Video
” To bi bio visokorizični potez i ne znam gdje bi odveo Crnu Goru. Ne bi bilo dobro da neko ne usvoji budžet, a ko će ga sprovoditi je najmanje važno”, rekao je danas Krivokapić.
Prema predlogu Đeljošaja, u Vladu bi ušle parlamentarne nacionalne stranke i dio građanskih partija, predvođenih vladajućim Građanskim pokretom URA, a premijer bi trebalo da bude njihov lider Dritan Abazović.
Tu Vladu bi u parlamentu trebalo da podrži opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića, koja se tim povodom nije oglasila.
” Da ta Vlada ima podršku DPS uz uslov da ona ne bude dio Vlade. I da se tako u narednoj godini fokusiramo na evropske integracije, prevashodno na borbu protiv korupcije, kriminala, da krenemo u ispunjavanje zahtjeva Evropske komisije u poglavljima 23 i 24. Uz to da radimo na ekonomskom razvoju i standardu građana, kao i na smirivanju političkih tenzija u Crnoj Gori”, kaže Đeljošaj za RSE.
O predlogu Lidera Albanske alternative Nik Đeljošaj o formiranju manjinske vlade, kao načinu rješenja krize vlasti u Crnoj Gori, poslanici većine partija koje bi je činile, izbjegli su da se izjasne da li je takva inicijatva za njih prihvatljiva.
Prevedeno na jezik brojki, partije koje bi činile manjinsku Vladu, imaju 14 poslanika u parlamentu i treba im podrška 30 poslanika DPS. Parlament ima 81 poslanika.
Zašto manjinska Vlada?
DPS ima dugu istoriju koalicionih odnosa sa partijama manjina u Crnoj Gori.
Kada je DPS prošle godine, nakon tri decenije vladanja, prešla u opoziciju, manjinske stranke dijelile su njenu sudbinu. Nova vlast, prosrpski Demokratski front, Demokrate i URA, samo su deklarativno pominjali ulazak manjina u Vladu.
Oni su 4. decembra izglasali ekspertsku, gotovo jednonacionalnu vladu, blisku Srpskoj pravoslavnoj crkvi, na čelu sa Zdravkom Krivokapićem. Vlada je od starta bila na udaru kritika DF-a, jer u njoj nema njihovih političkih predstavnika.
Nakon propasti višemjesečnih pregovora o rekonstrukciji Krivokapićeve Vlade, DF je dao “posljednju ponudu”, platformu za izlazak iz krize koja podrazumijeva pratično izbor nove vlade i smjenu Krivokapića. Vlada nema podršku DF pa time ni parlamentarne većine od 41 poslanika.
Platforma DF nije naišla na podršku URA koji su rekli da je to već viđen dokument, u kojem nema ništa novo.
URA bez komentara na ponudu Đeljošaja
Iz URA nijesu htjeli da za RSE komentarišu incijativu lidera Albanske alternative.
Lider URA, Dritan Abazović, ipak 18. novembra nije isključio mogućnost formniranja manjinske Vlade.
” Manjinska Vlada kao opcija postoji, ja ne znam kako se do nje može doći, jer postojeća Vlada funkcioniše uprkos problemima. Da li može da se napravi manjinska, politička, tehnička, rekonstrukcija… “, kazao je Abazović novinarima u PR centru.
Potpredsjednik URA Goran Đurović podsjetio je da je URA imala ponudu DPS za manjinsku vladu nakon izbora avgusta prošle godine, kada je DPS izgubila vlast. URA je to odbila i ušla u saradnju sa Demokratskim frontom i Demokratama za formiranje ekspertske Vlade.
URA je sa četiri poslanika “tas na vagi” između 40 poslanika aktuelne opozicije koju čine DPS, partije manjinskih naroda, i nekoliko građanskih stranaka i, sa druge strane, Demokratskog fronta i Demokrata koji imaju 37 poslanika.
Đeljošaj: Konsultacije u toku
Odgovarajući na pitanje da li ima podršku ostalih političkih partija koje bi, prema njegovom predlogu, mogle učestvovati u potencijalnoj novoj Vladi, lider Albanske alternative Nik Đeljošaj navodi da se održavaju redovne konsultacije sa ostalim manjinskim strankama.
Đeljošaj kaže da je predlog prezentovan i dijelu međunarodne zajednice.
” U našim neformalnim kontaktima sa međunarodnom zajednicom i našim partnerima u opoziciji smo predstavili plan, a poslali smo poruke i onima koji su u sadašnjoj nekoj parlamentarnoj većini. Nadam se da ćemo uspjeti u ovoj godini da krenemo u realizaciju ovog plana ukoliko postoji volja i želja, odnosno ukoliko bude prihvatljiv naš predlog”, navodi Đeljošaj.
Bošnjačka stranka: I Đeljošajev model na stolu
U manjinsku Vladu bi pored vladajuće URA ušle nacionalne partije Albanaca i Bošnjaka kao i građanske partije iz opozicije, Socijaldemokrate Ivana Brajovića, Socijaldemokratska partija i Liberalna partija.
Portparol Bošnjačke stranke Adel Omeragić za RSE potvrđuje da postoje intenzivni razgovori na nivou manjinskih nacionalnih partija koji se odnose na modele izlaska iz aktuelne političke krize.
” Model koji je predložio Đeljošaj je svakako model o kome smo razgovarali u prethodnom periodu. Nije jedini, ali je to model o kojem razgovaramo. Pred nama je još dosta razgovora. Svima je jasno da je aktuelna Vlada izgubila legitimitet, da tu Vladu podržava možda samo jedan poslanik u crnogorskom parlamentu”, kaže Omeragić.
On kaže da se već sada mora ”razmišljati o vanrednim parlamentarnim izborima, a tim izborima svakako treba da prethodi jedna manjinska ili prelazna Vlada.“
Omeragić najavljuje da bi uskoro mogla biti pripremljena zajednička platforma stranaka nacionalnih manjina.
DF upozorava da bez njih nema Vlade
Iz vladajućeg Demokratskog fronta su upozorili da bi Vlada bez njih bila antidemokratska, nelegitimna, diskriminatorska, antievropska, anticivilizacijska.
Ustav Crne Gore obavezuje da takvu Vladu ne možemo priznati kao legalnu i legitimnu. DF će braniti osnovne vrijednosti na kojima počiva savremena Crna Gora. Oni hoće marionetsku Vladu sa DPS-om koja bi opasno podijelila Crnu Goru“, saopštio je jedan od lidera DF Nebojša Medojević koji je dodao da će znati da se izbore “za svoju slobodu i svoja prava, mirnim i demokratskim sredstvima i u Skupštini i na ulici“.
Medojevićev kolega iz DF- a Milan Knežević je 19. novembra u crnogorskom parlamentu optužio lidera URA Dritana Abazovića da hoće da bude premijer manjinske vlade koju bi podržala DPS.
” Nije istina da je DF odustao od političko-ekspertske vlade, Dritan Abazović je odbacio tu mogućnost, želeći da on bude premijer i da se razmatra model manjinske vlade”, rekao je Knežević.
Manjinska Vlada preveliki rizik za partije iz vlasti
Srđan Perić iz Organizacije Kod za RSE ocjenjuje da bi manjinska Vlada bila previše rizična opcija za bilo koju stranku vlasti, koja bi eventualno ušla u takav aranžman.
” Bilo kakva vrsta prekompozicije neke od vladajućih partija i saradnje sa DPS po meni nije realna jer bi politička faktura (cijena) takvog manevra izvjesno bila veoma visoka. Istina je da od svih konstituenata vlasti, URA ima najveći koalicioni potencijal ali je URA kao i druge dvije partije iz vlasti imala oštru anti-DPS kampanju za prošlogodišnje izbore i jako bi teško bilo objasniti biračima promjenu takvog kursa”, rekao je on.
Perić smatra da DF ne bi mirno posmatrao eventualnu koaliciju URA i manjinskih partija kao i dijela opozicionih, uz podršku DPS-a.
-“Jasno je da bi DF imao oštro usmjerenu retoriku jer bi takva vlada značila marginalizaciju DF i vraćanje na pozicije od prije avgustovskih izbora”, ocijenio je Perić.
Crnogorska kriza i međunarodna zajednica
Politička kriza u Crnoj Gori bila je tema razgovora koje je u Podgorici sredinom novembra sa crnogorskim zvaničnicima, osim sa predstavnicima Demokratskog fronta, vodio Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.
Preporučeno
On je tada saopštio da aktuelna Vlada ima punu podršku Sjedinjenih Američkih Država (SAD), kao i da Vašingtona ne treba da odlučuje o strukturi crnogorske vlade. Dodao je i da “iz DF za sada nijesu američki partneri” zbog njihove usredsređenosti na etničke podjele umjesto na ekonomsku obnovu.
