvrdimo šta se od normi koje se nalaze u ta dva akta već nalazi u našem pravnom poretku, jer smo prošle godine donijeli nove medijske zakone i norme, koje se odnose na medijsku nezavisnost i transparentnost vlasništva. Sve to je već u jednom dijelu u našim zakonima, a naš cilj je da u najkraćem roku napravimo tabelu usklađenosti da vidimo šta imamo, a od toga šta nemamo da vidimo kako ćemo to ugraditi u naš pravni sistem”, rekao je Rudović na panelu “Šta evropska pravila donose Crnoj Gori”.
Rudović je kazao da će, prema preliminarnim analizama, da bi se sve to prenijelo u pravni poredak, morati mijenjati ne samo medijski, već i drugi zakoni.
“Zato je važno pripremiti radni materijal, a to moramo da pripremimo do kraja ljeta. Efektivno na tome radimo sa četvoro ljudi, od čega se time bavi jedan čovjek, uz moju podršku” istakao je Rudović.
Obaveza Crne Gore je, kaže, da u idealnim okolnostima, do kraja 2026. godine, Crna Gora ispuni privremena mjerila za zatvaranje poglavlja”
“Tako da mi moramo da završimo kompletan posao, ne u decembru 2026, nego mnogo ranije, makar nekoliko mjeseci ranije što znači da nas čeka posao koji je jednako važan u odnosu na posao kada smo pripremali medijske zakone” naveo je Rudović.
Direktorica Agencija za audiovizuelne medijske usluge Sunčica Bakić podsjetila je da je samo jedan od evropskih regulatora uspio da razvije kapacitete za primjenu DSA, da su ostali u fazi razvoja, te da će Crna Gora jako brzo morati da ide u tom pravcu.
Ona je kazala da je bitno da EU sprovede procese protiv X-a i TikToka i pokaže da je spremna da pokaže da se implementacija DSA ne dovodi u pitanje.
“Ne smijemo da čekamo da vidimo kako će se taj proces završiti. DSA obuhvata više oblasti i tržišta, nama je ključna informacija ko su institucije koje će ovo sprovoditi za šta su zadužene. Ključna stvar je odrediti mrežu institucija i ko će koordinirati tu mrežu. Postoje dvije – ja vjerujem da je AMU prvi izbor. Da je našoj Vladi jasno kakav je to proces ne bi u Ministarstvu kulture i medija samo dvoje ljudi radilo na tome. Jako će teško naći ljude koji će biti spremni da suoče sa tim izazovom. Irski regulator privukao je ljude iz platformi da dođu da rade kod njih, mi to ne možemo“, rekla je Bakić.
Advokat Siniša Gazivoda, govoreći o DSA, kazao je da se radi o aktu koji ima neposrednu primjer+nu u državama članicama, za razliku od direktiva. Kada je u pitanju Crna Gora, Gazivoda kaže da je pred zemljom nekoliko opcija, kada je u pitanju borba protiv dezinformacija i zakonske regulative.
“Jedna varijanta je da radimo nešto radikalno, poput cenzure, što neće dati efekte, druga da se sakrijemo u podrum i čekamo da prođe, a treća da se koliko-toliko pripremamo za to, rekao je Gazivoda.
Govoreći o registru medija i transparentnosti vlasništva u medijima Bakić je kazala da je jako teško riješiti to pitanje.
„Dvadeset godina imamo jedan pristup, imamo subjekte koji imaju date pozicije, licence, dozvole, ne mogu se njihova stečena prava tek tako revidirati. Što se tiče AMU, ono što možemo da radimo je da podstičemo transparentnost, radimo digitalnu mapu i učinimo javnosti dostupnim podatke zvaničnih vlasnika i sa njima povezanih lica. Nadamo se da će to da podstakne debatu i pokrene teme i da se vidi da li su zaista neki ljudi vlasnici nekih medija u Crnoj Gori“, rekla je ona.
Rudović je kazao da svi mediji koji posluju u Crnoj Gori, nezavisno ko im je vlasnik, moraju da imaju 25 posto sopstvene produkcije, što, prema njegovim riječima, znači da će program morati da prave u Crnoj Gori i da se bave temama u Crnoj Gori.
“Po prvi put smo uveli tu obavezu, ona do sada nije postojala. Drugo, svi mediji koji trenutno imaju dozvole, tj nacionalnu pokrivenost, neće je dobijati automatski, nego će je dobijati ako AMU procijeni da nam je potrebna još jedna televizija sa nacionalnom frekvencijom, rekao je Rudović, napominjući da će AMU na osnovu elaborata vidjeti ima li potrebe da imamo toliko televizija.
“Mijenjamo puno toga u javnom interesu, a suštinsko pitanje je kako ćemo da sprovodimo zakon. AMU ima veliku odgovornost i zato je važno da dobru reputaciju koju je izgradila posljednjih godina sačuva i da bude istinski nezavisni regulator koji odluke donosi shodno zakonskim ovlašćenijima, a ne shodno političkim prilikama”, naveo je Rudović.
Komentarišući tužbe koje imaju za cilj da medije i nevladine organizacije opterete finansijski i odvrate ih od kritika (SLAPP tužbe), Gazivoda je rekao da naš pravni sistem čak i ne identifikuje SLAPP tužbe.
Preporučeno
“Mi nemamo institucionalno prepoznavanje. Kada se vidjelo da to vodi ka ugrožavanju slobode izražavanja imali smo niz akata iz EU šta bi na nacionalnom nivou trebalo raditi, kao što je akt iz 2024. o prekograničnim SLAPP tužbama i razvijanje prakse Evropskog suda za ljudska prava gdje je SLAPP prepoznat kao nešto što ima odvraćajući efekat u slobodi izražavanja. Od onoga što bi imalo smisla u našem sistemu je rano ocjeniti da li se radi o SLAPP-u i da se odbacuju takve tužbe. Loše je što nemamo nikakav mehanizam za to“, kazao je Gazivoda.
