Spajić je, gostujući u emisiji “Okvir” na Televiziji Crne Gore, kazao da cijene neće rasti i neće biti ugrožen ni elektroenergetski sistem Crne Gore, koji je jako važan. Premijer ističe i da nije ugrožena ni nezavisnost regulatora, koji je nezavistan od izvršne vlasti i koji je samostalno procijenio da treba da poraste cijena kada je u pitanju mrežarina. 

“Mi smo imali jednu lagodnu političku poziciju, da kažemo ‘mi smo uradili sve što smo mogli, cijene struja ostaje ista, ali mrežarina je porasala 3,40 odsto’. To smo mogli da uradimo, međutim, znate da pokušavam da u politici budem onakav kakav sam kao osoba, i da kažem ono što zaista mislim. A to je da cijena računa ne smije da poraste ni u kakvom obliku od januara 2025. godine. Što znači da prosječnog građanina ne interesuje da li je to ciejna struje ili je to mrežarina, i jako nam je bilo bitno da račun ostane identičan onome kakav je trenutno”, kazao je Spajić. 

Na pitanje ko će platiti dio troška, pošto je regulator govorio o porastu cijene za mrežarinu, premijer je rekao da ima više opcija u igri, a ministar energetike će pojasniti sve detalje. 

“Suštinski je subvencija najbolje rješenje, zato što ćemo na taj način pokriti ovaj dio koji opterećuje građane a kroz profit državnih preduzeća, poput CEDIS i CEGES,  država će praktično vratiti taj novac nazad. Tako da, ni država neće imati neki preveliki minus od toga, a održaćemo ono obećanje koje smo dali građanima, i što je najvažnije, borićemo se protiv eksterne inflacije na najbolji način na koji možemo. A mnoge stvari ne možemo da kontrolišemo, cijene brašna, odnosno cijene žitarica, suncokretovog ulja, nekih stvari koje uvozimo u velikim količinama, jako je teško kontrolisati. Ali cijenu struje, to je ipak domaća priča, i tu moramo da pokažemo da se želimo boriti protiv inflacije do kraja”, naglasio je premijer. 

On je rekao da će država pokriti razliku kada je u pitanju mrežarina, štio znači da je profit državnih preduzeća održan. 

“Stabilnost elektroenergetskog sektora će biti očuvana do kraja. A s druge strane, nećemo oštetiti ni državu, jer će kroz profite državnih preduzeća, to jest kroz dividende, dobiti novac nazad”, kazao je Spajić. 

Struja socijalna kategorija već duže

On je objasnio da je struja socijalna kategorija u Crnoj Gori već duže vremena. 

“Nažalost je tako. To je zatečeno stanje i još jedan vruć kompir koji smo preuzeli iz prošlosti. Za zemlju koja proizvodi, i koja ima potencijal da proizvodi puno električne energije, to i nije toliko strašno. Samo je strašno što ne proizvodimo dovoljno struje. Zato je važno, mi prije nekoliko dana sa francuskom agencijom za razvoj, AFD, sa RTE, njihovom transmisionom kompanijom, uskoro sa EDF, svjetskom najvećom elektroenergetskom kompanijom, potpisujemo kontinuirano sporazume o saradnji. Nadamo se da ćemo u prvom kvartalu iduće godine potpisati jedan konkretan sporazum sa državom Francuskom o konkretnim projektima u Crnoj Gori, energetskim i infrastrukturnim, koji će povećati proizvodnju električne energije u Crnoj Gori značajno, po relativnim niskim cijenama. Na taj način, mislim da ćemo moći u budućnosti da držimo poziciju da nam je cijena struje konkurentna”, naglasio je Spajić.  

On je rekao da nas je Evropska komisija kroz Plan rasta obavezala da postepeno usklađujemo našu cijenu struje sa evropskim cijenama.

“U perspektivi, ako želimo da uđemo u EU imamo obavezu da usklađujemo cijenu struje sa nekim evropskim standardima. Imaćemo obavezu kasnije da uvedemo i akcize na struju. To su sve evropske norme”, kazao je Spajić. 

Pojasnio je da neće dozvoliti da sada, kada imamo ogroman inflatorni pritisak na građane, porast računa. Premijer je kazao da su na sastanku na kome su bili i ministar energetike Saša Mujović i direktori energetskih kompanija svi bili na istom fonu, samo je bilo pitanje koji modalitet je najbolji. 

“Tražili smo koji je najbolji način da sprovedemo u djelo našu zamisao. Vezano za ovo rješenje nije bilo problema. Cijena na računu nakon 1. janaura ostaje ista kao što je ranije bila”, kazao je premijer. 

“Imamo rekordan kapitalni budžet”

Govoreći o budžetu za iduću godinu, premijer Spajić je rekao da je fenomenalna stvar da imamo pozitivan bilans, i da prihodi pokrivaju tekuće rashode. To se dešava već četiri godine, a nije se dešavalo prije 2020. godine, dodaje. Istakao je da je tekući sufit vrlo važan, bez povećanja opšte stope PDV-a.

“Ovaj budžet sasvim reflektuje to. Imaćemo rekordan kapitalan budžet, i rekordan broj projekata”, rekao je Spajić.  

On je kazao da su zatekli nula stanje, i da nije bilo idejnog rješenja ua auto-puteve i brze ceste. Kazao je da su morali da krenu od nule kada je u pitanju 18 ključnih infrastrukturnih projekata. Navodi da je Monteput već informisao da su potpisani ugovori za idejna rješenja, za brzu cestu od Danilovgrada do Nikšića, put od Crnče do granice sa BiH, ga Goraždu i Sarajevu, i projekat od Andrijevice do Peći. 

“Mislimo da su to sve stvari koje prolaze ispod rada, ljudi ne razmišljaju možda o tome, i nipodoštavaju se velike stvari koje radimo.  Razumijem da je možda to nekome politički profitabilno. Ali nama je bitno da radimo za građane”, rekao je Spajić. 

On je podsjetio da je bivši šef države Milo Đukanović sa zvaničnicima iz regiona ašov na auto-put stavio 2009. godine, a izgradnja je počela 2015. godine, nakon šest godina. 

“Molio bih da se kolege iz opozicije sjete toga, kada prigovaraju”, rekao je premijer. 

Kazao je da je planirana izgradnja auto-puta na jesen ove godine i dosta toga je već bilo spremno sa našim novcem, ali tada bi izgubili grant i kredit pod jako povoljnih uslova. 

“Evropa je prvo insistirala da to bude brza cesta, a na kraju su prihvatili našu arguementaciju da to bude auto-put. Uz grant i povoljne kredite, ishod je takav da je to projekat koji će imati pozitivan povrat novca”, kazao je premijer. 

Spajić je rekao da će od Mateševa do Andrijevice izgradnja auto-puta biti veoma zahtjevna. Procjena Evropske banke za obnovu i razvoj je da će cijeli projekat sa idejnim rješenjem koštati 650 miliona a na kraju, a očekuje se da trošak po kilometru, sa eksproprijacijom, bude oko 25 miliona, objasnio je. 

“Državna preduzeća bila zapuštena, napravili smo iskorak”

Nema problem da snosi političku odgovornost ako neko smatra da je izgradnja mogla da počne i ranije, ali pojašnjava da je ovo vin-vin situacija, koja svima donosi korist. 

“Jedva čekam momenat kada ćemo moći da kažemo da je zaista sve završeno. Moj posao će tada biti završen. Suština priče je da to treba da krene i da bude zavšeno. Mislim da sve (auto-put i brze ceste.prim.at) može da bude završeno do decembra 2030. godine. Ekstremno je ambiciozno ali mislim da može da uspije”, navodi Spajić. 

Predsjednik Vlade kaže da je svako državno preduzeće koje su preuzeli 2020. godine bilo zapušteno, uz nedostatak vizije, prevelike dugove, i prekomjerno zapošljavanje. Kazao je da je institut u Igalu najbolji primjer, jer se tek sada došlo u situaciju da se može predložiti plan restrukturiranja. Spajić kaže da će je država posvećena da se vrati staru slavu institutu Igalo, kao i da se omogući dostojanstven život i uslovi za rad zaposlenima. 

Kada je u pitanju vizna politika Crne Gore, rekao je, to je složen proces. On je rekao da je EU ekstremno striktna po pitanju naše otvorenosti prema trećim zemljama čiji građani moraju da imaju vize za ulazak u EU, ali ne moraju za ulazak u Crnu Goru. 

“Pritisak je iz Brisela, ali pokušavamo da objasnimo da imamo konkretan interes. To je važno za naš turizam. Pokušavaćemo da balansiramo, ali je sigurno da ćemo morati da se uskladimo i uvedemo vize za te zemlje kada uđemo u EU”, naveo je premijer. 

Neke opštine na sjeveru ima po 5.000 osoba sa invaliditetom, dok Podgorica ima 800, upozorava. 

“To prosto nije logično. Uočili smo zloupotrebe, i staćemo na kraj tome. Spriječićemo zloupotrebe, i time ćemo povećati naknade i druge benefite. Već imamo radne grupe koje sve ispituju, i reforma je u toku”, kazao je premijer. 

Premijer je rekao da imamo 53.000 zaposlenih na lokalnom i centralnom nivou. On je rekao da oko 8.000 ljudi radi na nivou centralne uprave, i to je broj koji se ne mijenja već tri, četiri godine. On je rekao da tu nema nekih velikih zapošljavanja,i toga posljednjih godina nije bilo. 

“Sitaucija je drugačija na lokalnom nivou, i tu su opštine sebe dovele u problem”, kazao je Spajić. 

On je saglasan sa ocjenama da parlament i političke stranke već imaju budžet dovoljan da se ostvari angažovanje savjetnika.

“To treba prepustiti parlamentu. Mi ćemo svakako raditi na racionalizaciji, ima dosta prostora za smanjenje radnika. To možda kažem prvi put, ali je to veoma važno”, rekao je Spajić. 

On je rekao da neće zapošljavati rodjake, i ne misli da je bliskost sa njim nešto što treba koristiti. 

“Želim da svi građani Crne Gore budu jednaki. Povećali smo plate i penzije našim programima svima, bez obzira kako je ko glasao, bio ili ne bio blizak Spajiću. Svi konkretni i korisni programi zaslužuju podršku”, rekao je Spajić. 

On je rekao da će se iz tekućih prihoda vraćati stare dugove. To će ove godine biti 250 miliona, i to je prvi put. 

“Znate li koja je to promjena mentaliteta. To su izuzetno pozitivne i važne stvari”, rekao je premijer. 

On je rekao da kritičari igraju na kartu ekonomske nepismenosti pa se često barata lažnim analizima. 

Premijer je istakao da je veliki optimista po pitanju ekonomske politike Crne Gore. 

“Projekat Velje brdo brlo važan, realizacija već počela”

Spajić je naglasio da je projekat Velje brdo veoma važan, i Vlada je već počela sa njegovom realizacijom. Nada se da će PUP Podgorica već naredne sedmice ići na raspravu, sa izmjenama koje se tiču izgradnje tog velikog naselja, koje može da postane treći grad po veličini u zemlji. Naglasio je da će do kraja godine biti dostupan i sajt o tom projektu, gdje će se zainteresovani moći prijaviti. 

“Mi smo izašli sa ciframa o 15.000 stambenih jedinica, ali je još dodatnih 5.000 jedinica koji će da idu po tržišnim cijenama. Već imamo brojne kompanije koje se interesuju da počnu da rade. Prva faza podrazumijeva do 5.000, ukljućujući komercijalne stanove,  zavisno od interesovanja. Osim jeftinog stanovanja, uslovno rečeno, ovo je prvi projekat da svako ko uđe u to stiče bogatstvo i stvori nešto tokom života sa svojih deset prstiju”, rekao je premijer. 

Kako je istakao, najvažnija je promjena mentaliteta. 

“Svoje bogastvo, stečeno kupovinom stana ovdje, građani će moći da sačuvaju i to će biti najbolja odbrana od inflacije, bez obzira na eksterne faktore. U prvoj sedmici decembra imaćemo projektni zadatak završen, za svu infrastrukturu, komunaliju, pristupne projekte, struju…”, rekao je Spajić. 

Kako je naglasio, po prvi put u istoriji naše države, po prvi put se nešto planski gradi. On je rekao da su ogromne razmjere ovog projekta. 

“Prvi put da imamo planski projekat. Prva faza samo je tri puta veća od Bloka pet u Podgorici”, rekao je Spajić. 

Dinamika realizacije, kako je objasnio, podrazumijeva projektni zadatak, broj zainteresovanih, PUP i poštovanje ekoloških standarda maksimalno. 

“Raščišćavanje terena ide u prvom kvartalu 2025. godine, tada mašine izlaze na teren. Pripremni putevi isto”, kazao je Spajić. 

Na pitanje odakle će se finansirati ovaj projekat, on je rekao da će biti četiri primitka na računu onoga što će najvjerovatnije biti državno preduzeće, koje će voditi realizaciju. 

“Jedan izvor finansiranja je pretplata. Prioritet imaju ljudi koji nemaju riješeno stambeno pitanje. Cijena od 1.000 eura po kvadratu je zakucana u kanem. Broj dva, ljudi će moći da polako otplaćuju rate od dana jedan, ili od useljvanja. Tako ćemo imati dodatnu likvidnost. Ko ne vjerujem, nije problem da se sa otplatom krene onoga dana kada se uselite. Nedostatke ćemo nadomjestiti kreditom. Uključićemo čitav građevinski sektor države Crne Gore. Decenijama ćemo profitirati od izgradnje projekta kakav je Velje brdo. Ukoliko budem u poziciji vlasti, zemaljska sila me neće spriječiti da ga dovedem do kraja”, rekao je Spajić. 

On je rekao da će biti napravljeni pristupni putevi, ali i asfaltna baza. Glavni grad će osloboditi komunalija, i to je značajna olakšica, kaže. Prioritet svih prioriteta, dodao je, jesu podstanari. 

“Već sam rekao da ću i sam aplicirati za stan na Veljem brdu”, rekao je Spajić. 

“Bolji uslovi za rad sudija”

Primitak je, naglasio je, i prodaja zemljišta za komercijalne potrebe. Uvjeren je u fiskalnu održivost projekta. 

Govoreći o mogućem povećanju zarada kroz predložene izmjene i dopune Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru, on je rekao da se govori o minornim kategorijama. Najavio je da će izaći sa podacima o zaradama za sve kategorije javnih funkcionera, i da je cilj da se kroz javnu debatu dođe do najboljih rješenja. 

“Sramno je da direktor, recimo Poreske uprave, ima 700 ljudi u sistemu, njegov potpis odlučuje o mnogim stvarima, ima platu od 1.100 ili 1.200 eura”, kaže premijer. 

On je naglasio da sudstvo mora da unaprijedi svoj rad, i uslovi moraju da budu bolji. 

“Ovaj mandat će biti posvećen tihim borcima u sistemu”, naglašava premijer. 

Ponovio je da će biti formirana finansijska policija. Smatra da je to važan korak za uspješniju borbu protiv organizovanog kriminala.