Zapadni Balkan je geopolitički problem ima ključnu geopolitičku ulogu za Evropsku uniju i šefovi diplomatija EU su se saglasili da Unija s regionom obezbedi i političko angažovanje pored jasne opredijeljenosti za njegovu evropsku perspektivu.

To je danas u Briselu, po završetku ministarskog zasedanja Unije, izjavio visoki predstavnik EU Žozep Borel koji je dodao nema ništa novo o dijalogu Beograd-Priština od kada je nedavno razgovarao s kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, naglasivši da će do nove runde doći u junu.

Borel je naveo da u ovom trenutku ništa ne može reći o izgledima da Srbija i Crna Gora u junu otvore nova poglavlja u pregovorima o članstvu s EU, ali je prenio da su ministri Unije naglasili nužnost da partneri na Zapadnom Balkanu pospeše i ubrzaju evropske reforme.

Visoki predstavnik EU je objasnio da mu je kosovski premijer Kurti rekao da još nije spreman za dijalog, da je tek stupio na dužnost, treba da prouči cijeli dosije pregovora.

„A dogovorili smo se da nova runda dijaloga treba da se održi prije zasijedanja ministara inostranih poslova EU krajem juna i nadam se da će dotle imati sve potrebne informacije i doći u Brisel pre kraja juna dobro pripremljen“, stavio je do znanja Borel.

„Ja sam pozvao vođe sa Zapadnog Balkana da dođu u Brisel i održimo sastanak, večeru i razmotrimo cjelokupnu situaciju na Zapadnom Balkanu, kao što smo i mi danas (na ministarskom zasijedanju EU) učinili“, saopštio je visoki zvaničnik EU zadužen za međunarodne poslove i bezbijednost.

„A ovo je prvi put za poslednje dvije godine“, primijetio je on „da je o Zapadnom Balkanu raspravljao Savjet ministara EU, prvi put je Zapadni Balkan na dnevnom redu zasijedanja ministara inostranih poslova Unije, što je prilično neobično“.

„I neki ministri nisu zamjerali, već“, po njegovim rečima, „iskazivali žaljenje što je to slučaj i oni su u pravu, jer Zapadni Balkan je veliki geopolitički problem, region je dio situacije, dio problema i rešenja“.

„A ima mnogo drugih problema vezanih za Zapadni Balkan koji nisu povezani s proširivanjem, ali mi moramo da se pozabavimo tim područjem u geopolitičkoj perspektivi„, predočio je Borel.

A, kako je istakao, „to smo i učinili danas (na zasijedanju ministara EU) i učinićemo iduće nedjelje s vođama sa Zapadnog Balkana i nadam se da će oni doći, a ministrima EU sam rekao: Vidite, danas smo se dogovorili o načelima, osnovama, a sad očekujem da date konkretne predloge tako da se i dalje ide naprijed, a nećemo ponovo čekati dvije godine a da na dnevni red ne stavljamo pitanje Zapadnog Balkana“.

„To nećemo čekati čak ni dva mjeseca i prije leta će Zapadni Balkan ponovo biti na našem dnevnom redu i mi ćemo upriličiti predloge koje će članice EU moći da sprovedu, ako ih bude, ako ne sve se odlaže za jesen“, stavio je do znanja Borel.

„Ali moramo uložiti dalje napore da se pokrene zamah, jer su svi ministri EU saglasni da se moramo više angažovati oko Zapadnog Balkana“.

Borel je prenio stav ministara EU da „region Zapadnog Balkana ima posebnu ulogu u Evropi i za Evropu i saglasili smo da Zapadni Balkan ima ključnu geopolitičku ulogu za Evropsku uniju, predanost Zapadnom Balkanu mora biti veoma vidljiva i od toga ne smijemo odustati“.

„Poruka ministara EU danas je bila veoma jasna, oni su potvrdili evropsku perspektivu celog Zapadnog Balkana, ali tu se ne radi samo o procesu koji vodi članstvu, već želimo da obezbedimo političko angažovanje s našim partnerima u regionu“, dodao je visoki predstavnik EU,

„I to počev“, kako je rekao, „od pandemije korona virusa, vakcina, ekonomske saradnje, povezivanja, kako se uhvatiti u koštac sa spoljnim uticajima, dezinformacijama„.

„Na ministarskom zasijedanju je ispoljena vidljiva saglasnost da region Zapadnog Balkana mora ubrzati evropske reforme i da se moraju dati snažnije, povoljne i predusretljive poruke“, zaključio je Borel, uz opasku da je stav ministara bio da Bugarska i Sjeverna Makedonija moraju same da riješe bilateralne sporove.