Video
Iz njegovog kabineta je krajem aprila saopšteno da nije potpisao ovaj zakon zbog brojnih otvorenih pitanja na koje Vlada Crne Gore nije dala odgovore.
Rečeno je da se ovim sporazumom narušava konkurencija i ravnopravnost položaja na tržištu, suspenduje primjena crnogorskih zakona koji regulišu javne nabavke, tendere i državnu imovinu. Iz kabineta Milatovića je ukazano i da su izostale pravne i finansijske analize u vezi sa brojnim obavezama koje bi Vlada preuzela u ime države, uz bojazan da bi njihova realizacija mogla ugroziti javne finansije.
Problematizovano je i to što se sporazumom utvrđuje javni interes unaprijed, bez konkretizacije lokacije i karakteristika budućih projekata, što stvara pravnu nesigurnost za građane i njihovu imovinu. Ocijenjeno je i da je ovaj sporazum praktično jednostrano obavezujući za Crnu Goru, bez konkretnih obaveza druge strane kojima bi se osigurala zaštita naših interesa.
Milatović je pozvao poslanike da prilikom ponovnog odlučivanja o sporazumu imaju u vidu sve ove primjedbe.
Stav EK
Komesarka za proširenje Evropske komisije Marta Kos je, odgovarajući Milatoviću u vezi sa sporazumom, kazala da „na osnovu analize na prvo čitanje, sporazum ne sadrži dovoljno detaljne odredbe koje bi same po sebi bile u suprotnosti sa pravom EU“. Ipak, ukazala je da će određene odredbe morati pažljivo da se implementiraju kako bi se izbjeglo njihovo moguće kršenje u dijelu javnih nabavki. Naglasila je da su svi programi i dalji sporazumi sa arapskim investitorima „izuzeti iz zakonodavstva obje zemlje o javnim nabavkama, javnim tenderima i procedurama konkurentskog nadmetanja“.
– Ovaj sporazum ne sadrži odredbe koje bi same po sebi bile u suprotnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju… SSP sadrži vrlo široku odredbu o otvaranju tržišta javnih nabavki, zasnovanu na nediskriminaciji i reciprocitetu, ravnopravnom tretmanu između kompanija iz EU i Crne Gore, kao i na transparentnosti postupaka javnih nabavki – navela je Kos dodajući da će „usklađenost zavisiti od tumačenja i sprovođenja projekata“.
Ocijenila je da bi zbog težnje Crne Gore da postane članica EU „bilo od suštinske važnosti da se obezbijedi usklađenost ovog sporazuma, prilikom njegove implementacije, sa pravnom tekovinom EU u oblasti javnih nabavki“, što znači odsustvo diskriminacije, jednak tretman kompanija i transparentnost procedura javnih nabavki.
Različita tumačenja
Njenim odgovorom bili su zadovoljni svi zvaničnici, jer su ga svi različito protumačili. Milatović je kazao da njene riječi potvrđuju da sprovođenje sporazuma ne bi bilo u skladu sa pravnom tekovinom EU. Premijer Milojko Spajić je saopštio da je prezadovoljan odgovorom Marte Kos dodajući da to pokazuje da je Vlada bila u pravu kada je rekla da je sporazum usklađen sa EU zakonodavstvom. Predsjednik opštine Ulcinj Genci Nimanbegu koji se protivi ovom sporazumu je odgovor Marte Kos vidio kao spremnost da stane u zaštitu principa transparentnosti, zakonitosti i javnog interesa.
Skupština je 23. aprila usvojila dva prijedloga zakona o potvrđivanju sporazuma sa Vladom UAE, od kojih je Milatović potpisao samo o ekonomskoj saradnji dvije zemlje, dok je drugi koji se odnosi na turizam i razvoj nekretnina vratio na ponovno odlučivanje.
Brojne nevladine organizacije i građanski aktivisti protive se ovom sporazumu smatrajući ga opasnim po državu i njene interese. Nakon što je Milatović odbio da potpiše sporazum, iz MANS-a su u otvorenom pismu poslanike pozvali da predstavljaju građane i njihove interese, a ne da kao dio partijske mašinerije glasaju za sporazum koji može biti opasan za Crnu Goru.
Preporučeno
