Razgovarala: Tamara Nikčević/ Pobjeda

„Mog glavnog junaka, profesora Beogradskog univerziteta, kidnapovala je UDB-a, a onda mu, zbog sna koji je sanjao, u svom podrumu organizovala tajno suđenje. Ali zar cela Srbija danas ne sanja isti morbidni san? Zar ne živi nepostojeću stvarnost?“, kaže za Pobjedu Vuk Drašković.

POBJEDA: Kreiraju li i sami građani taj morbidni san?

DRAŠKOVIĆ: Kreiraju. Posle ubistva Jugoslavije, posle 200.000 mrtvih i nekoliko miliona raseljenih, Slobodana Miloševića je na izborima podržalo više od dva miliona građana Srbije. Taj rajetinski mentalitet da se vlast mora podržati po svaku cenu duboko je ukorenjen. A i kapa je ovde svakom zlu ista: UDB-a, Srpska pravoslavna crkva, SANU i srpska duhovna elita, za koje su Evropa i Amerika jeretički svet i koji neće bilo šta sa bilo kim ukoliko nije vere pravoslavne i ukoliko mu Rusija nije majka. Oni su Jugoslaviju proglasili grobnicom srpskog naroda, pokušavajući da, u krvi i zločinu, stvore veliku Srbiju. Kao da ne razumeju da je Jugoslavija bila i ostala najveća Srbija: jedina država pod čijim su krovom živeli svi Srbi, svi Hrvati, svi Bosanci, Makedonci, Crnogorci… I tada i danas, to je smetalo ,,šešeljizmu“.

POBJEDA: Što je ,,šešeljizam“?

DRAŠKOVIĆ: Promovisanje vrhovnog zla kao nacionalnog dobra; promovisanje mržnje prema svima, osim prema Rusiji, Severnoj Koreji i Kini. Devedesetih, ,,šešeljizam“ je značio rušiti Jugoslaviju, pa na njenim ruševinama stvarati nekakvu nakaznu, ludačku Srbiju do Karlovca, Karlobaga, Ogulina i Virovitice. Takvom je politikom ta nakazna tvorevina svedena na svoju meru.

POBJEDA: Na koju?

DRAŠKOVIĆ: Na Ćacilend. Ceo prostor između Andrićevog venca i Skupštine Srbije ograđen je šatorima, čeličnom ogradom i desetinama toaleta, a brane ga Crvene beretke, nekakvi lojalisti, zavetnici, nesreće, mafijaši i nekoliko Udbinih studenata. To ruglo je srce Srbije. Ovakvu sramotu Beogradu nikada nije priredio nijedan okupator.

Dve sile podržavaju to ludilo: UDB-a, kao filijala ruskog KGB-a i vrh Srpske pravoslavne crkve, koja je filijala ruske antizapadne crkve. U Srbiji je gotovo bez komentara prošlo dodvorničko i sramotno držanje onoga što se predstavlja kao patrijarh srpske crkve i njegovog episkopa pred ruskim patrijarhom i predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, od kojih su tražili da „srpski svet“ postane deo „ruskog sveta“.

POBJEDA: Ali kako?

DRAŠKOVIĆ: Možda da Srbi okrilate i odlete u Rusiju. Ili da soldateska koja sprovodi Armagedon nad Ukrajinom prodre na Balkan. U prilog im ide i to što je pod Donaldom Trampom Kip slobode počeo da puca. Strašna je bila Trampova rečenica da Rusi u Ukrajini „imaju jake karte“. Kao da se tamo igra poker, a ne vodi bitka na život i smrt. Milion mrtvih i ranjenih Ukrajinaca i Rusa, petina ukrajinske teritorije okupirana, zemlja razorena; više od 10 miliona Ukrajinaca izbeglo iz Ukrajine, a Donald Tramp to naziva „jakim kartama“?!

Vodeća sila sveta, država koja je decenijama bila brana povratku civilizaciije na nivo džungle, našla se u ulozi britanskog ministra spoljnih poslova i šefa francuske diplomatije, koji su 1938. godine pali na kolena pred Hitlerom i, uz obrazloženje da je to zalog miru, predali mu Austriju i Sudete. Zašto? Zato što Hitler ima jake karte.

Ponavljanje 1938. godine i tragedija je i farsa. Bojim se da će to rešiti nova eksplozija zla.

POBJEDA: U snu Vašeg glavnog junaka Hitler o Njemačkoj govori srpskim jezikom. Zašto?

DRAŠKOVIĆ: U mom romanu, Zastavnik isto pitanje postavlja američkom generalu.

„Hoćemo li da se lažemo?“, odgovara mu general. „Sve ti znaš, razumeš ti zašto“.

POBJEDA: Zastavnik je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić?

DRAŠKOVIĆ: Glavni junak mog romana, profesor Arhimed, ne priznaje realnost, ne priznaje predsednika Srbije i sebe proglašava šefom države koju naziva Viktorija. Stvarnog predsednika Srbije naziva Zastavnikom zato što se na sednici Generalne skupštine UN on ogrnuo državnom zastavom i, negirajući srebrenički genocid, kazao da se Srbija brani od laži.

Sa druge strane, uoči sednice UN, moj junak piše pismo Generalnom sekretaru UN, kome, kao predsednik nepostojeće zemlje, poručuje da bi Srbija morala biti kosponzor Rezolucije o genocidu u Srebrenici, jer narod koji je preživeo genocid hrvatskih nacista i ustaša najbolje zna koliko je ta rana duboka i koliko boli. Klanjajući se žrtvama srebreničkog genocida, srpski narod se, kaže moj junak, ponovo klanja žrtvama ustaškoga genocida u Jasenovcu, u Jadovnom i drugim grobnicama nakazne nacističke NDH.

POBJEDA: Citirajući Koču Popovića iz 1989, nedavno ste rekli da su „bašibozuk, bagra i brabonjci“ danas gospodari Srbije. Ko su gospodari Srbije?

DRAŠKOVIĆ: Ponovo su se pomamili zli dusi devedesetih. Preživeli imaju status heroja, branitelja nacije; njihov podmladak vaspitan je i školovan na istim „vrednostima“; priča o velikoj Srbiji zamenjena je „srpskim svetom“, a istina o devedesetim lažima koje nazivaju postistinom. Brda su pala, uzdigle se doline.

Nažalost, Srbija ništa nije naučila iz devedesetih. Smrt i zločini bili su naša stvarnost. Doduše, stvarnost su bili i gromko protivljenje zločinima i zločincima, kao i nada da će pad Miloševićevog zločinačkog režima biti početak vidanja rana koje je taj režim proizveo. Verovali smo, najzad, da će jednom za svagda biti sahranjena Miloševićeva i Šešeljeva Srbija, to strašilo među balkanskim narodima. Uslov oporavka bio je momentalno otvaranje tajnih dosijea UDB-e.

POBJEDA: To ponavlja i Vaš junak. Zašto nijesu otvoreni?

DRAŠKOVIĆ: Nikada ta knjiga smrti i zločina nije otvorena; nije izvršena lustracija, niti su pravdi privedeni oni koji su zločine naređivali i počinili. Otvaranje UDB-inih dosijea bio je jedan od ključnih programskih zahteva koalicije DOS, koju sam osnovao ovde gde danas Vi i ja razgovaramo. Posle budvanskog pokušaja atentata na mene, Srpski pokret odnove (SPO) izbačen je iz DOS-a, kome ni na kraj pameti nije bilo da otvara tajne dosijee UDB-e, da lustrira zločince i privodi ih pravdi.

POBJEDA: Zašto?

DRAŠKOVIĆ: Zato što su ušli u koaliciju sa temeljima Miloševićevog terorističkog režima. Zajedno sa UDB-inim promoterima zla, srušili su Miloševića i preuzeli vlast.

POBJEDA: Jesu li imali izbora?

DRAŠKOVIĆ: Jesu. Po povratku iz Crne Gore, početkom oktobra 2000. godine, u Beogradu me je dočekala poražavajuća slika: Legija i zemunski klan postali su junaci, heroji, oslobodioci Srbije. Do ubistva Zorana Đinđića 2003. godine, Legija je bio stvarni gospodar Srbije, kome na pamet nije padalo da otvara knjigu smrti, čiji su glavni junaci on i njegovi. Ubrzo su tajni dosjei proglašeni državnom tajnom.

Kada se, posle Đinđićevog ubistva, SPO na izborima vratio u parlament, napisali smo zakon o otvaranju tajnih dosjea, svesni da je to jedini način da se Srbija izleči. Nažalost, zakon se nikada nije pojavio pred poslanicima. Demokratsku stranku koja je tada vladala i Srpsku naprednu stranku koja vlada danas valjalo bi pitati zašto.

Demokratska stranka je 2010. pokazala interesovanje da zakon uđe u skupštinsku proceduru. Pozvali su me i predložili kompromis.

POBJEDA: Kakav?

DRAŠKOVIĆ: Da se tajni dosjei o zločinima i zločincima otvore, ali da imena naredbodavaca svih zločina i imena njihovih izvršitelja iz UDB-inog aparata budu zacrnjena i nečitljiva do 2067.

U Bugarskoj su tajni dosjei odavno otvoreni i pokazali su, pored ostalog, da je od 15 vladika Bugarske pravoslavne crkve njih 12 sarađivalo sa ruskim KGB-om. Ako bi se otvorili srpski dosjei, broj saradnika UDB-e i KGB-a iz reda vladika i sveštenika SPC bio bi mnogo veći.

POBJEDA: Zašto ste 2012. godine podržali Aleksandra Vučića? Jeste li, kao mnogi, zaista povjerovali da će u tom smislu nešto promijeniti i da želi evropsku Srbiju?

DRAŠKOVIĆ: Vučić iz 2012, 2013. i 2014. nije današnji Vučić. To je drugi čovek. Da, poverovao sam da želi preokret, naročito nakon što je u listu Danas objavio autorski tekst, u kome je priznao da je devedesetih vođena naknadna, slepa politika i da tadašnje rukovodstvo Srbije, uključujući njega i partiju kojoj je pripadao, nisu razumeli tektonske promene u Evropi nakon pada Berlinskog zida. Podržao sam njegovo zalaganje za hitnu evropeizaciju zemlje, za evroatlantske integracije, čak i članstvo u NATO; za normalizaciju odnosa sa Kosovom, što je potvrdio potpisivanjem Briselskog sporazuma 2013. godine. Nažalost, umesto da ga podrži, srpska opozicija ga je kamenovala, dok su trojica vladika SPC-a držali opelo živim potpisnicima Briselskog sporazuma.

Mislim da se preokret dogodio 2014. godine: Ajatolah se vratio iz Haga, a Putin ušao u Ukrajinu i okupirao delove Donbasa.

POBJEDA: Ajatolah je Vojislav Šešelj?

DRAŠKOVIĆ: Tako ga naziva moj glavni junak. Umesto obećane evropeizacije, krenulo se u ,,putinizaciju“ i ,,šešeljizaciju“ Srbije. I tu smo gde smo. Strašno je na nacionalnim televizijama ponovo slušati tog promotera zla. Svakoga dana, a već narednog svedočiti da ono što Ajatolah govori postaje politika vlasti. Spiskovi srpskih „izdajnika“ koje bi trebalo pohapsiti i pobiti opet su aktuelni. Šešelj je lansirao monstruoznu laž da nijedan zločin režima Slobodana Miloševića nije počinio Milošević, nego Amerikanci, Đinđić, Zapad… Milošević i njegova UDB-a su, kaže Ajatolah, nevini. Nema krvi na njihovim rukama. Šešelj pravi spiskove profesora univerziteta koji idu u zatvore i spiskove onih koji moraju biti pušten iz zatvora. Od Legije do Radeta Markovića. Osuđeni zločinci heroji su današnje Srbije.

POBJEDA: Ako predsjednik Srbije ima apsolutnu vlast, zar se tvrdnjom da je Šešelj Ajatolah on ne abolira od odgovornosti?

DRAŠKOVIĆ: Ne, ne… Nikoga ne aboliram! Samo kažem kada sam ga i zašto podržao. Šešeljevsko-putinovsku politiku ne da ne podržavam, nego je odbacujem.

POBJEDA: Da li bi putinovsko-šešeljevska politika bila moguća bez saglasnosti predsjednika Vučića?

DRAŠKOVIĆ: Ne bi bila moguća bez UDB-e, bez SPC, bez zločinaca koji su rehabilitovani, koji su se uzdigli i koji i dalje čine zlo.

POBJEDA: A bez predsjednika Vučića?

DRAŠKOVIĆ: U Vučićevoj partiji vlada pustoš: nema nikoga ko bi mogao da bude alternativa. Nije mi jasno da, čak i sa despotskim ambicijama, on koji je obrazovan ne preuzme nešto od onih koje naziva svojim prijateljima. Od Erdogana ili Viktora Orbana, na primjer. Turci Erdogana nazivaju sultanom; on je despot, u čijoj su despotiji svi veliki gradovi, uključujući Istanbul, pod kontrolom koalicionih vlada. Slično je u Mađarskoj – od Budimpešte do…

POBJEDA: Pitala sam Vas da li bi šešeljevsko-putinovska politika bila moguća bez saglasnosti predsjednika Vučića.

DRAŠKOVIĆ: Šešelj ne traži saglasnost, nego trasira put i za to biva nagrađen. Naravno da bez saglasnosti vrha koji je ,,šešeljizovan“, bez UDB-e i SPC, bez mnogih u SANU i gavranova u medijima Šešelj ne bi mogao biti Ajatolah. U tom smislu, prelomni i ponižavajući događaj je onaj iz 2014. godine, kada je Vladimir Putin, došavši u Beograd, 14. oktobar proglasio 20. oktobrom. Prvi put u istoriji, Dan oslobođenja Beograda je, umesto 20. oktobra, proslavljen 14. oktobra. Državni vrh Srbije utrkivao se ko će više puta poljubiti Putina. Nekoliko godina kasnije, u Hramu Svetog Save u Beogradu, Putin se, u tajnoj organizaciji SPC, trajno zagrlio sa Vojislavom Šešeljem.

POBJEDA: Ako Vam je to bilo jasno te 2014. godine, zašto politiku predsjednika Srbije nijeste javno kritikovali?

DRAŠKOVIĆ: Razgovaramo o mom novom romanu.

POBJEDA: Razgovaramo, ali pitam i ovo.

DRAŠKOVIĆ: Ako biste uzeli moju knjigu ,,Ožiljci života“, bilo bi Vam jasno da sam, od 2014. do danas, po mnogo čemu bio i ostao jedina Vučićeva opozicija. Ja sam, a ne opozicija, tražio da se Kosovo primi u Savet Evrope i Interpol; zalagao se za Srbiju u NATO, za dobrosusedsku politiku. Istovremeno, tobožnja antivučićevska opozicija podržavala je ono što se nije smelo podržati, što se moralo osuditi. Ne stoji, dakle, Vaša ocena da nisam kritikovao. Jesam, i te kako. Čak sam ga upozorio na to da bude oprezan kada govori o izgrađenim putevima, bolnicama, školama… Time se, govorio sam, zavodi narod. I da nije sve u tome. Podsetio sam ga da je đavo u pustinji od Hrista tražio da kamenje pretvori u hleb, jer će ga tada prihvatiti kao mesiju. Isus je to mogao, ali je odbio, rekavši da se ne živi samo o hlebu; živi se i o duhu.

Nikada duh, moral i zdrav razum u Srbiji nisu bili sahranjeni kao danas. I to je najveći pad Srbije. Naš je jezik ugrožen, kulture nema, posebno ako vi svake večeri – od šefa država pa nadalje – slušate da su građani koji se bune ustaše, nacisti, ološ, šljam, banda, strani špijuni, agenti obojene revolucije.

POBJEDA: Nedavno je, tokom panela na jednoj međunarodnoj konferenciji, moderatorka predsjednika Vučića upozorila zbog rasističkog stava koji je imao prema Crnoj Gori i Albaniji. Kad već govorite o jeziku…

DRAŠKOVIĆ: Mogu li biti nekoliko decenija mlađi, pa da, kao naši studenti, izaberem da ne slušam šta on priča? To se više ne može ni slušati, ni komentarisati.

Laži Udbine agenture u Crnoj Gori

POBJEDA: Na velikom protestu održanom 15. marta u Beogradu jedva je izbjegnuta tragedija. Plašite li ste da bi stvari mogle izmaći kontroli?

DRAŠKOVIĆ: Ne plašim se. Verujem da će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori, što je jedini demokratski način izlaska iz krize. Sa druge strane, imam blagi utisak da, kada govorite o 15. martu, ne verujete ruskom FSB-u, koga je naš predsednik pozvao da ispita da li je 15. marta protiv demonstranata upotrebljeno sonično oružje.

POBJEDA: Vjerujem, kako ne bih vjerovala.

DRAŠKOVIĆ: Nalaz FSB-a je maestralan, istorijski! Nikakvo sonično oružje, kažu, nije upotrebljeno, jer je FSB izvršio eksperimente na psima. Kao da su 15. marta na ulicama Beograda demonstrirali psi. Onih pola miliona nisu bili ljudi, nego psi, kaže FSB.

POBJEDA: Bulgakov bi se postidio.

DRAŠKOVIĆ: Zaista, ni Bulgakov se ne bi mogao dosetiti… Sve je to isti rukopis.

POBJEDA: Što?

DRAŠKOVIĆ: Uoči jučerašnjeg protesta, UDB-a je najavljivala da u Beograd stižu snajperisti iz Ukrajine i Gruzije, koji će pucati na naše studente. Time su se, s jedne strane, građani zastrašivali kako ne bi došli na protest; s druge, u slučaju nesreće, UDB-a bi sve automatski pripisala Ukrajincima i Gruzijcima. Kada smo 1992. obeležavali prvu godišnjicu devetomartovskih demonstracija, Šešelj i UDB-a danima su ponavljali da su hrvatske ustaše stigle u Beograd, da nose desetine hiljada upaljača i hemijskih olovaka napunjenih eksplozivom, koje će tokom mitinga razbacati okolo kako bi pobile što više Srba. To je UDB-in model.

POBJEDA: Agenti BIA u Crnoj Gori tvrde da su upravo oni koji su štitili srpsku opoziciju i Zorana Đinđića od Miloševićevih ubica ubili premijera Srbije i četvoricu Vaših prijatelja na Ibarskoj magistrali, dok su na Vas pokušali atentat.

DRAŠKOVIĆ: To je Šešeljev rukopis, rukopis UDB-e. Vlast u Crnoj Gori, ona koja već pet godina pravi mit od 20. avgusta 2020, umesto što po Šešeljevom i UDB-inom modelu fantazira i laže, mogla bi konačno da uhapsi Mila Đukanovića i osudi ga za dva nesumnjiva zločina: obnovu državne nezavisnosti Crne Gore i ulazak Crne Gore u NATO.

Rusi su slobodu pili strastvenije nego votku

POBJEDA: Kao ministar vanjskih poslova Srbije, imali ste priliku da razgovarate sa izraelskim zvaničnicima. Sa kim sve?

DRAŠKOVIĆ: Imao sam privilegiju da tri sata razgovaram ili da u Jerusalimu slušam jednog od najmudrijih državnika sveta, Šimona Peresa. Ceo jevrejski narod u Izraelu, kazao mi je, živi u strahu da će nestati zbog toga što more arapskog sveta – Iran pre svega, koji i nije arapska zemlja – želi da Izraela nema i da Jevreji nestanu.

„Više od 85 procenata biblijske jevrejske zemlje već je ustupljeno zbog mira sa Palestincima i zbog potrebe da se Palestincima da država. Bićemo prinuđeni na nove teritorijalne ustupke i odricanja. No, ni to neće biti dovoljno: nad nama će i dalje visiti mač straha da nas neće biti. Plašim se da ćemo jednoga dana živeti u svome sjećanju“, rekao mi je Šimon Peres.

Kad je 1948. Izrael proglašen za državu, bio je koliko i Katunska nahija. Izrael je danas manji od Slovenije. Jevreji žive u strahu da to malo parče zemlje, i bez atomske bombe, balističkim raketama i bombardovanjem, može biti zbrisano sa lica zemlje.

POBJEDA: Hoćete da kažete da je „preventivno bombardovanje“ Irana opravdano?

DRAŠKOVIĆ: U Povelji UN, u poglavlju 7, kaže se da ako postoji osnovani strah da će na neku državu biti bačena atomska bomba, da će nestati, dozvoljena je upotreba međunarodne vojne sile. Izrael i narod jevrejski osnovano strahuju da će se to dogoditi ako Iran napravi atomsku bombu. Gledajući ovih dana šta se dešava, setio sam se da je početkom sedamdesetih godina prošloga veka u Teheranu Frenk Sinatra održao koncert.

Iran je bio civilizovana država, Persijanci stari narod velike kulture. Dolaskom ajatolaha, Iran je 1979. vraćen u srednji vek. Persijanci i Jevreji dva su istorijska prijatelja i iako bi uskoro svanulo u Teheranu, ako bi se oslobodili postojećeg režima, mislim da bi se mnogo šta u tom dijelu sveta normalizovalo. Jer nije reč samo o Iranu, nego o svim njegovim proksijima – Huti, Hamas i Hesbolah – čiji je strateški cilj nestanak Izraela.

Zanimljivo, na Savetu bezbednost UN čuli smo žestoku reakciju Rusije povodom američkog bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja. Ruski ambasador rekao je ono što je ponovio Putin: oružani napad na međunarodno priznatu zemlju grubo je kršenje Povelje UN.

POBJEDA: Ruski crni humor?

DRAŠKOVIĆ: Ukrajina nikoga nije ugrozila, posebno ne Rusiju, a napadnuta je sa strateškim ciljem da nestane. Rusija, koja je krenula u agresiju ponavljajući da su Ukrajina i Ukrajinci istorijska greška, sada kritikuje SAD zbog napada na baze u Iranu?!

Stvarnost je, kaže Dostojevski, često fantastičnija od same fikcije. A ovde su, Tamara, svaka fikcija, svaki falsifikat odavno proglašeni originalima: ,,srpski svet“ falsifikat je ,,ruskog sveta“, a ,,ruski svet“ falsifikat germanskog, Hitlerovog sveta.

POBJEDA: Vaš junak, baš kao i Vi, oštro kritikuje današnju Rusiju. Ipak, i dalje je „nepopravljiv rusofil“. Je li Vas prošlo?

DRAŠKOVIĆ: Nije. Protivnik sam ove Rusije, koju je podivljali KGB gurnuo u čeljusti tri zla: staljinizma, nacizma i zilotskog pravoslavlja. Rusija nema većeg neprijatelja. Obnavljaju se gulazi. Tokom poslednjih pet godina, u Rusiji je podignuto blizu 200 spomenika Staljinu. U Moskvi je nedavno otvoren hram, crkva oružanih snaga, na čijim je freskama i Staljinov lik.

Voleti Rusiju, a ne biti protiv ovoga je nezamislivo.

POBJEDA: Voljeti Njemačku, a ne biti protiv Hitlera je nezamislivo, govorio je Tomas Man.

DRAŠKOVIĆ: Da, nezamislivo je. Devedesetih, pa i prvih godina Putinove vlasti, ushićen sam odlazio u Moskvu kao u svoju duhovnu Meku. Gledao sam kako se Rusi raduju slobodi, kako je piju strastvenije nego votku. To je moja Rusija! Zločin nad Ukrajinom zločin je i nad tom Rusijom.