Video
Odluka da se završi reprezentativna karijera ne donosi se impulsivno, zašto baš u ovom trenutku, kada igraš na vrhunskom nivou?
Moja odluka da napravim pauzu što se tiče reprezentacije, nije impulsivna. Ja sam o tome razmišljala neki duži period, još od kad sam zadobila povredu Ahilove tetive. Jako mi je teško da imam toliki broj utakmica i da sam konstantno u nekim takmičarskim utakmicama.
Moje zdravlje mi govori da je vrijeme da sve to malo smanjim, da imam neku kočnicu. Jer prije svega najbitnije je zdravlje. Iskreno trenutno nisam u mogućnosti da pružim onako kako su svi navikli od mene, 100 posto na terenu. Mislim da je fer i prema sebi i prema mojim curama i reprezentaciji da napravim pauzu.
Nešto ranije si već donijela jednu tešku odluku, kada si napustila Budućnost ovog ljeta, je li ti ta promjena prijala?
Pa dobro mislim da je sport takav, da su te promjene negdje i za očekivati i normalne. Kada sam otišla iz Budućnosti, otišla sam iz potpuno nekih drugih razloga. Trebala mi je neka druga motivacija i neka nova da kažemo energija ili neki novi izazov koji svaki sportista treba da ima da bi ostao što duže na visokom nivou.
Ostavljaš li crnogorski reprezentativni rukomet u dobrom stanju, vidiš li u nekoj od djevojaka nasljednicu?
Crnogorski rukomet i reprezentacija ima veliki potencijal. Ja stvarno vjerujem u sve moje saigračice. Iskreno dosta su mlade, neiskusne i sada trebaju da imaju što više utakmica. Da budu što duže zajedno da bi napravile jako dobar tim, kao što smo i mi imali nekada kada smo osvajali.
Iza sebe imam Dijanu Mugošu i Ivonu Pavićević koje su konstantno gradile i radile na sebi i svojoj karijeri. Ja sam im pomagala u svemu tome, imale smo stvarno jednu fenomenalnu zdravu konkurenciju, učili smo i rasle zajedno.
Što se mene tiče, imale smo puno srce otvoreno jedna za drugu i dale sve jedna za drugu i ekipu. Mene jako raduje što sam ja imala priliku da radim sa njima, ali takođe i ja da nešto naučim od njih. One su izrasle u jako kvalitetna krila, koja će tek da pokažu šta sve mogu.
Imaš perfektnu karijeru, klupski, reprezentativno, postoje li neki izazovi, nešto što ti se čini ostvarivo u narednom periodu?
Mogu stvarno da se pohvalim da imam jako kvalitetnu karijeru, kao što ste i rekli perfektnu karijeru. Osvojila sam mnoge medalje i imam velika dostignuća iza sebe. Jako sam ponosna na svaku medalju i na sve što sam uradila sa svojim ekipama u reprezentaciji i u klubu.
Naravno da imam taj sportski duh u sebi, uvjek težim boljim rezultatima i uvijek želim da sam na vrhu. Želim tako i da nastavim do kraja svoje sportske karijere.
Tvoj oproštaj nas je zatekao, bio je emotivan, kakav i treba da bude, vjerovatno si na tom svom putu srela osobe koje su ti pomogle više nego ostale, ima li neko koga bi posebno izdvojila?
Svaki oproštaj je emotivan, pogotovo kada si dugo godina sa nekim i kada dugo godina radiš, rasteš, proživljavaš teške i srećne trenutke zajedno.
Sve cure sa kojima sam igrala i završila, svaki njihov zagrljaj, suze ili riječ zahvalnosti, šta god da je bilo ostavilo je privatno, emotivno značajan utisak na mene – jednu posebnu emociju.
Iskreno jako je teško izdvojiti bilo koga, zato što su mi sve te cure jako drage. Ja sam kroz karijeru stekla velika prijateljstva, mi smo uvijek bile posebno vezane, kao jedna velika porodica. Svako ima jedan poseban dio u mom srcu, kao što i ja imam neki svoj dio urezan kod njih. I jako mi je drago zbog toga.
Da završimo lijepo, ne sjetno, kada ti je u reprezentativnom dresu bilo najljepše, koje momente najbolje pamtiš i rado ih se sjećaš i prepričavaš?
Stvarno je jedan poseban osjećaj igrati za reprezentaciju, jako je teško izdvojiti neki trenutak koji je da kažemo bio toliko poseban.
Igrati za Crnu Goru, tj. za reprezentaciju, braniti boje svoje države je fenomenalan osjećaj. Mi koje smo imale tu sreću i privilegiju da predstavljamo Crnu Goru na svim takmičenjima smo počastvovane.
Evropsko, svjetsko i olimpijada su najznačajnija takmičenja i najviše se pamte. Mene svako takmičenje raduje i radovalo je, pogotovo Olimpijada. Imam mnogo lijepih momenata, ali ti neki medjuljudski odnosi su nešto najljepše.
Preporučeno
Nešto što najviše prepričavamo su naše anegdote, sve te suze radosnice i tu ljubav koju mi imamo, tj. lavice koju su napravile.
