Na samom početku premijer Dritan Abazović čestitao je MUP-u na uspješno sprovedenoj akciji “Florida”.

Saopšteni su podaci o turističkoj sezoni i kako je saopštio ministar ekonomskog razvoja Goran Đurović, sezona je sada na 90% iz rekordne 2019.

Ministar ekonomskog razvoja i turizma Goran Đurović kazao je da na današnji u Crnoj Gori boravi 171.344 turista.

” To je 2,44 odsto više u odnosu na 2019. godinu, a na skoro 90 odsto smo ukupno u odnosu na 2019. godinu. U hotelima je skoro 800 gostiju više u odnosu na 2019.”, rekao je Đurović na sjednici Vlade.

On je saopštio da je broj stranih putnika na graničnim prelazima od 18. do 25. jula bila 223.647, što je 18,34 odsto više u odnosu 2021. i 14, 39 odsto u odnosu na 2019. godinu.

” Posjećenost nacionalnih parkova je 99,46 odsto u o 111, 75 odsto veći u odnosu na prošli period. Mislim da Crna Gora opravdava svoju ljepotu i da smo aktraktivna destinacija i nadam se da ćemo do kraja sezone imati lijepe vijesti”, istakao je Đurović.

Sa druge strane ministar finansija Aleksadar Damjanović saopštio je da u Ministarstvu finansija nema toliko dobrih vijesti.

“Napravili smo smjernice makroekonomske i fiskalne politike za period od 2022-2025. godine, ali da treba oprezno da pristupimo realizaciji budžetske politike. Rad na novom budžetu traje, rebalans je planiran za septembar”, naveo je Damjanović.

Apelovao je i da svi urade sve kako bi se unaprijedio i sačuvao životni standard.

“Ne možemo znati kakva će biti kretanja tokom drugog dijela godine, dragocjeni će biti rezultati u turizmu, ali već sad moramo da razmišljamo o sredstvima koja nedostaju za ovu i narednu godinu. Procjena je da će nam za narednu godinu nedostajati oko 600 miliona i procjena je da se polako plaća ceh jednog dosta problematičnog ponašanja ranijih administracija”, objasnio je Damjanović.

Ministar odbrane Raško Konjević je istakao da, ako je dobro shvatio, za ovu godinu 270 miliona i za sljedeću oko 600 miliona nedostajućih sredstava, što znači da se približavamo cifri od milijardu nedostajućih sredstava.

“Bojim se da nam prilike ne idu na ruku i da ne shvatamo važnost optimizacije koju ste spomenuli. Imamo u vidu da su dvije pozicije koje su korišćene kao jedan dio prikazivanja ulaganja u sistem odbrane, a koje više ne zaslužuju tu da budu. Radi se o iznosu od pet miliona eura za prodaju vojne opreme, a on zadnjih godina nije prilazio milion, milion i po eura. I druga stvar, mi smo za vojne penzije računali oko 13 miliona eura. Od naredne godine ćemo se zalagati da se te stvari promijene, jer isplaćivanje radnih penzija nije ulaganje u sistem odbrane- Moramo ući u snažniju investiciju u tom svijetu, naročito znog nekih okolnosti koje su usložile situaciju i na globalnom nivou”, kazao je Konjević.

Ministar Đeka je naveo da ima pribjedbe na tekst nacrta zakona o Vladi.

“Manje bitno je to šro je predviđeno 14 ministarstava, ali prilikom odvajanja resora pravde i ljudskih prava imali smo samo pohvale, jer dajemo na važnosti ljudskim pravima. Što se više približavamo EU to sve više do izražaja dolazi važnost ljudskih prava. Uopšte ne obavezuje mandatara da ispoštuje ovo što stoji u nacrtu i zbog toga sam protiv i glasaću protiv. Dođe neka druga Vlada i njoj se možda ne sviđa da ima četrnaest ministarstava, znači ne možemo da definišemo tek tako taj broj. Juče smo imali predstavu za javnost da je ovo veliko dostignuće. Dobro je što ćemo imati zakon o Vladi, ali ću glasati protiv”, naveo je Đeka.

Dukaj je istakao da je ovo samo nacrt zakona, koji će biti 40 dana u javnoj raspravi.

“Što se konkretno ministarstva tiče, rekli smo da nećemo praviti pritisak i ostavili radnoj grupi da da svoje mišljenje. Kompletan tekst je urađen u skladu s principima, predlažem da ovaj zakon ipak danas bude usvojen, a tu smo za detalje”, naveo je Dukaj.

Ministar pravde Marko Kovač kazao je da je jedina dobra stvar to što se krenulo s mrtve tačke, ali da nije dobar način kako se krenulo.

“Proces nije inkluzivan, Ministarstvo pravde nije imalo svog predstavnika u grupi. Pošto je ovo radna verzija, želim da ukažem da imamo više odredbi koje direktno protivrječe Ustavu. Ovdje se po prvi put predviđa ograničenje u radu Vlade, a za takvo nešto bi morali da mijenjamo Ustav. Jedan dio je praktično prepisan iz drugih zakona”, kazao je Kovač i dodao da ni o neće glasati za ovo.

Ministarka nauke kazala je da nije dobro da se spoje resori prosvjete i nauke, jer smatra da će nauka biti marginalizovana.

I ministarka Novaković-Đurović kazala je da ovaj prijedlog ima manjkavosti.

“Ovo je samo nacrt. Zamislite da smo kod drugih dokumenata imali raspravu kao o ovom. Zamislite da je ministar Đeka koji je bio u radnoj grupi stavio temeljni ugovor na javnu raspravu umjesto što je ukinuo Direktorat za osobe sa invaliditetom u njegovom Ministarstvu zbog čega Vlada trpi kritiku. Kritikama dajete doprnos tekstu, jer ne postoji način da po prvi put napišete zakon o kojem će svi na prvom čitanju da kažu ovo je idealno. Saglasan sam s ministarkom nauke, mislim da je važnije da kroz ovaj zakon definišemo gdje će biti pozicija nauke, jer je bilo dosta lutanja”, kazao je Konjević.

Dodaje i da ovo nije prvi put da se pominje zakon o Vladi.

“O tome je pričala i Vlada Zdravka Krivokapića, a uradili su jako malo. Mislim da treba cijeniti napor ministra Maraša. Završnu riječ daće svakako Parlament”, naveo je on.

Abazović je kazao da kad je u pitanju ugovor sa SPC da se jave mediji, inetelektualci, NVO i CANU da se jave i kažu na koji su način učestvovali u donošenju ugovora sa katoličkom crkvom.

“Pa ćete da vidite inkluzivnost Dritana Abazoviča. Ko ima problem s Đekom neka se obrati meni”, kazao je Abazović.

Odbacio je i prijedlog ministarke Marović da se uvede broj stalnih ministarstava i odredi koliko može da se uvede po potrebi.

“Ne bih ja pravio dramu. A o tome o čemu se glasalo i kako, svi smo zajedno glasali zakon o loalnim izborima, pa ga je Ustavni sud neočekivano odbacio, ali on zato i postoji. Demokratija je skupa i ponekad spora”, istakao je Abazović.

Ministar Đeka je rekao da što se tiče ugovora sa SPC da mu je zadovoljstvo što je učestvovao u tom procesu.

“Imaš pravila koja treba da ispoštuješ, kao kad kupiš auto, pa izađeš na put i imaš ograničenja brzine, stop znak… A što se tiče zastupljenosti manjina u vladi, ne bi bio ni Dukaj tu da nije bilo premijera, ne bih ni ja. Nijesmo uslovljavali premijera s brojem mjesta u Vladi”, kazao je Đeka.

Konjević je kazao da je sad građanima jasno kako ministar Đeka na neke stvari.

“Dritana Abazovića ne bi bilo u vladi da nije dobio podršku DPS, da ne mislite da smo mi ili vi nešto, to je dogovor onih koji su konstituisali većinu”, kazao je Konjević.

Premijer Dritan Abazović predlaže da javna rasprava počne 1. septembra.

“Ovakav nacrt ako se vrati ovakav ja ga neću podržat”, kazao je Abazović.

Sjednicu možete pratiti uživo na portalu Standard.