Video
Čitava poenta priče o efikasnoj javnoj upravi svodi se na to da se sa što manje šaltera i činovnika pruži bolja i brža usluga privredi i građanima.
Zbog toga su mnogi skloni da kažu da je reforma javne uprave u stvari reforma države budući da dolazi do promjena u njenoj organizaciji i funkcionisanju.
Prije ove reforme, crnogorski državni aparat, slično kao u zemljama okruženja, slovio je za glomazan i spor. No, aktuelna Vlada i nadležno Ministarstvo javne uprave su se potrudili da se takav imidž počne popravljati. Krenimo redom…
Prije svega, efikasna javna uprava ne znači automatski otpuštanje službenika i da jedan činovnik radi 10 poslova.
Naime, zbog evroatlantskih integracija našoj državi su potrebni moderni, obrazovani i IT veoma pismeni službenici, jer je proces evropskih integracija, za koji se Vlada čvrsto opredijelila, neraskidivo povezan sa kapacitetom javne uprave da implementira sve tekovine Evropske unije u crnogorski sistem.
Zbog toga prioritetan zadatak ne treba da bude manji broj službenika, no efikasnija javna uprava zasnovana na eUpravi i digitalizaciji svega.
SMANJEN BROJ DRŽAVNIH ORGANA
Uredbom o organizaciji i načinu rada državne uprave iz 2019. godine, sve u skladu sa Zakonom o državnoj upravi, Ministarstvo javne uprave je prvi put smanjilo broj državnih organa za šest. Naime, za razliku, od tada važeće organizacije državne uprave koja je pored 17 ministarstava imala i 35 organa uprave, po Uredbi u sistemu sada imamo 17 ministarstava i 29 organa uprave nad kojima se vrši nadzor.
Nova organizacija, kako je tada primijećeno, osim što je racionalnija i ima manji broj organa, treba da doprinese efikasnosti rada i djelovanja i obezbijedi visok nivo kvaliteta u pružanju usluga, jer počiva na jasnim kriterijumima i linijama odgovornosti.
Konkretno, Uprava policije je od 2019. godine postala samostalni organ, nad kojim nadzor vrši MUP. Spojile su se Lučka kapetanija i Uprava pomorske sigurnosti u jedan samostalni organ.
Zavod za intelektualnu svojinu je formalno ukinut i postao je dio Ministarstva ekonomije.
Uprava za inspekcijske poslove je postala samostalni organ nad kojim nadzor vrši Vlada preko Ministarstva javne uprave.
Agencija za duvan je Uredbom ukinuta i prešla je u resor Ministarstva finansija. Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma je postala dio Uprave policije.
Takođe, Uprava za zbrinjavanje izbjeglica je ukinuta i postala je dio MUP-a. Uprava za javne nabavke je, takođe, ukinuta i postala je dio Ministarstva finansija.
Evropska unija je prepoznala napore koje sprovode Ministarstvo i Vlada u vezi sa reformom javne uprave, pa je krajem prošle godine izdvojila dodatnih 2,1 miliona eura. Cilj pomoći je da javna uprava Crne Gore postane još pristupačnija i efikasnija, smanjujući troškove za građane i za privredu.
Podsjetimo, EU je ukupno obezbijedila više od šest miliona eura za reformu javne uprave u Crnoj Gori. U decembru 2018. obezbijeđeno je četiri miliona eura, a u decembru 2019. godine 2,1 miliona eura.
Podržane aktivnosti su se, kako je tada saopšteno, odnosile na usvajanje zakonodavnog okvira kako bi se stvorila održiva javna uprava, koja pruža bolje javne usluge i ima kapacitet da odgovori na potrebe građana i privrede. Zakonodavne promjene su, takođe, postavile osnovu za uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema za razmjenu podataka između državnih registara.
Ovo će pojednostaviti administrativne procedure, povećati broj elektronskih usluga i poboljšati kvalitet i dostupnost javnih usluga, što će na kraju rezultirati nižim troškovima za građane i privredu.
Podrškom EU takođe je, kako je navedeno, podstaknuta digitalizacija i razvoj elektronskih usluga na portalu eUprave, te jačanje eDemokratije projektima kao što su “Glas građana ePeticije” platformom koja omogućava učešće građana u kreiranju javnih politika sa 3.000 potpisa.
Preporučeno
I na kraju, za reformu javne uprave od suštinske važnosti je potpuna implementacija modernog zakona o državnim službenicima i namještenicima i, najvažnije, implementacija Plana optimizacije javne uprave. Naročito brzo je potrebna isplata otpremnina službenicima koji su odlučili da sporazumno prekinu radni odnos.
