Dodao je da su javne nabavke jedan od ključnih pokazatelja napretka u procesu priključenja EU, te da je u toj oblasti usvojen obimni zakonski okvir, razvijen Centralni elektronski sistem javnih nabavki (CEJN), te osnažene institucije i inspekcije. Vuković je najavio da će poseban fokus biti na jačanju antikorupcijskog okvira u ovoj oblasti.
– Uvođenjem CEJN sistema postupak javnih nabavki je rasterećen nepotrebne administracije, a povećana transparentnost i efikasnost. Sistem ima oko 14.000 korisnika i skoro 5.000 ponuđača. Omogućava nezavisni uvid u tokove javne potrošnje i poštovanje procedure, a u regionu je ocijenjen kao jedan od najnaprednijih sistema koji se stalno nadograđuje – kazao je Vuković.Novi sistem monitoringa jednostavnih nabavki, koji je u upotrebi od početka prošle godine, rezultirao je 161 zahtjevom ponuđača za monitoring na osnovu kojih je dato 76 preporuka za ispravljanje nepravilnosti, 12 nabavki je poništeno, a 17 proslijeđeno inspekciji za javne nabavke.
Transparentnost
Ministarka evropskih poslova Maida Gorčević je poručila da javne nabavke moraju služiti građanima, a ne pojedincima.
– Svaka javna potrošnja mora biti opravdana, vidljiva i kontrolisana. Privremeno zatvaranje ovog poglavlja ne znači kraj reformi. Naprotiv, to je čvrst temelj za njihov nastavak. Mi ne gradimo samo sistem, mi gradimo povjerenje, transparentno, odgovorno i u interesu svih – kazala je Gorčević.
Generalni direktor za javne nabavke u Vladi Slovenije Sašo Matas ukazao je da je izvještaj Evropskog revizorskog suda pokazao da je od 2011. do 2022. godine na nivou Evrope snižena tržišna konkurencija, da je došlo do pada prosječnog broja ponuda, da je veći dio nabavki sa jednom ponudom, te da je produžen rok za izbor ponuda. Slovenija, kako je naveo, godišnje ima 7.000 nabavki, u sistemu imaju 3.300 naručilaca, ali samo njih 1.000 godišnje koriste sistem javnih nabavki. Govoreći o kriterijumima za ocjenu ponuda na tenderima, Matas je kazao da se, u slučaju da je najpovoljnija cijena jedini kriterijum za ocjenu ponuda, kvalitet kao uslov može staviti kroz tehničke specifikacije i ugovorne obaveze.
Cijena kao kriterijum
Direktorica za upravljanje javnim investicijama i politiku javnih nabavki u MF Jelena Jovetić smatra da se najveći dio tendera može odraditi na osnovu cijene kao jedinog kriterijuma, iako zakon predviđa i kriterijum kvaliteta, što se do sada u praksi nije pokazalo posebno značajnim. Dodala je da su se reforme sprovodile i tamo gdje EU nije tražila, pa je uveden limit od 100.000 eura za jednostavne nabavke na godišnjem nivou, uz obavezu angažovanja malih i srednjih preduzeća.
Sekretarka Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki Nataša Cicmil kazala je da su prošle godine primili 407 žalbi i riješili 400. Smanjili su prosječan rok za odlučivanje po žalbama sa 41 dan, koliko je bilo u 2023. godini, na 24 dana, koliko je bilo lani. Savjetnik predsjednice Privredne komore Crne Gore Dragoljub Bulatović je kazao da je sistem javnih nabavki opravdao očekivanja, imajući u vidu da nikada pred Komisijom nije bilo manje žalbi.
Ipak, ukazao je da Komisija nema dovoljan broj stručnih lica i apelovao da se to pitanje riješi.
– Moramo jačati inspekciju i komisiju i unapređivati CEJN. Jedini sistem koji je privreda u istraživanju Privredne komore ocijenila pozitivno jeste CEJN, jer je obezbijedio i zakonitost i transparentnost u najvećoj mogućoj mjeri, a privrednici su zadovoljni rokom u kojem država izmiruje obaveze prema njima – kazao je Bulatović.
Komentarišući Sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima u kontekstu izuzeća iz javnih nabavki, Jovetić je kazala da ovo pregovaračko polje ne bi bilo zatvoreno da je ovo pitanje sa Evropskom komisijom otvoreno. Bulatović je kazao da bi u svemu tome država trebalo da zaštiti svoj javni interes, a ako naša privreda i institucije ne budu jasno zaštićene i imale jasnu poziciju uz gledanje šireg interesa, to može ugroziti rast i razvoj privrede.
Iako ne spore da je situacija u oblasti javnih nabavki bolja nego što je bila kada je krajem 2013. godine otvoreno ovo poglavlje, u civilnom sektoru ipak vide značajan prostor za unapređenje.
,,EK zatvara oči“
Prema riječima Dejana Milovca iz MANS-a stiče se utisak da Evropska komisija zatvara oči pred nekim stvarima te da je jasan geopolitički interes da nas prime u EU, što bi Crna Gora trebalo da iskoristi, ali „ne na način na koji percipiraju političari“.
– Taj proces treba iskoristiti za izgradnju institucija, da imamo sistem koji može da se nosi sa Alabarom i tom vrstom polutransparentnih postupaka koji predstavljaju izazov – ocijenio je Milovac.
Podsjetio je da je sa Kinezima ugovoreno da se prilikom izgradnje prve dionice auto-puta za najmanje 30 odsto poslova angažuju domaći podizvođači, te da ih je na kraju bilo 50 odsto koje je direktno birao CRBC, a Ministarstvo saobraćaja i pomorstva davalo generalno odobrenje. Danas, kako je dodao Milovac, skoro polovina njih je krivično procesuirana.
Dragana Jaćimović iz Instituta alternativa je ocijenila da bi se morale jasno identifikovati kompanije koje ne ispunjavaju ugovorne obaveze.
– Ako imate kompaniju koja je deset godina radila projekat na sjeveru uz kašnjenje, ugrožavanje života, u vezi sa kojim su na kraju pokrenute i tužilačke radnje, da li ta ista firma ili konzorcijum treba da ima ista pravo da učestvuje i dobije tender kao i druga firma koja je sprovela desetine nabavki kvalitetno. Potrebno je prepoznati i loše ponuđače i izvođače – kazala je Jaćimović.
Problematizovala je i to što i pored toga što je prošle godine sprovedeno nabavki u vrijednosti 850 miliona eura, inspekcija ne podnosi nijednu krivičnu prijavu, a aktivnosti policije i tužilaštva su neznatne.
– To znači da iako imamo zakonski okvir i CEJN, da se ta korupcija negdje krije i da ih institucije ne mogu otkriti. Mislim da bi to trebalo da bude fokus – kazala je Jaćimović.
Državna revizorka Tanja Dragović je kazala da Državna revizorska institucija (DRI) najčešće registruje nepravilnosti u nerealnim planovima javnih nabavki zbog čega se ne sprovode, ali i neiskazivanje svih nabavki u izvještaju. Registruju i kašnjenje, nabavku roba i usluga koje nijesu predmet ugovora i nepoštovanje rokova.
Preporučeno
Video