Konferencija je okupila ministre spoljnih poslova zemalja članica EU i deset zemalja u procesu proširenja, zajedno sa predstavnicima evropskih institucija, akademije i civilnog društva, prenosi portal European Western Balkans.
U uvodnom govoru, njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da unutar EU postoji konsenzus da do proširenja mora doći.“Proširena EU će biti jača samo ako prethodno uradimo ono oko čega smo bili uzdržani – revidiramo funkcionisanje EU. Potrebna nam je jaka struktura. Moramo da budemo iskreno, što je sve samo ne lako”, rekla je Berbok.
Prema njenim riječima, šefovi država i vlada država članica dogovrili su da pokrenu reformski proces koji će teći paralelno sa proširenjem na sastanku Evropskog savjeta u Granadi u oktobru.
“Proširenje je geopolitička neophodnost, ali i geopolitička šansa za EU. Ako su Ukrajina, Moldavija, Gruzija i Zapadni Balkan trajno podložni ruskoj destabilizaciji, to nas sve čini ranjivim. Ne možemo više da priuštimo sive zove u Evropi. Ali ako ojačamo demokratske institucije kandidata, poboljšamo njihovu otpornost i ponudimo ekonomsku perspektivu njihovim građanima”, rekla je njemačka ministarka spoljnih poslova.
Ona je naglasila da je Zapadnom Balkano još pre dvadeset godina obećano da će se vrata EU otvoriti ako se ispune uslovi, što se nije dogodilo i što je dovelo do frustracija.
“Zbog toga treba da se zapitamo kako da uredimo proces pristupanja da još jedna generacija ne provede život u čekaonici”, dodala je Analena Berbok.
Zato, kako je navela, EU treba da omogući građanima ovih zemalja, posebno mladima, da uživaju u blagodetima EU i prije nego što njihova zemlja postane punopravna članica.
“Trebalo bi da otvorimo više resursa i programa EU za zemlje kandidate. Od grantova za istraživanje i programa Erazmus, do praktičnih pitanja svakodnevnog života. Treba da razmišljamo o načinima da se kandidati integrišu u EU korak po korak”, rekla je njemačka ministarka spoljnih poslova.
Međutim, kako je naglasila, postepena integracija ne može biti švedski sto, jer su bitna pitanja osnova.
“Vladavina prava i demokratija moraju ostati temelj naše Unije. To je naša snaga. Zato bi finansijska sredstva trebalo da vežemo za ispunjavanje standarda vladavine prava”, rekla je Berbok.
Prema njegovim rečima, EU ne bi trebalo da nameće zemljama kandidatima datum do kojeg je trebalo da sprovedu neophodne reforme. „Ali, jasno je da mi kao EU trebamo – i mislim da moramo – da razmislimo o tome gdje se nalazimo zajedno na kraju ove decenije“, dodala je Berbok.
O reformskoj mapi puta Evropski savjet raspravljaće u decembru
Nakon govora njemačke ministarke spoljnih poslova održana su dva panela o proširenju i druga o reformi EU.
Govoreći na prvom panelu, ministar spoljnih poslova Sjeverne Makedonije, Bujar Osmani, rekao je da može da svjedoči da se Evropa danas nalazi pred geopolitičkom buđenjem, koje treba da obezbijedi geostrateško ulaganje u bezbjednost EU.
On je pozdravo promjenu sadašnjeg binarnog pristupa proširenju, u kojem država nije uključena u politike ili institucije EU niti ima pristup fondovima EU sve dok nije članica.
“Umjesto toga, svaki kandidat, kroz uspješnu implementaciju reformi i usklađivanje svojih politika sa politikama EU, treba da napreduje svojim tempom kroz postepenu integraciju“, rekao je Osmani.
Ana Lurman, njemačka ministara za Evropu ministar za Evropu i klimu, rekla je da se situacija u EU značajno promijenila od kada je prvi put došla u vladu krajem 2021. godine kada nije bilo entuzijazma za proširenje ili reformu.
„Nijedna evropska vlada više ne sumnja u proširenje, ono je visoko na dnevnom redu, postoji konsenzus nakon samita u Grenadi“, rekla je Lurman.
Preporučeno
Zaključila je da bi na sastanku Evropskog savjeta u decembru trebalo da se diskutuje oko plana unutrašnjih reformi u EU, a da se ozbiljnije o tome odlučuje nakon izbora.
Video