Video
Kako je saopšteno iz CDT-a, sa konferencije je poručeno i da treba razmotriti da se Tužilački i Sudski savjet u budućnosti profesionalizuju po ugledu na Centralnu izbornu komisiju (CIK).
Programska direktorica CDT-a, Milica Kovačević, kazala je da bez pravde nema napretka, ni razvoja ni u jednoj oblasti.
„Nije dovoljno govoriti o harmonizaciji i normativnim unapređenjima koja izazovu pohvale sa različitih adresa, ali su u praksi neodrživa i ne dovode do odgovarajućih promjena. Mi iz godine u godinu govorimo o istim problemima u pravosuđu“, kazala je ona.
Ministar pravde Bojan Božović saopštio je da je Vlada u komunikaciji sa Evropskom komisijom i međunarodnim partnerima dobila preporuku da je potrebno mijenjati Ustav na način da Tužilački savjet postane ustavna kategorija, a da za Sudski savjet to svakako ne treba da bude sporno.
„Jedna od obaveza za zatvaranje poglavlja je prihvatanje ovih preporuka EK, većina njih je starija više od 7-8 godina. Mi smo se držali principa i predložili da to bude pretočeno u Ustav, a da Ministar ne bude dio Sudskog savjeta. Mi smo se obavezali, kao Vlada, da nećemo učestvovati u radu Sudskog savjeta“, saopštio je Božović i ocijenio da je dobro da i Sudski i Tužilački savjet budu dio Ustava.
„I da se formalno-pravno uticaj izvršne vlasti na tužilačku i sudsku vlast još smanjuje i formalno ukida, s tim sto će u sudskom svIjetu naravno predstavnik Ministarstva pravde imati ulogu“, kazao je Božović.
Član Sudskog savjeta, Miodrag Iličković, podsjetio je da smo pokušaj da se oba savjeta i tužilaštvo oslobode političkog uticaja imali 2013. godine.
„Ja sam bio oduševljen. Desilo se suprotno od toga. Sve je to spakovano, vlast je ukapirala da će prenijeti ogromnu moć na pravosuđe i Ustavni sud, da će konačno pravosuđe postati vrlo moćna grana vlasti i onda su napravili jedan grč, izabrali su poslušne na uštrb kvaliteta“, rekao je Iličković.
Tadašnja vlast je, dodao je, dovela ljude koji nikad nisu ulazili u sudnice, nemaju pravosudni ispit…
„Ali bili su sigurni glas. Manir je bio izaberimo pet sigurnih glasova, pisaće izdvojena mišljenja, stvara se mimikrija svega toga. Slično je bilo i u tužilaštvu, dovedeni su sigurni momci, stvar je završena formalno kako Evropa traži, a završili smo posao za sebe“, naveo je Iličković.
Govoreći o aktuelnim predlozima za promjene Ustava, Iličković je kazao da je „greota klat’ vola za kilo mesa“.
„Da mijenjamo Ustav za te neke stvari, ja mislim da imamo normativni okvir sasvim dobar. Ja sam protiv toga da ministar ne učestvuje u Sudskom savjetu, ne mora on da utiče na karijere sudija, ali ministar je potreban, ima nadležnosti finansije, budžet… Vlada je donijela odluku da ministar neće učestvovati u radu Sudskog savjeta, odakle ovlašćenje ministru da se protivustavno ponaša?“, rekao je on i dodao da predložene izmjene da u savjetu bude više sudija, a manje uglednih pravnika ne donosi ništa posebno.
„Ni taj balans da bude više sudija, a manje uglednih pravnika nešto posebno donosi. Sudije su odgovorne prema kolegama koje su ih birale, da štite struku, ugledni pravnici prema parlamentu koji ih je birao, to je super balans. Predsjednik Sudskog savjeta je izabran dvotrećinskom većinom, pa poslije opet od Sudskog savjeta, on je u duplom kapacitetu, ima legitimitet da crpi taj „zlatni glas“, poručio je Iličković.
Advokat Siniša Gazivoda podsjetio je da je Venecijanska komisija rekla da se vodi računa o dvije stvari – da ne dođe do korporativizma, odnosno potpunog zatvaranja.
„Da svaka vlast mora da potiče od volje naroda, da se ne izgubi uticaj parlamenta“, rekao je on.
Druga stvar na koju je VK ukazala, kaže on je – politizacija, odnosno pretjerani politički uticaj.
„Jako bi po mom sudu bilo loše da zbog evropske agende preskočimo nešto i upišemo u Ustav neke stvari koje će ostati tu više od decenije, naš Ustav je tvrd i nije ga lako mijenjati“, rekao je Gazivoda.
On je kazao da bilo bi dobro da se razmisli da se i Sudski i Tužilački savjet profesionalizuju.
„Ne da se prekida mandat sadašnjima, ali za budućnost, kao sa CIK što se radi. Nadležnosti Sudskog i Tužilačkog savjeta ima toliko, posla da bi imali šta da rade svaki dan po cio dan“, rekao je Gazivoda.
I ministar pravde je saglasan da treba razmisliti o profesionalizaciji savjeta.
Božović je naveo i da Crna Gora ne bi dobila pozitivni IBAR da Vlada nije donije odluku kakvu je donijela, da ministar pravde ne učestvuje u radu Sudskog savjeta.
„To je bio imperativ. Smatrao sam da ima i dobrih strana zašto ministar pravde treba da bude u Sudskom savjetu, međutim bilo je i tih kontraargumenata, EU je po tom pitanju bila tvrđih stanovišta“, naveo je ministar.
Sagovornici su saglasni da će biti jako teško, ako ne i nemoguće u potpunosti osloboditi pravosuđe političkog uticaja.
„Jedini način da pravosuđe bude očišćeno uticaja politike je u jačanju tog istog pravosuđa. Mi kao društvo moramo stvarati bolje usove za to. Ako neko hoće da zloupotrijebi normu zloupotrijebiće je bez obzira kako je napisana. Da li ćemo se ovim apsolutno riješiti svih uticaja politike, mislim da ne, ne gledam stvari ružičastim naočarima. Ako će neko da bude imun na uticaje politike, biće, pa da nas je još trojica tamo“, naveo je Božović.
Gazivoda je istakao da je već 15 godina u sudnici, a da nikada nije posumnjao da je neko uzeo novac iako građani smatraju drugačije.
Preporučeno
„A percepcija građana je često takva, bar ja što čujem, da je to tako. Isto mislim da se makar, u neko poslednje vrijeme, ne dešava da neko telefonom naručuje presudu, a ne vjerujem ni da se ranije dešavalo, a i to je percepcija građana da to tako funkcioniše. Ono što mislim da se dešava kao negativni uticaj, u određenom broju slučajeva, je autocenzura, od velikog pritiska koji napravi politika, što napravi opšte očekivanje javnosti i da to nisu okolnosti u kojima je jednostavno suditi i raditi“, zaključio je Gazivoda.
