Za 30 godina bi ugovor koji održava ravnotežu i mir na Antarktiku mogao da bude revidiran. Postavlja se pitanje hoće li arheološki pronalasci uticati na budućnost tog kontinenta.

1985. godine na plaži Jamana na Šetlandskim ostrvima pronađena je lobanja mlade žene iz južnog Čilea, za koju se pretpostavlja da je preminula između 1819. i 1825. godine kao članica grupe lovaca na foke. To su najstariji ljudski ostaci ikad pronađeni na Antarktiku.

Ovo otkriće je vrlo važno, i to ne samo iz arheoloških razloga. Za trideset godina ta lobanja bi mogla da odigra važnu ulogu u teritorijalnim sporovima oko antarktičke divljine. Neke države se tiho, a ponekad i ne toliko tiho, pripremaju na polaganje teritorijalnih prava na Antarktiku.

“Antarktik ima i tamnu stranu”, izjavio je Klaus Dods, profesor geopolitičkih nauka na Univerzitetu Rojal holovej u Londonu. “Ono što sad vidimo su političke igre velikih moćnika koje se odigravaju na teritoriji koji većina smatra samo smrznutom pustarom”, rekao je.

https://www.instagram.com/p/BqBARSFnFao/

Ugovor o Antarktiku sklopljen je 1959. godine i u njemu stoji da je Antarktik “prirodni rezervat, posvećen miru i nauci”. Ugovor zabranjuje sve aktivnosti vezane za iskopavanje mineralnih rezervi, osim ako to nije u interesu nauke.

Međutim, 2048. godine taj ugovor bi mogao da dođe na red za reviziju u kojoj bi zabrana iskopavanja mineralnih zaliha mogla da se ukine. A naučnici smatraju da bi se to moglo dogoditi veoma lako.

“2048. godina nam visi nad glavom jer neke zemlje smatraju da zabrana iskorišćavanja mineralnih resursa više ne bi trebalo da se implementira i ljudi se brinu da bi sve moglo da se raspadne”, smatra Dods.

 https://www.instagram.com/p/BqCZKDQHdxI/

Sedam nacija polaže pravo na teritoriju Antarktika na koji se ugovor odnosi: Argentina, Australija, Čile, Francuska, Novi Zeland, Norveška i Ujedinjeno Kraljevstvo. Ugovor je službeno pauzirao njihove zahtjeve za proširenjem na Antarktiku, ali mnoge nacije, naročito Kina i Rusija, razmišljaju daleko unapred i planiraju šta će učiniti poslije 2048. godine.

Zbog toga i mnoge druge države pružaju pipke prema Antarktiku i pokušavaju da zauzmu teritoriju – ne vojnim snagama, nego ulaganjem u istraživanje ili izgradnjom naučnih baza po cijelom kontinentu.

“Arheologija je jedna od najvažnijih aktivnosti”, izjavio je Majkl Pirson, bivši direktor Komisije za australijsku baštinu. “Ona stvara interes, ili pravo na teritoriju, u budućim raspravama oko podjele teritorija”, kaže.

Index.hr