Tim predlogom je pokazao Aljbinu Kurtiju i Aleksandru Vučiću da neće žrtvovati put Albanije u Brisel radi spora Prištine i Beograda; tada je predlogom najavio i svoju poruku od 1. jula – kako je ideja ,,Otvorenog Balkana“ postigla svoj cilj i da sada ,,moramo da strmoglavo“ uronimo u Berlinski proces.
OTKUD PREOKRETBerlinski proces je ime za ubrzane integracione postupke zemalja Zapadnog Balkana ka Briselu lansiran željom Angele Merkel 2014. godine da Evropska unija posveti najveću pažnju balkanskim nečlanicama ove konfederacije: Srbiji, Albaniji, Severnoj Makedoniji, Kosovu, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
Rama se sada vraća Merkelovoj viziji svestan da međudržavna balkanska integracija pod imenom ,,Otvoreni Balkan“ ne može uspeti i hita u Brisel. On se samo privremeno zanosio idejom balkanske unije zbog toga što su Francuska i Holandija sprečile završne procedure za ulaženje Albanije i Severne Makedonije u EU 2019. godine.
Okrenuo se Balkanu, ali je ubrzo shvatio, da od kopiranja ,,Šengena“ na Balkanu nema ništa. Pre četiri godine on je bio ljut na Evropsku uniju, a sada je ljut zato što je bio ljut.
NEMOGUĆNOST ,,MINI ŠENGENA“
Politika ,,Otvorenog Balkana“ je neshvatljivi amaterizam Rame, Vučića i Zaeva (i Pendarovskog) iz Skoplja, koji su je zastupali u protekle četiri godine bez ijednog studioznog projekta o njenim ekonomskim i političkim uslovima.
Rama i Vučić su od 2019. godine na ovamo govorili kako će njihov ,,Otvoreni Balkan“ biti kopija istovrsnih sloboda Evropske unije oko slobode kretanja roba, rada, kapitala i usluga. I da će za jednu noć, kao gotov model, bliskog dana, da uskoči u briselsku uniju.
To je nemoguće.
EKONOMSKI USLOVI
Proglašavanje slobodne trgovine u ,,Otvorenom Balkanu“ bez carinskih, akciznih i poreskih ujednačavanja vodi ,,ludilu“ vučje borbe i otimanja tržišta.
Čak i da je tačno da su carine približno jednake u svim evropskim državama s obzirom na pravila Svetske trgovinske organizacije (STO) i pristupnim prilagođavanjima Evropskoj uniji – porezi i tarife su različiti. Različite su i unutrašnje podsticajne i eksportne subvencije. Tu bi Srbija potopila i Albaniju i Makedoniju – i Crnu Goru.
Beznadno je voditi u ,,Otvorenom Balkanu“ nesinhronizovanu politiku unutrašnjih razvojnih sektorskih i granskih prioriteta sa nadom da će oni sutra biti spojivi sa sinhronizovanom raspodelom agrarnih i industrijskih kvota na pšenicu, kukuruz, šećer, mleko, vino, gvožđe, čelik, ugalj i stotinu drugih proizvoda u Evropskoj uniji.
,,Otvoreni Balkan“ bi udaljio svoje zemlje od Evropske unije umesto da ih približi. On bi vodio izolaciji Tirane, Beograda i Skoplja. I Podgorice.
I osim toga, koncept ,,Otvorenog Balkana“ nije stigao ni do bilo kakvog tripartitnog međudržavnog fonda za nivelisanje razlika u produktivnosti rada, za finansiranja realokacije radne snage, za finansiranje ruralnog razvoja i održive ekološke ravnoteže.
Kada bi se zbog njega Beograd, Tirana i Skoplje opraštali od berlinske vizije brzog regionalnog uklapanja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju – onda bi se ove tri države gotovo lišile ogromnih pretpristupnih fondova Evropske unije i ogromne buduće pomoći iz njenog centralnog budžeta. U tu zabludu alternativne izolacije nije pala nijedna bivša socijalistička zemlja. I stoga nijedna ni ne proklinje dan kada je žurila u Brisel.
Svima njima je danas bolje nego nama, a bilo im je do pre 30 godina gore.
POLITIČKI USLOVI
I neshvatljivo je da Rama i Vučić nisu obratili pažnju da je Evropska unija u ekonomskom smislu planirani međudržavni ekonomski kartel.
Evropska unija je bolje plansko društvo od planskih bivših socijalističkih zemalja. A ceo njen ekonomski kartel služi za političko jedinstvo koje do sada strateški, u njenih 70-godina istorije, nije nikada ozbiljno narušeno – svejedno što ga je napustilo Ujedinjeno Kraljevstvo.
Usputne čarke, kao ova sadašnja oko raspodele kvota za udomljavanje imigranata otporom Poljske i Mađarske, ne ugrožavaju je. A sovjetski sistem se u Istočnoj Evropi raspao posle 45 godina od uspostavljanja, dok se Unija održava bez vidljivih pukotina, uprkos tome što je ona neuporedivo složenija ideja od socijalističkog jedinstva.
Ideja o evropskoj uniji je vizija o univerzalnom kontinentalnom paktu Evropljana, ona je najlepša federalistička ideja u savremenom svetu i za sada je najbolji model za očuvanje mira među, do juče, zaraćenim narodima – i za opšti progres.
Nemoguće je uspostaviti političko jedinstvo na Zapadnom Balkanu gde su Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora u NATO-u, dok Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu. Nemoguće je izgraditi jedinstveni politički glas u ovoj grupi gde Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija priznaju Kosovo dok ga Srbija i Bosna i Hercegovina ne priznaju. Nemoguće je ovde osigurati strateški mir kada Srbija vodi politiku sabotaže Kosova, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Nemoguće je tu stići do jedinstva i zato što ekstremizam politike Aljbina Kurtija u Prištini provocira rat sa Srbijom – što je osudio i tvorac nezavisnog Kosova Bil Klinton, u svom govoru u Tirani 3. jula ove godine, kada je zloupotrebu albanske većine na Kosovu nad manjinskom srpskom nazvao ,,glupošću“ i zahtevao njenu obustavu.
Kod Aljbina Kurtija je dobro to što je on apsolutni ateistički sekularista i brani kosovsku državu bez ikakve zloupotrebe religije. Cela njegova partija ,,Samoopredeljenje“ je fanatično anti-religiozna, ali je nacionalno radikalna, šovinistička. Ona je tu tvrđa verzija sekularnih socijalista u Albaniji koje vodi katolik Edi Rama.
Ideološka omraza Aljbina Kurtija prema religiji ga vodi ka dodatnoj želji da maltretira Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu, preko granica sekularizma. On tu greši, jer Crkva na Kosovu nije samo instrumenat beogradske Velike Srbije, već je i instrumenat zaštite egzistencije tamošnjih Srba. To se ne može uništiti, jer bi Srpska pravoslavna crkva bez Srba na Kosovu bila mrtva popovska ustanova, koja jedino čuva manastirske zidove.
Beznadno je pokušavati da se izgradi političko jedinstvo u ovoj grupi ni zato što Albanija, Kosovo, Crna Gora i Severna Makedonija slede kažnjavanje Rusije zbog napada na Ukrajinu, dok Srbija i Bosna i Hercegovina (zbog Dodika) to ne čine. Ako nema jedinstvene političke ideologije i strateških ciljeva balkanskih država, onda ,,Otvoreni Balkan“ ne bi mogao ni ekonomski da se održi.
GROTESKA IMITACIJE
Komično je proglašavanje za veliki dokaz o uspešnom liberalnom ujedinjavanju tri države, Albanije, Srbije i Severne Makedonije – to što njihovi građani mogu da putuju samo sa ličnim kartama po ,,ujedinjenoj“ trojnoj teritoriji uprkos tome što su sve tri države zadržale policijsku kontrolu putnika na granicama. Kada putnik iz Srbije sleti avionom u Tiranu, on mora proći policijsku proveru svog identiteta, kao što je prolazi i na aerodromu u Podgorici. Imao ti pasoš ili ličnu kartu, isto ti se hvata.
Ali Nemac iz Berlina na pariskom aerodromu ili na automobilskoj granici sa Francuskom ne prolazi kroz tu šikanu. Ni ostali balkanski sporazumi nisu herojska novost u približavanju praksi Evropske unije, jer se odnose na već postojeću obaveznu saradnju evropskih država oko bezbednosti hrane, zdravlja stoke, međusobnu pomoć u gašenju požara i suzbijanju prirodnih nepogoda, bržeg zapošljavanja radne snage, fitosanitarne bezbednosti i drugo.
Manje-više, sve je to imitacija već od ranije primenjenih standarda Evropske unije za šta sada nisu potrebni bilateralni ugovori u ,,Otvorenom Balkanu“ – iako ne smetaju. Ali zavaravaju oči posmatrača da se tu radi o progresivnoj novosti koja u praksi tri države prethodno nije postojala i da su Rama, Vučić, Zaev i Pendarovski, protagonisti novog doba. Nisu.
MATIRANI VUČIĆ
Propala je ideja beogradskih nacionalista da upotrebe Edija Ramu protiv egzistencije nezavisnog Kosova.
I neverovatno je da je Beograd uporno zanemarivao obaveze Albanije prema NATO-u čiji je Tirana član od 2009. godine. Tirana neće nikada osporiti nezavisnost Kosova koju ovaj atlantski savez brani posle svoje pobede nad Srbijom 1999. godine.
Doduše, neće ni trpeti uporno prištinsko izazivanje Srbije zlostavljanjem tamošnjeg malobrojnog srpskog stanovništva – što Kurti čini. Problem Kosova će kad-tad, možda već ove godine, biti rešen: ili novim ,,rambujeovskim“ ultimatumom Beogradu i Prištini, možda već predstojećeg oktobra kada se u Tirani bude održao ,,berlinski“ samit šest zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, ili zasebnom međunarodnom konferencijom o Kosovu koju je Rama predložio 26/27. juna ove godine u Briselu.
Svi smo umorni od tvrdoglavih nacionalista koji maltretiraju demokratske principe života radi iživljavanja svoje teritorijalne pohlepe i mučenja drugog naroda.
Mi, naravno, želimo da srpska nacionalna manjina dobije teritorijalnu autonomiju na Kosovu, i ne odobravamo želju Aljbina Kurtija da incidentima prizove vojnu intervenciju NATO-a kako bi ovu autonomiju uništio i dodatno prognao preostale Srbe u svet. Protiv te njegove politike sada otvoreno nastupaju i Brisel i Vašington.
Ali ovo želimo takođe pomenuti: ako bi ova opštinska teritorija trebalo da služi za opstanak beogradskog kriminala i pretnje stabilnosti države Kosovo, onda će i sam Beograd biti saodgovoran za unesrećivanje tamošnjeg naroda.
STRATEŠKA NEDOUMICA
Tu postoji i sledeća nedoumica: kako Srbija može da ubedi Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovo da uđu u integrisani ,,Otvoreni Balkan“ kada uporno vodi politiku dezintegracije ovih država? I kako sa tom politikom može da uđe u Evropsku uniju?
Njen stvarni cilj nije otvorena balkanska zajednica, već Velika Srbija.
RAMA I KOSOVO
Veličina Edija Rame se u ovom trenutku sastoji u tome što vodi Albaniju prema Evropskoj uniji nezavisno od želje Prištine da ujedini Kosovo sa Tiranom.
Taj projekat Albanaca iz Prizrenske lige iz 1878. godine neće zbog toga nestati, ali se verovatno odlaže za nejasnu budućnost. On time prinuđuje i Kosovo da samostalno ode u Brisel.
A Kurti je preterao kada je 2021. godine učestvovao u izbornoj kampanji neregistrovane filijale svoje partije ,,Samoopredeljenje“ u Albaniji zahtevajući od Tirane referendum o ujedinjenju. Njegovu iredentu je tamo predvodio Boiken Abazi dok to sada u kosovskom ,,Samoopredeljenju“ žestoko u prištinskoj skupštini zastupa njegov rođak Hakim Abazi. Kurtijeva družina je slabo prošla na albanskim izborima i potom se pretvorila u čvrstu anti-evropsku i anti-američku ,,Tiransku grupu“.
Dakako, Rama je zapamtio Kurtijev pokušaj da 2021.godine zavlada Albanijom. Osveta je sada u toku. Krajem ovog juna je Rama odbacio želju Kurtija da se vlade Albanije i Kosova sastanu u Đakovici. Njega uopšte ne zanima ujedinjenje dve države, ne zanima ga anti-zapadna politika Prištine, a politička nekultura Kurtija mu već godinama ide na živce.
Dobro je za Albaniju da ima Edija Ramu za prvog političara.
FLERT PODGORICE
Ako iko u Crnoj Gori zna da je Podgorica izradila profesionalnu master studiju o koristima svoje integracije u ,,Otvoreni Balkan“ i zna gde se ona nalazi – osim one koja je blickrig koju je radila bivša ministarka Marović – bilo bi dragoceno da je objavi. Nemoguće je da je jedino Abazović i ,,zdajci“ imaju?
Takva multi-profesionalna studija se plaća desetinama miliona eura i izrađuje se godinama. I ne izrađuje se bez strateške odluke vlade koju budžetom ne potvrđuje parlament. To tri prestonice – Beograd, Tirana i Skoplje – nisu izradile, ni zajedno, niti odvojeno (što bi bilo pogrešno).
Abazović je svakako pakleni svadbarski plesač šote, ali su evropski valceri i polke ipak složeniji plesovi od nje. Možda nije loše da savlada i menuet i kadril, jer bi mu to zbog nepredvidivog vrtenja levo-desno i desno-levo povećalo politički ugled u Evropi. U Beogradu ne bi, Beograd najviše voli marširanje.
Sadašnja julska nesposobnost podgoričke vlade da iskoristi pretpristupne infrastrukturne fondove Evropske unije za 2023. godinu je uopšte ne gura ka ,,Otvorenom Balkanu“, jer tamo nema nikakvih fondova.
Srbija u Crnoj Gori jedino finansira iredentu iz Srpske kuće u Podgorici, črnorisce kir Joanikija i potplaćene Crnogorce u podgoričkim Vladinim ustanovama i novinama.
Nema drugog objašnjenja zašto se Abazović i ,,Europa zdaj“ ulaguju Beogradu od prethodnog stava.
Sada im Edi Rama pokazuje da interesi svoje države stoje ispred interesa drugih. Za flert Podgorice sa ,,Otvorenim Balkanom“ je potrebna devojka za slušanje. A Edi Rama ode bez nje, ni on je ne želi.
Preporučeno
Dragan Veselinov
Video